Stoilković: U bliskoj budućnosti položaj Srba u Makedoniji se neće razlikovati od položaja Srba na Kosovu i Metohiji

Opšte je poznato da je u Makedoniji dominantan zapadni uticaj. I to nije od juče, niti od ulaska u NATO. To traje od sredine devedesetih godina. Takvo stanje stvari na duži rok je neodrživo, i ne može niti će doneti ništa dobro, istakao je u razgovoru za IN4S  Ivan Stoilković, makedonski političar, predsednik Demokratske partije Srba u Severnoj Makedoniji i poslanik Sobranja Republike Severne Makedonije.

Kako ističe, narativ makedonske politike, od njenog osamostaljenja 1991. je da su uvek Srbija i Srbi krivi za svaki problem u državi.

Kakva je trenutna situacija u Makedoniji, da li se Srbi suočavaju sa određenim problemima?

Ne možemo govoriti o problemima sa kojim se suočavaju Srbi Makedonije, a to ne povezati sa sveukupnim problemima sa kojima se suočava makedonsko društvo u celini. Makedoniji je trenutno na sceni kulminacija političke krize, koja je počela dolaskom na vlast sadašnje koalicije SDSM-DUI (bivših komunista i bivših terorista UČK). Naime, poslednjom rekonstrukcijom vlade, od pre par nedelja, Makedonija je suprotno izbornoj volji građana, prešla pod punom kontrolom albanskog političkog faktora, koji drži u skute makedonskog koalicionog partnera, koji je suočen sa sopstvenim katastrofalnim rejtingom, koji je došao kao rezultat jedne pogubne nacionalne, ekonomske i svake druge politike, a kruna te katastrofalne politike jeste ulazak “grlom u jagode” u proces istorijskog revizionizma koji preti i nestankom makedonskog naroda i njegove države.

Pa ako u toj i takvoj situaciji postavimo pitanje Srba i problemima sa kojim a se suočavamo, sasvim sigurno da, znajući kako Albanci praktikuju vlast, da se naš položaj neće u bliskoj budućnosti razlikovati od položaja našeg naroda na Kosovu i Metohiji. Neki, koji se pretstavljaju za pretstavnike Srba u vlasti, izgubili su i one protokolarne pozicije za koje smo se u prethodnom vremenu izborili, a u praksi vlast nastavlja sa politikom smanjenja ne samo broja, nego političkog i sveukupnog smanjenja uticaja Srba na javni i politički život Makedonije. O odnosu prema srpskom nevladinom sektoru ne treba posebno objašnjavati. Minimalno je, pa u mnogo slučajeva i izostanak bilo kakve materijalne pomoći države srpskom nevladinom sektoru svakako ne služe na čast makedonskim vlastima. Kao primer navešću, Svetosavsku Nedelju i Dan Svetog Save koji je nacionalni Dan Srba u Makedoniji, za čije je održavanje Vlada Makedonije prepolovila prošlogodišnja sredstva. Srećom, u pomoć je priskočio Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, pa je pod njegovim pokroviteljstvom, ova najznačajnija manifestacija srpskog naroda ovde održana u punom sjaju.

Kako se odnosite prema antisrpskoj propagandi, koja se, u zadnje vrijeme širi na prostorima bivše Jugoslavije?

Navikli smo da delujemo u ovakvim političkim uslovima. Naime, narativ makedonske politike, od njenog osamostaljenja 1991. je da su uvek Srbija i Srbi krivi za svaki problem u državi. Tako da ulažemo maksimalne napore da izbijamo iz ruku neprijatelju sve propagandne argumente tako što čvrsto stojimo uz većinski makedonski narod u ovim najtežim vremenima za njega, neučestvujući niti u jednoj operaciji protiv njegovog nacinalnog identiteta i zajedno sa njima čekamo promene, koje će se desiti najkasnije sledeće godine na redovnim parlamentarnim izborima, promene koje će barem se nadamo otvoriti prostor za jačanje našeg političkog uticaja u Makedoniji. U širem smislu naš politički vektor delovanje, prati pravac vektora delovanja državne politike Republike Srbije u pogledu jačanja regionalne saradnje, jer je naša procena da samo zajednički, uz ekonomski jaku Republiku Srbiju možemo da ostvarimo naše ciljeve ne samo u Makedoniji, već i u celom regionu.

Kako biste opisali uticaj Zapada na Makedoniju i na koji način se to odražava na političke procese u toj zemlji?

Opšte je poznato da je ovde dominantan zapadni uticaj. I to nije od juče, niti od ulaska, ja bih rekao uterivanja Makedonije u NATO, to traje od sredine devedesetih godina. Taj uticaj je imao razne faze, i pozitivne i negativne. O ovoj poslednjoj u kojoj je osećaj većinskog naroda, makedonskog, da je narod drugog ili trećeg reda u spopstvenoj državi sve govori. Ako je domicilni narod u takvoj situaciji, šta reći o položaju srpskog naroda u Makedoniji. Ovakvo stanje stvari na duži rok je neodrživo, i ne može niti će doneti ništa dobro, niti makedonskoj državi, niti ljudima. Kada je reč o interesima te i takve tzv. međunarodne zajednice i oni se neće baš usrećiti, na žalost sve ovo ide na račun normalnog, običnog čoveka Makedonije.

Kako komentarišete vijest da Albanci u Makedoniji traže formiranje Zajednice albanskih opština? Da li smatrate da su u pitanju postupci, formirani pod direktivom Zapada, kako bi na neki način omalovažili ZSO? Kako ovu vijest vide građani Makedonije, i kakav odnos prema njoj imaju političari?

U jedno sam siguran, da su takvi zahtevi određenih albanskih političkih partija odavde isporučeni kao rezultat sveukupne albanske koordinacije, događaji u našoj javnosti poznati pod imenom Tiranska platforma jedan i dva, odnosno kao rezultat koordinacije koje povremeno pod liderstvom Edija Rame gde se dogovara svealbanska regionalna politika, a takvo nešto bez podrške dela međunarodne zajednice nije moguće, liberalizacija viznog režima Prištine sa EU pravi je primer. Jedan od ciljeva zahteva za formiranje Zajednice albanskih opština u Makedoniji jeste problematizacija ZSO, a sve to pod izgovorom destabilizacije regiona koja bi došla kao rezultat lančane reakcije nakon formiranja ZSO. To je pristup za međunarodnu javnost, što se makedonske javnosti tiče ovo je zahtev koji je pre svega usmeren na širenje straha kod makedonskih građana, odnosno pasivizacija makedonskog, srpskog i sveukupnog stanovništva kako bi produžili da nesmetano realiziju svoje zacrtane ciljeve.

Stoilković je prokomentrisao i predstojeće predsjedničke izbore u Crnoj Gori.

,,Koristim priliku da uputim javnu podršku kandidaturi doajenu srpskog i ne samo srpskog političkog pokreta nakon raspada zajedničke države, bratu Andriji Mandiću za predsednika Crne Gore. Glavu visoko gore brate Andrija, u nebesa, za tebe je rezervisana leva strana srca i strana sunca i nadam se mesto Predsednika Crne Gore“, zaključio je Stoilković.