Стојановић: Одавде се некада одлазило због беде, а данас зато што нема наде
Илустрација
Елите су на овим просторима причале само о територијама, а никада о људима. Није их било брига како ће се на тим територијама живети и да ли ће ту уопште ико живети, казала је за „Недељник“ историчар и професор Универзитета у Београду Дубравка Стојановић.
„Сетите се антологијске изјаве председника Председништва СФРЈ Бранка Костића да ћемо јести коријење, ал’ нећемо попустити. То је била владајућа идеологија и, у крајњој линији, она је победила и успела. Остаће овде на крају само они који и немају веће потребе од коријења, што је идеално за сваку власт“, напомиње Стојановић.
Подсјећа, да се из наших крајева увек одлазило у печалбу, али да има утисак да су сада разлози другачији.
„Одлазило се од немаштине и беде. Мислим да се сада одлази јер више нема никакве наде“, истиче Стојановић.
У Хрватској су добре плате, наводи, али нема наде да ће се живети нормално, да неће стално бити незамисливе афере, те да ће икада престати осјећај страшне несигурности на сваком кораку.
„Ово су друштва у којима стално имате утисак да је све могуће, а то је застрашујуће за људе који само хоће да лепо проживе своје животиће. Зато мислим да смо имали ми и беднијих дана, али је увек било неке наде, неког концепта будућности, нешто се као чекало, па кад нам крене… сад више нико ни у шта не верује. И зато свој живот траже негде другде„, рекла је она за „Недељник“.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
