Стојовићу је Хрватска најближи партнер Црне Горе ка ЕУ!? Осим онда када није
1 min read
Посланик ПЕС-а Горан Стојовић поручио је данас да је „наш највећи циљ, чланство у Европској унији, није само питање политике – то је питање будућности свих нас, стабилности друштва и шансе да живимо у уређеном систему“. Као кључног партнера у том процесу истакао је управо Хрватску, наглашавајући да је „наш најближи ЕУ сусјед и као таква партнер“, те да је она „већ прошла кроз све изазове које Црна Гора данас има пред собом – од захтјевних преговора са Бриселом до коришћења фондова који мијењају друштво на боље“.
Стојовић истиче и да то искуство вриједи дијелити „не кроз формалне протоколе, већ кроз истинско партнерство“, те да је управо „економска сарадња кључна – заједнички пројекти, повезивање привреда, размјена знања“. Закључује да Црна Гора мора да „бира пут сарадње, а не пут конфронтација“ и да „ако желимо Европу, онда морамо показати да знамо бити европски и у свом дворишту“.
Но, управо ту настаје највећи парадокс. Јер, ако је ико системски кочио и данас кочи европски пут Црне Горе, то је управо Хрватска. Од блокада на разним пољима – од мањинских права до граничних питања – до сталног инсистирања на темама које су за Црну Гору инструмент политичког притиска, Загреб није показао ни минимум искреног партнерства. Пријатељство, камоли братство, тешко је препознати у њиховим потезима. Напротив, у дипломатској пракси Хрватска се показала као сусјед који сваку прилику користи да омета, а не да помогне.
С друге стране, исти тај ПЕС, у својим локалним огранцима – попут оног у Пљевљима – забринут је због путоказа који воде ка Београду, а не ка Бриселу. Тамо се утицај Србије и предсједника Вучића описује као „малигни“, док се Загреб уздиже у висине као „партнер“ и „модел сарадње“.
У том двоструком аршину огледа се суштина политике ПЕС-а: Европа је пожељна кад се иде преко Загреба, али је неприхватљива кад се на том путу спомиње Београд. Све што мирише на Србију мора бити осуђено, све што долази из Хрватске – иако је очигледно непријатељски – представља се као подршка и пријатељска рука.
Оваква реторика није случајна. Она је само још један доказ системског антисрпства у црногорској политици. Србија је увијек „малигни утицај“, док се Хрватској, без обзира на њено стварно понашање, лијепе етикете пријатељства и европског узора. Тако се шаље јасна порука: није важна реалност, важна је идеолошка матрица.
Ако Црна Гора заиста жели у Европу, први корак мора бити искреност. Искреност према себи, својим грађанима и истини. А истина је да Загреб није показао пријатељске намјере, као и да је антисрпска опсесија појединих странака постала озбиљна препрека сваком искреном европејству.
Дако дочекаш да ти најмилије кроз коју годину европљани врбују силом за рат у Украјини, и теби и сваком таквом несојчету.
Стојовићу,сједи 1. ЕУ прима само хићина цвијећа а Србија и ЦГ су антифашисти.
Крвате/србокатолике тј. усташе и ханџарлије фашисти нису стрјељали а Србе јесу и масовно убијали по логорима.
Капито,оли не капито?
Ако не капито,клањај усташама.
Стиди се 24 уре.
Hoću u EU po svaku cenu….
E neka si se ti nama vrnuo na fabricka podesavanja.Sad treba razbiti ovaj usrani Pes pa da idemo u Evropu.
VIDITE DA HE I OVAJ BRAV DRPSOVAC PRESVUCEN U PES
Stojoviću,neznalico.Očigledno da si feleričan sa obrazovanjem.Da nijesi,nebi ovako izlupetao.Dovoljno bi bilo,da si znao mudru konstataciju Kralja Nikole,koji je rekao : ,, SVE MI SE ČINI,BOLJI SU TURCI NEGO LATINI,,E pa Stokoviću,tvoja vjera u Hrvatsko prijateljstvo,koja svakog dana,preko srdstava informisanja,podsjeća svoje ,,pučanstvo,da je Boka Hrvatska,i da se prozeže ,sve do rijeke Železnice kod Bara.Molio bih te ,da ubuduće,SVOJU LJUBAV PREMA HRVATSKOJ ZADRŽIŠ ZA SEBE I SVOJU PORODICU.Nas ostele NE INTERESUJE.