• Насловна
• Политика

Стаматовић за ИН4С: Постмајданска Украјина неодољиво подсјећа на ђукановићевску Црну Гору од 1997. године

1 min read

3 године ‎ ИН4С

Проф. др Александар Стаматовић

Русија и Путин у ову кампању су кренули да иду до краја и извешће историјску правду до краја. Са друге стране као православном Словену није ми драг овај сукоб, јер се суштински ради о једном те истом народу, казао је у интервјуу за ИН4С, редовни професор Универзитета у Источном Сарајеву и историчар проф. др Александар Стаматовић. 

У току је руско-украјински сукоб. Изречени су многи коментари из домена дипломатије, политикологије и војно-безбједносних карактеристика. Како Ви као историчар у глобалном смислу историјских токова схватате овај сукоб?

Сматрам да долази до повратног историјског дејства, својеврсног историјског бумеранга тзв. Новом свјетском поретку и униполарном свијету у креацији САД. Рушењем Берлинског зида као симболичног чина скидања тзв. Гвоздене завјесе у Европи, отворио се простор за креацију Новог свјетског поретка и униполарног свијета.

Није било противтеже НАТО-у и САД. Тај поредак настојао је да стави савремено човјечанство под своју контролу, учинивши бројна насиља у свијету. Да се разумијемо, СССР чија је државна генеза од Бољшевичке револуције у Русији 1917. године није био Русија. То је била неспорно велика сила, али по својој бити интернационалистичка и идеолошко атеистичка држава. Но, у оном што се у глобално у савременом добу подразумијева под Западом, ова држава је схватана као продужење словенске православне империје, својеврсног другог Константинопоља, глобалне антитезе Риму и Западу. Стога је Запад искористио посрнуће ове комунистичке империје почетком посљедње деценије XX вијека да дође на границе Русије. Идеја онога што се подразумијева под Западом је уништење Русије, и то је више него очигледно. У Путиновој ери дошло је до повратка исконској државној идеји и концепту оне изворне словенско-православне Русије, често још поистовјећене са царском Русијом. Уосталом, и сам Путин не крије да Русију на чијем је челу идентификује са Русијом Романових.

Да ли је по Вама руско-украјински сукоб насилничка агресија Русије на сусједну државу ради њеног освајања?

Гледано кроз проток историјских догађаја и њиховог смисла и поуке сматрам да апсолутно није. И сам Путин је у недавном обраћању навео суштину сукоба и генезу украјинске националне и државне доктрине. Украјинска национална и државна доктрина представљају вјештачку творевину Лењина и бољшевика, баш као и бјелоруска. Све је то у царској Русији Романових, па и прије ње, у доба царева и кнежева из разних династија готово кроз читав један миленијум, био један те исти територијални, етнички и језички руски и словенски простор.

У свим совјетским уџбеницима историје, а да не говоримо о онима из доба Романових, наводе се три центра у развоју руске државности: кијевска Русија, новгородска Русија, и коначно московска Русија. Московска Русија је глобални врх руске државности. Упоредио бих то са развитком српске државности: рашка српска држава, дукљанска српска држава, травунско-захумска српска држава, и коначно немањићка српска држава. Лењин и бољшевици су систематски радили на разбијању руског етникума, националног и језичког идентитета, и коначно не само руског етничког територија, него уопште и руског империјалног територија, производећи три нације:руску, бјелоруску и украјинску, а потом и сијасет република у закавкаском простору.На том калупу или матрици, југословенски комунисти и Броз идентично су радили на разбијању српског етникума и простора, производећи нове нације и републике.Процес је ишао даље у бившим југословенским просторима, у виду нових држава, језика, па чак и цркава. Све је ту идентично. Путинова Русија заправо демонтира глобални Лењинов пројекат, и враћа стање ствари на оно прије 1917.године. При том би било наивно помислити да је овај пројекат изворно Лењинов и бољшевички, баш као и онај Брозов.

Да ли по Вама тај глобални долазак Запада на границе Русије у садашњици има везе са српским народом?

Веза је ту толико очигледна. Послије рушења Берлинског зида Нови свјетски поредак је окруживао у облику НАТО-а Русију са свих страна, па и са Балкана и Балтика. Радило се без импровизације и плански. Прво је требало ликвидирати руску избочину на Балкану у виду православних Срба, и разбити српски државни идентитет. Због тога нам се десило то што се десило деведесетих. Ма шта Срби радили, и како се представљали, они ће за Запад бити увијек мали Руси.

Може ли се упоредити сценаријо разрусивања Украјине са сценаријом расрбљавања Црне Горе?

То је потпуно идентичан сценарио. Западу и НАТО-у се потребне марионетске словенско-православне државе које ће убрзано губити свој идентитет. То су Украјина, Црна Гора и Македонија. У Украјини је смишљено рађено на стварању опште антируске климе, баш као и у Црној Гори и Македонији антисрпске. Оживљавање посрнулог Ђукановића 1997. године је догађај истовјетан мајданском процесу у Украјини. САД је био потребан крупни хирушки рез раздвајања Црне Горе са Србијом, и оне су га направиле преко Ђукановића, баш као и у Украјини касније преко Мајдана. При том извођачи радова трају краће или дуже, и на крају бивају одбачени као потрошна роба. Судбина Ђукановића и Петра Порошенска је толико очигледна. Зеленски је заправо нова америчка роба у Украјини, баш као што се у новим процесима у Црној Гори очито препознају исти такви порошенски и зеленски. Битан је глобални пут САД и НАТО-а који се трасира, а марионете се мијењају. То је процес толико очигледан у Црној Гори и послије 20. августа. Стога и у њој слиједи истовјетан процес као и у Украјини, иако се у посљедњих 48 часова у Црној Гори могу видјети врло нападна такмичења у изливима лојалности и развијању антируске хистерије.На жалост, за неке од тих преварних прича Срби масовно гласају.

Да ли по Вама руско-украјински сукоб представља крај униполарног свијета САД, и гдје се тај процес може проширити?
Дефинитивно да. У наредних пет до десет година ће свакако доћи на бившим југословенским просторима до демонтаже брозовско-јајачког модела који је Бадинтерова комисија признала 1991. године. Русија у глобалном процесу креће ка повратку на руску романовску државну концепцију. То је враћање руској држави свих простора који су јој припадали до 1917. године. Процес ће шире захватити и Балкан и централну Европу. Доћи ће до ревизије достигнућа униполарног свијета из посљедње деценије XX вијека на Балкану, у којима је тешко оштећен српски народ. На другом крају свијета, за Кину је Тајван исто што и Украјина за Русију.

Како видите судбину Украјине након овог сукоба?

Постмајданска Украјина неодољиво подсјећа на ђукановићевску Црну Гору од 1997. године. Она је без обзира на околности како је изграђена, свјесно пристала да буде колонија Запада и САД, и да не само буде отргнута од свог исконског руског идентитета, него и да ради против њега.

Плашим се да ће ускоро да се понови исти сценарио много пута виђен у посљедњих седамдесет година у креацији САД, које су своје истрошене савезнике бездушно одбацивале, попут Батистиног режима на Куби, јужновијетнамског режима и вијетнамског рата, Авганистана итд. Русија и Путин у ову кампању су кренули да иду до краја и извешће историјску правду до краја. Са друге стране као православном Словену није ми драг овај сукоб, јер се суштински ради о једном те истом народу.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: