Stara slika našeg vremena još uvek tuguje – Tužna pesma
Ilustracija
Reč jedna i kraj, bol, gospodski sjaj
gazila bih duboku reku
samo da nađem zvezdu neku
koja na tebe podseća
Zid između nas, noć pruža mi spas
htela bih da ti zovem ime
plakala bih, al’ nemam s kime
umrla bih i dosta s time
znaj, ipak znaj da
Tužna pesma na sto načina svetom putuje
stara slika našeg vremena još uvek tuguje
a kišna jutra opet počinju
otkad sam otišla
smejem se, a suze naviru
kurva sudbina
Neverne bebe
