Šteta za Obamu

Kakva je ovo greška?

U „Njujork tajmsu”, najboljem američkom listu, iznijansirani tekst, analitička dijagnoza sirijskog pakla, argumentovana kritika, snažni apel Americi, poziv na civilizovani diplomatski dijalog, upozorenje da bombe dovode do novih žrtava, eskalacije i širenje konflikta, urušavanja međunarodnog prava i normi, američkog ugleda u svetu. Autor ove kolumne na stranici Pogledi je ruski predsednik Vladimir Putin. Na sajtu „Njujork tajmsa” ova kritika se pojavila predveče 11. septembra, na datum bremenit teškim mislima i simbolima, pogodan za preispitivanje istorijskih uspeha i promašaja.

Putinova kolumna po stilu, i porukama podseća na rane radove današnjeg predsednika SAD. Nekadašnji harvardski student prava, socijalni radnik koji je volontirao pomažući sirotinji u crnim predgrađima Čikaga, kasnije senator Ilinoisa, jedan od retkih koji je glasao protiv invazije na Irak, proslavio se po svom izuzetnom književnom daru i govorničkim sposobnostima. Majka belkinja i otac iz Kenije koga jedva da je poznavao, srednje ime Husein, odrastanje sa babom i dedom na Havajima, ili kratko u Indoneziji sa majkom i njenim drugim mužem, učinili su od njega čoveka koji po svojoj najranijoj biografiji nije mogao da veruje u izuzetnost ili superiornost bilo koje nacije rase ili vere.

U njegovoj knjizi memoara „Snovi moga oca” pisanoj pre nego što se moglo naslutiti da će jednog dana Barak Obama postati prvi crni predsednik Amerike, on podrobno opisuje svoj stav prema bilo kakvim podelama i predrasudama. Toni Morison, afroamerička nobelovka, tu je knjigu ocenila kao literarno remek-delo.

Kasnije, Obama se pokazuje kao nenadmašni govornik, a za njegovo protivljenje intervenciji u Iraku isticano je da mu je donelo presudnu prednost nad Hilari Klinton koja mu je bila protivkandidat za predsedničku nominaciju Demokratske stranke. Amerika, razočarana Bušovom neodgovornom ratnom politikom, izabrala je Baraka Obamu.

Obećavao je široku međunarodnu saradnju u rešavanju globalnih izazova, tvrdio je da Amerika i američki predsednik neće delovati protiv drugih bez usklađenosti sa pravnim normama domaćim i internacionalnim. Imao je šansu da u istoriju uđe kao prvi predsednik koji je okončao zatečena ratna poprišta a nije započeo nijedan novi rat. Probudio je nadu miliona ljudi u Americi i svetu. Dobio je Nobelovu nagradu za mir. Po mišljenju većine zemalja u svetu izneverio je očekivanja. Po mišljenju većine Amerikanaca intervencija u Siriji ne bi imala nikakvog smisla.

Uvodnik koji je potpisao Putin trebalo je da bude potpisan imenom predsednika jedne nove Amerike koja ne pokreće nove ratove. Ali Barak Obama je umesto toga izabrao samo 24 sata pre nego što je Putin osvanuo u „Njujork tajmsu”, da naciju ohrabruje pričom o opravdanosti američke intervencije.