Стара слика нашег времена још увек тугује – Тужна песма

Реч једна и крај, бол, господски сјај
газила бих дубоку реку
само да нађем звезду неку
која на тебе подсећа

Зид између нас, ноћ пружа ми спас
хтела бих да ти зовем име
плакала бих, ал’ немам с киме
умрла бих и доста с тиме
знај, ипак знај да

Тужна песма на сто начина светом путује
стара слика нашег времена још увек тугује
а кишна јутра опет почињу
откад сам отишла
смејем се, а сузе навиру
курва судбина