Старински витез, пун вере и наде: Милан Ракић – Љубавна Песма
Милан Ракић (фото: Wikimedia Commons/Jelica)
Шуме бокори цветног јоргована,
и ноћ звездана трепери, и жуди
за бујну љубав, свету богом дана.
Док месечина насмејана блуди,
шуме бокори цветног јоргована.
У таку ноћ је пожудну и страсну
Изолда некад чекала Тристана.
Буде се гробља уз кукњаву гласну
и сећају се прохујалих дана.
У таку ноћ је пожудну и страсну,
носећи собом лествице од свиле,
старински витез, пун вере и наде,
хитао замку своје верне Виле,
и певао јој страсне серенаде.
Старински витез, пун вере и наде!
Шуми, о ноћи прохујалог доба!
У срцу носим некадање људе.
Поворке беле дижу се из гроба,
и са мном љубе, чезну, стрепе, жуде!
Шуми, о ноћи прохујалог доба.
Страсно и жудно! Она мене чека
ко некад плава Изолда Тристана.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
