• Поглед

Стевица Деђански: Деструктивни национализам

1 min read

11 година ‎ ИН4С

 Како се по задатку блати и срамоти Србија?

Колико год нормални и пристојни националисти покушавају да објасне да је национализам позитиван, да не подразумева мржњу, да не значи прављење листи, то једноставно не успева. Јер увек се нађу неки који се зову некаквим смешним именима и почињу свој пир на уништавању национализма.

Паклена матрица

Модел је увек исти. Прво се прогласе за националну организацију и вероватно јединог аутентичног наследника, у најмању руку „институционално“ отелотворење Карађорђа. Онда почињу да се екстремистички понашају, бусају у груди, осуђују све који не раде исто што и они. Јер они су наводно – пут, истина и живот. Све ван њих није вредно, штавише, охоло тврде, антисрпско је. На страну што се њихов утицај и популарност мери промилима. Што пристојни грађани окрећу главу на другу страну када их виде. То њима не смета јер они и даље мисле да раде добро или што је вероватније, раде по нечијем налогу на скрнављењу националне идеје. Да кажем да то неке њихове вође раде за тричавих десет хиљада динара месечно. Зна се од кога добијених!

Када се заврши иницијална разорна улога тих корисних идиота, тј. националиста по занимању, онда долазе озбиљнији играчи који даље стварају и користе њихов имиџ. Прво је да их неко кукавичије јаје међу наводно националним медијима, а то су углавном интернет сајтови, прогласи за малтене једине националисте и тиме им дају легитимитет. Следеће је да их се дохвате другосрбијански медији који ове корисне идиоте прогласе за српске националисте, и то на националним фреквенцијама.

Прикажу их на телевизији баш онаквима какви јесу, што је довољно да и оно мало људи који су хтели да верују у национализам одустане. Навешћу сада конкретан пример. Задњих дана је једна „њихова“ квази-патриотска организација направила некакав списак српских издајника и тиме доспела у жижу јавности.

 Њихов списак

На овоме примеру ћу показати како се уништава српство и како се српски национализам закопава. Прво, на листи је заиста било много осведочених непријатеља Србије и српског народа. Али поставља се питање да ли треба правити листе да би српски народ знао ко је и каква је Соња Бисерко која још увек жали што се бомбардовање завршило? Или ко је Наташа Кандић, бранилац шиптарских и усташких злочинаца? Мислим да то сви знају и осуђују; бар сваки пристојан човек у овој земљи тако мисли. Али ставити их на неку листу, биће протумачено као позив на линчовање. Тиме ће им се подићи рејтинг. Штавише они који су прогонитељи свог народа биће претворени у „жртве“.

Друго, направљен је корак даље. На овоме списку су први пут уписана и два имена која се већ дуго година боре за националну ствар на другачији начин од лажног, деструктивно-националистичког. То су Драгомир Анђелковић и Бранко Радун. Ту може да се ради о две ствари. Или је у питању лична нетрпељивост и нека свађа, што сам убеђен да није, или виши ниво уништавања свега пристојно националног. По устаљеној матрици што показује да „они“ то сигурно нису могли сами да смисле.

Дакле, изабереш двојицу националних интелектуалаца, аналитичара који су препознатљиви у јавности. Овај пут изабрани су Анђелковић и Радун, а неки следећи пут биће неко други ко није „дивљак“ и ко националне ставове заступа на начин који обезбеђује неку врсту успеха. А то је проблем, што могу да успеју тј. да постану пријемчљиви за шире масе.

Онда их, као у овом случају, окачи на стуб срама, сајт који има као национално патриотски предзнак а такође служи истој сврси као и „Њихови“. То је НСПМ. Да подсетим да је то сајт и часопис, који је највише волео Сороша, док их је плаћао. Па онда Коштуницу, гле чуда, док их је плаћао. Па бранио Вука Јеремића, ајде да погодимо зашто.

 Покушај блаћења Русије

Следећи корак је, пошто је јавно мњење у Србији проруско, да то искористе и однесу списак у Амбасаду Русије. Тиме раде још гору ствар, стварајући већу несрећу. Изједначавају у другосрбијанским медијима себе као агресивне квазинационалисте, од којих се сви склањају, и Русију.

Срећом ни Руси нису наивни. Схватају о чему се ради и брзо реагују. Буквално неколико дана после предавања тог списка и тражења од Амбасаде Русије да осуди оне који су на њему, руски амбасадор лично учествује на округлом столу са, између осталих, и „издајницима“ Анђелковићем и Радуном. Они нису само учесници него као чланови руководства нашег Центра за развој међународне сарадње и организатори округлог стола где се бранила Србија, Русија, КиМ, Крим.

Очекујем да после овога на листу додају и имена нас који смо седели са њима за столом а посебно да на њега упишу и име руског амбасадора и да се овај пут жале Владимиру Путину лично. Па кога ће, можда ће и то да помисле, он да послуша ако не њих. Иначе има и за њега места на списку „Њихових“.

 Подршка бољој Србији

Нажалост, има добрих и пристојних националиста који из заблуде подржавају овакве. Неки су их олако примили као себи равне па уништили и себе и Србију. Надам се да ће после овог списка ипак дубље размислити. Боже нас сачувај више оваквих и њихових резултата у дезавуисању национализма.

На крају, ово је уједно и подршка Драгомиру Анђелковићу и Бранку Радуну и многим другима који се боре за Србију на пристојан начин. Аргументима, истином, буђењем наде. Не викањем и бусањем у груди, већ подсећајући на недела НАТО пакта, шиптарских терориста, усташких крвника и демократске странке и других ДОС-манлија. То је прихватљиво за сваког пристојног грађанина ове земље. Тако ће волети Србију и бити спремни да се за њу боре. А неће бити на то подстакнути уз бесмислене листе и контрапродуктивне неозбиљне приче о издаји. Или како би ти лажни великосрби рекли, проглашавањем свих који нису са њима за срБске издајнике. Тако се свако пристојан гура од националне идеје.

др Стевица Деђански, председник Центра за развој међународне сарадње

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: