Stevica Deđanski: Destruktivni nacionalizam

 Kako se po zadatku blati i sramoti Srbija?

Koliko god normalni i pristojni nacionalisti pokušavaju da objasne da je nacionalizam pozitivan, da ne podrazumeva mržnju, da ne znači pravljenje listi, to jednostavno ne uspeva. Jer uvek se nađu neki koji se zovu nekakvim smešnim imenima i počinju svoj pir na uništavanju nacionalizma.

Paklena matrica

Model je uvek isti. Prvo se proglase za nacionalnu organizaciju i verovatno jedinog autentičnog naslednika, u najmanju ruku „institucionalno“ otelotvorenje Karađorđa. Onda počinju da se ekstremistički ponašaju, busaju u grudi, osuđuju sve koji ne rade isto što i oni. Jer oni su navodno – put, istina i život. Sve van njih nije vredno, štaviše, oholo tvrde, antisrpsko je. Na stranu što se njihov uticaj i popularnost meri promilima. Što pristojni građani okreću glavu na drugu stranu kada ih vide. To njima ne smeta jer oni i dalje misle da rade dobro ili što je verovatnije, rade po nečijem nalogu na skrnavljenju nacionalne ideje. Da kažem da to neke njihove vođe rade za tričavih deset hiljada dinara mesečno. Zna se od koga dobijenih!

Kada se završi inicijalna razorna uloga tih korisnih idiota, tj. nacionalista po zanimanju, onda dolaze ozbiljniji igrači koji dalje stvaraju i koriste njihov imidž. Prvo je da ih neko kukavičije jaje među navodno nacionalnim medijima, a to su uglavnom internet sajtovi, proglasi za maltene jedine nacionaliste i time im daju legitimitet. Sledeće je da ih se dohvate drugosrbijanski mediji koji ove korisne idiote proglase za srpske nacionaliste, i to na nacionalnim frekvencijama.

Prikažu ih na televiziji baš onakvima kakvi jesu, što je dovoljno da i ono malo ljudi koji su hteli da veruju u nacionalizam odustane. Navešću sada konkretan primer. Zadnjih dana je jedna „njihova“ kvazi-patriotska organizacija napravila nekakav spisak srpskih izdajnika i time dospela u žižu javnosti.

 Njihov spisak

Na ovome primeru ću pokazati kako se uništava srpstvo i kako se srpski nacionalizam zakopava. Prvo, na listi je zaista bilo mnogo osvedočenih neprijatelja Srbije i srpskog naroda. Ali postavlja se pitanje da li treba praviti liste da bi srpski narod znao ko je i kakva je Sonja Biserko koja još uvek žali što se bombardovanje završilo? Ili ko je Nataša Kandić, branilac šiptarskih i ustaških zločinaca? Mislim da to svi znaju i osuđuju; bar svaki pristojan čovek u ovoj zemlji tako misli. Ali staviti ih na neku listu, biće protumačeno kao poziv na linčovanje. Time će im se podići rejting. Štaviše oni koji su progonitelji svog naroda biće pretvoreni u „žrtve“.

Drugo, napravljen je korak dalje. Na ovome spisku su prvi put upisana i dva imena koja se već dugo godina bore za nacionalnu stvar na drugačiji način od lažnog, destruktivno-nacionalističkog. To su Dragomir Anđelković i Branko Radun. Tu može da se radi o dve stvari. Ili je u pitanju lična netrpeljivost i neka svađa, što sam ubeđen da nije, ili viši nivo uništavanja svega pristojno nacionalnog. Po ustaljenoj matrici što pokazuje da „oni“ to sigurno nisu mogli sami da smisle.

Dakle, izabereš dvojicu nacionalnih intelektualaca, analitičara koji su prepoznatljivi u javnosti. Ovaj put izabrani su Anđelković i Radun, a neki sledeći put biće neko drugi ko nije „divljak“ i ko nacionalne stavove zastupa na način koji obezbeđuje neku vrstu uspeha. A to je problem, što mogu da uspeju tj. da postanu prijemčljivi za šire mase.

Onda ih, kao u ovom slučaju, okači na stub srama, sajt koji ima kao nacionalno patriotski predznak a takođe služi istoj svrsi kao i „Njihovi“. To je NSPM. Da podsetim da je to sajt i časopis, koji je najviše voleo Soroša, dok ih je plaćao. Pa onda Koštunicu, gle čuda, dok ih je plaćao. Pa branio Vuka Jeremića, ajde da pogodimo zašto.

 Pokušaj blaćenja Rusije

Sledeći korak je, pošto je javno mnjenje u Srbiji prorusko, da to iskoriste i odnesu spisak u Ambasadu Rusije. Time rade još goru stvar, stvarajući veću nesreću. Izjednačavaju u drugosrbijanskim medijima sebe kao agresivne kvazinacionaliste, od kojih se svi sklanjaju, i Rusiju.

Srećom ni Rusi nisu naivni. Shvataju o čemu se radi i brzo reaguju. Bukvalno nekoliko dana posle predavanja tog spiska i traženja od Ambasade Rusije da osudi one koji su na njemu, ruski ambasador lično učestvuje na okruglom stolu sa, između ostalih, i „izdajnicima“ Anđelkovićem i Radunom. Oni nisu samo učesnici nego kao članovi rukovodstva našeg Centra za razvoj međunarodne saradnje i organizatori okruglog stola gde se branila Srbija, Rusija, KiM, Krim.

Očekujem da posle ovoga na listu dodaju i imena nas koji smo sedeli sa njima za stolom a posebno da na njega upišu i ime ruskog ambasadora i da se ovaj put žale Vladimiru Putinu lično. Pa koga će, možda će i to da pomisle, on da posluša ako ne njih. Inače ima i za njega mesta na spisku „Njihovih“.

 Podrška boljoj Srbiji

Nažalost, ima dobrih i pristojnih nacionalista koji iz zablude podržavaju ovakve. Neki su ih olako primili kao sebi ravne pa uništili i sebe i Srbiju. Nadam se da će posle ovog spiska ipak dublje razmisliti. Bože nas sačuvaj više ovakvih i njihovih rezultata u dezavuisanju nacionalizma.

Na kraju, ovo je ujedno i podrška Dragomiru Anđelkoviću i Branku Radunu i mnogim drugima koji se bore za Srbiju na pristojan način. Argumentima, istinom, buđenjem nade. Ne vikanjem i busanjem u grudi, već podsećajući na nedela NATO pakta, šiptarskih terorista, ustaških krvnika i demokratske stranke i drugih DOS-manlija. To je prihvatljivo za svakog pristojnog građanina ove zemlje. Tako će voleti Srbiju i biti spremni da se za nju bore. A neće biti na to podstaknuti uz besmislene liste i kontraproduktivne neozbiljne priče o izdaji. Ili kako bi ti lažni velikosrbi rekli, proglašavanjem svih koji nisu sa njima za srBske izdajnike. Tako se svako pristojan gura od nacionalne ideje.

dr Stevica Deđanski, predsednik Centra za razvoj međunarodne saradnje