Stostruki plod one prave Njegoševe Crne Gore i katunske nahije

Piše: Zahvalni brat Ivan Kostić

Sveštenik Gojko Perović i njegova porodica su u najtežim vremenima, zadnjih 30 godina, dostojno reprezentovali i svedočili usred Obilića poljane, sve ono najlepše što krasi našu Pravoslavnu Veru.

Nije ni njemu, ni njegovoj čestitoj supruzi iz srca Srbije, kao ni njegovim sinovima, petorici junaka, bilo lako da se svaki dan bore sa tamnim zemaljskim duhovima zlobe, koji su se nažalost nakotili na Cetinju poslednjih decenija. Sve su stojički izdržali i nisu se ni za centimentar uzmakli! Sveti Petar Cetinjski je nekoliko puta pokušao da beži sa Cetinja od cetinjske zlobe, pakosti i neverja, pa su ga čestiti ljudi vraćali nazad u manastir, a naš Gojko i njegova porodica nemaju nameru nikuda da idu, jer Perovići znaju da njima nema molitve bez istih tih Cetinjana, niti ovim drugima može biti Crne Gore bez oca Gojka.

Stostruki plod one prave Njegoše Crne Gore i katunske nahije! Zato su se i okomili na njega, prvo njegove neverne Cuce i drugi montenegrini, ali i ostali naši političari, ostrašćene patriote bez Hrista, koji ne shvataju kako je živeti na Cetinju i šta znači briga i ljubav prema bližnjem. To su znali Peđa Vukić, zna Jovan Markuš i svi oni Cetinjani sa svojim i dalje dostojnim Petrovićima i svima drugima koji su bez straha svaki Badnji dan ispred Ivanovog manastira. Svako ko je bio na Badnji dan na Cetinju zna da nema lepšeg i veličanstvenijeg Badnjeg dana, nego što je onaj ispred Ivanovog manastira i da je tamo još uvek ona istinska Crna Gora, kada sva plemena zajedno prinose badnje drvo na vatru bratske sloge i jedinstva.
Litije su preporodile i preobrazile crnogorsku mladost, a mladost Crne Gore je sinonim za litije videla u ocu Gojku.

Kroz litije je oca Gojka upoznalo celo naše rasejanje, tako da je svaki grad van Crne Gore želeo da ga vidi i čuje. Nikada se u istoriji Novog Sada i Matice srpske nije dogodilo da preko hiljadu ljudi po ciči zimi čeka da uđe na književno veče i da čuju reči jednog običnog smrtnika. Nekoliko stotina ljudi je te februarske noći prošle godine, uspelo da uđe u svečanu salu Matice srpske i da čuje šta „pop“ Gojko zbori, a njih hiljadu je ostalo napolje. To Novi Sad ne pamti! Zato je posle toga, kao i zbog svih drugih zasluga, izabran za redovnog člana Matice srpske, najeminentnije srpske kulturne ustanove, i tako sebe za ceo svoj život veže za Novi Sad i Srpsku Vojvodinu.

Vrbas i Lovćenac još uvek pamte 2. novembar 2008. godine kada su Mitropolit Amfilohije, otac Gojko, sveštenici Krivokapići, otac i sin Momo i Njemanja, otac Mijajlo Backović, otac Dušan Bigović i đaci cetinjske bogoslovije došli da obiđu svoje rođake i zemljake u severnoj Srbiji. Poboli su tada barjak istinske Vere, kako nikada ne bi izniklo zlo seme pasje vere Miraša Dedejića u mestima gde većinski žive doseljenici iz Crne Gore. Danas su te parohije ponos Eparhije bačke i Srpske Pravoslavne Crkve. Retko gde je procvetala svetosavska Vera među narodom u Vojvodini, a posebno među omladinom, kao što je to danas slučaj sa Vrbasom i Lovćencom. Umnogome je to zasluga oca Gojka, koji je sa blaženog spomena igumanom Lukom Anićem, sveštenikom Dušanom Bigovićem, celokupnim bratstvom cetinjskog manastira i cetinjskim sveštenicima, dočekivao, gostio, provodio po cetinjskom manastiru i hranio u zgradi cetinjske Bogoslovije, svaki autobus hodočasnika iz Vrbasa i Lovćenca. To su dela koja činovnici u našim intitucijama ne mogu da vide i znaju, ali je Bog i ljudsko srce sve to uredno zapamtilo i zapisalo.
Zato je danas svaki bačeni kamen na oca Gojka, kamen bačen na sve one pobožne Cetinjane, na pobožnu mladost Crne Gore, na svo srpsko rasejanje koje je lično ili putem Radio Svetigore osetilo ljubav i srce tog istinskog Hristovog i narodnog služitelja. Otac Gojko je spoznao vreme, navike i probleme 21. veka u kome živimo, i o tome jasno, mudro i sa dozom humora javno propovedao, pa su ga zbog tog dara spoznali i zavoleli svi oni kojima je Hristos jedini Put, Istina i Život.

Hvala Bogu, Crna Gora je danas puna pravih sveštenika, monaha i vernog naroda koje je porodio Mitropolit Amfilohije i koji prednjače u celoj našoj pomesnoj Crkvi po graditeljstvu, misionarstvu, humanom radu, izdavaštvu i drugim aktivnostima.
Otac Gojko Perović je sigurno jedan od najsjajnijih bisera te Hristonosne Crne Gore i njene Srpske Pravoslavne Crkve