Стефан Немања – путоказ за очување Срба и српске државе
1 min read
Митрополија црногорско-приморска организоваће данас и сјутра прославу празника Светог Симеона Мироточивог, односно Стефана Немање – првог у низу светитеља из лозе Немањића.
У Саборном храму Христовог васкресења у Подгорици, с почетком у 18 часова, биће одржан концерт патријаршиског мушког београдског хора и додјела књижевне награде Аврамов штап митрополиту Амфилохију.
У суботу ће у 9 сати бити одржава света архијерејска литургија, а за 11 часова заказана је литија до Немањиног града, гдје ће потом бити одржана пригодна академија.
За ову свечаност, као благослов, биће донесена часна десница Светог Јована крститеља.
На данашњи дан 1199. године у Хиландару је умро Стефан Немања (монашко име било му је Симеон), оснивач династије Немањић која је владала српским земљама више од два вијека.
Прије него што се 1196. замонашио, Стефан Немаења је владао Србијом као велики жупан.
Власт је преузео 1166. кад је збацио брата Тихомира, великог жупана, штићеника двора у Цариграду. Убрзо по преузимању власти покушао је да се одупре супрематији Византије, против чије је војске ратовао у савезу са Млетачком републиком, али је то успио тек послије смрти византијског цара Манојла Комнина 1180.
У савезу са Угарском, Србији је прикључио зетско приморје (стару српску Краљевину Дукљу), Требиње, Захумље, област око Јужне и Велике Мораве као и простор Косова и Метохије (без Призрена).
Њемачки цар и један од вођа Трећег крсташког рата Фридрих I Барбароса, који је с војском на основу споразума с Немањом прошао кроз Србију, 1189. Није прихватио његову понуду за заједничку борбу против Византије.
Кад су крсташи прешли у Малу Азију, Византија је напала Србију 1190. али је Немања успио да очува самосталност државе. Пошто је престо уступио средњем сину, касније првом краљу из династије Немањића – Стефану Првовенчаном, а не најстаријем Вукану, замонашио се усвојој задужбини манастиру Студеница.
Са најмлађим сином Растком, чије је монашко име било Сава, подигао је на Светој Гори манастир Хиландар, који је убрзо постао најзначајнији српски духовни и књижевни центар.
Подигао је и цркве и манастире Ђурђеве Ступове, Богородичин манастир и Светог Николу код Куршумлије. Српска православна црква слави га као Светог Симеона Мироточивог, првог у низу светитеља из лозе Немањића.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:


Putokaz star milenijum!??
Био сам на Вртијељци!
Код овог анонимног једино није анонимна пакост, богохуљење и лајавост. Жао ми га. Кукавац не зна да људи умиру, а овакви ка он крепавају.
Молимо учеснике литије да остану на улици до вечерњих сати, треба нам људи за протесте. Сваки учесник протеста ће добити чланску и бон са 10 посто попуста на ћевапе у Кристалу, лук или сузавац гратис. Ваш војвода Андрија Мандић
Сиктер, режимска бубашвабо!
СТЕФАН НЕМАЊА, ВОЈИСЛАВЉЕВИЋ ПО ПОРИЈЕКЛУ, ПОДГОРИЧАНИН (Подгорица, знано је, тада се Рибницом зваше) ПО РОЂЕЊУ, СИМЕОН МИРОТОЧИВИ ПО СВЕТОПОСТАЊУ – ВЕЛИКИ ЈЕ И МОЋНИ ДУХОВНИ ОТАЦ СВИЈУ НАС – ИСКРЕНО ХРИШЋАНСКИ И ПЈЕСНИЧКИ ТУГУЈЕМ ШТО И ПЈЕСНИЧКО ВЕЧЕРЊЕ НА ТРИБИНИ „РИЈЕЧ“ У ДУХОВНОМ ЦЕНТРУ „СВЕТИ СИМЕОН МИРОТОЧИВИ“ НА НЕМАЊИНОМ ГРАДУ НИЈЕ НАШЛО СВОГА МЈЕСТА У ОПШТЕМОЛИТВЕНОМ СВЕТКОВАЊУ – БИЋЕ, УВЈЕРЕН САМ И ТО УПИСАНО У СВЕВИЂУ ГОСПОДЊЕМ, ПА И МЕЂУ ЉУДИМА У ДАНИМА ПРЕД НАМА – свеједно је гдје ће тада бити овај грешни раб Божји, ако га има, ако га буде!
Гдје си синоћ г. Перивоје? Питали су за Твоје здравље браћа Херцеговци.