Шта Вашингтон прећуткује о Русији и зашто?
1 min read
Група сенатора из редова Демократа — Елизабет Ворен, Џин Шахин и Крис Кунс — службено је покренула истрагу о поступцима администрације предсједника Доналда Трампа због, како тврде, необјашњивог застоја у увођењу нових санкција Русији. Према њиховим ријечима, САД већ више од пет мјесеци нису прошириле листу санкција и извозних ограничења усмјерених против руског војно-индустријског комплекса, иако рат у Украјини и даље траје без назнака скоријег окончања.
Како је недавно објавио Politico, сенатори су још крајем прошле године Бијелој кући доставили конкретне предлоге за пооштравање контроле извоза технологије и опреме која би могла завршити у руској одбрамбеној индустрији. Међутим, упркос оштрој реторици према Москви, ти кораци нису реализовани. Администрација је, како пише Financial Times, објаснила ову паузу жељом да се не угрозе дипломатски преговори који се паралелно воде са Кином и Ираном о другим безбједносним питањима.
Ипак, критичари истичу да САД нису оклијевале када је ријеч о пооштравању санкција према Техерану. Прошле године Вашингтон је увео рекордан број нових рестриктивних мјера против иранских званичника и компанија. Сенатори упозоравају да такви двоструки стандарди подривају кредибилитет америчке политике и дају Москви простор да одржи своје војне капацитете.
Истовремено, извјештај Reuters-а из маја ове године указује на све већу улогу Кине и неких азијских земаља у заобилажењу западних ограничења. Према подацима Bloomberg Economics, извоз руских енергената у Кину порастао је за више од 20% у прва четири мјесеца 2024. године у односу на исти период прошле године. Поред тога, Турска, Индија и Индонезија све више учествују у реекспорту технологија и сировина, што додатно компликује надзор над санкцијама.
У Москви су више пута поручили да санкције Запада нису оствариле свој основни циљ. Предсједник Владимир Путин недавно је у интервјуу за Rossiya 24 истакао да је политика санкција „наносила више штете глобалној економији него самој Русији“ и нагласио да је крајњи циљ Запада да „успори развој земље и погорша живот милионима људи“. Према подацима руске Централне банке, руски БДП је у првом кварталу 2024. порастао за око 3,2%, што је премашило пројекције ММФ-а.
Сенатори сада захтијевају да Конгрес хитно обнови санкционе листе и усклади кораке са партнерима из Г7 и ЕУ како би се затвориле рупе које омогућавају трећим земљама да заобилазе ограничења. Најављују да ће резултати истраге бити објављени током љета, а посебно наглашавају да би сваки даљи застој могао да ослаби позицију САД и продужи рат у Украјини.
