Šta ti imaš od toga?
1 min read
Đoković, Federer
Stefan Đukić
Kad god neki sportstista ili tim ostvare neki značajan uspjeh nađu se skeptici, realisti postave pitanja – „a šta ti imaš od toga“, „jesi li ti osvojio?“ „on/oni/ona/one igraju za sebe a ti se nerviraš i piješ pivo“ i slično.
Šta imamo od pobjeda? Materijalno ništa, duhovno, baš mnogo toga. Ovo i nije post o materijalnom niti problematizuje nivo zarada, reklama i slićnih stvari – to je druga i drugačija tema. Ako živimo ispunjene živote (ja svoj svakako smatram takvim), sreću nam donosi ljubav sa osobom sa kojom podjelimo život, djeca, posao, hobiji i raznorazni uspjesi, sve te stvari normalnog, odraslog svijeta, Ta srećna nam omogućava da preguramo teške momente, prevaziđemo probleme, preskočimo provalije. Ipak u nama uvijek čuči dijete koje je maštalo da bude svjetski prvak, da postigne trojku u poslednjoj sekundi, nama je ta fantazija potrebna jer nam razbuktava plamen djetinjstva iz koga se onda rađa mašta i idealizam koji nam daje snagu da činimo svijet boljim i da se borimo za njega.
Materijalno, ja nemam ništa od Đokovićeve pobjede nad Federerom, pobjede nakon čistog ponora prilikom rezultata 8-7 i 40-15 u petom setu. Kao što nemam ništa od juriša Rohirima prilikom bitke na Pelenorskim poljima, od nota pjesme Wish You Were Here ili od krajeva stotina filmova i knjiga sve me to ispuni toplotom, da neku nerealnu snagu da je drugačiji svijet moguć i daje još jedan, virtuelan razlog da se borimo i dalje.
Taj, virtuelni razlog, jeste manji od onih realnih, ali nije nebitan, da bi se bolji svijet mogao zamisliti, moramo zaći u ono što nam se zasad čini nerealnim, neizvodljivim, nedostižnim. Svaka čast Đokoviću, što si nam svojim bivanjem šampionom i kad gubiš i kad pobjeđuješ razbuktao taj plamen idealizma, tim nerealnim osjećajem da i iz ponora borbom do kraja možeš postati šampion svijeta.
Izvor: stefandjukic.com
SRB, Pravoslavci treba da gledaju sebe i u sebe a ne da se bave drugima ili ne daj Bože osuđuju. Postoji u Pravoslavlju jako cenjen, poseban „pokret“ osnovan na Svetoj Gori poznat pod imenom isihazam. E, ti isihasti imaju određene položaje tela u kojima se utvrđuju u Isusovoj molitvi koju neprestalno ponavljaju (to bi se zvalo mantra u jogi). Oni su elita Pravoslavlja. E, zamisli da Nole u sebi ponavlja Isusovu molitvu i da je sa jogom koju ti vidiš mnogo bliži Gospodu od tebe. Čuvaj dušu brate, dovoljno je iskušenja i bez brzanja da osudiš sve što misliš da je Bogu mrsko. Ili Ga znaš toliko dobro pa da Mu otvoriš oči, ne vidi On ko je i kakav je ko.
Ima deo istine i u tome što vi tvrdite, ima istine i u tome što tvrdi Duci Simonović ali ima istine i u tome da je Nole odlikovan od strane SPC najvišim ordenom kao i da je posle toga nastavio da pomaže SPC.
Na godišnjicu Bitke na Vučijem Dolu kada je bilo stani pani da se dovrši crkva ko je bio dobra vila? Pa Nole, iako su se generacije klele da će crkva biti podignuta, dočekali smo da kesu odreši upravo on.
Još nešto zapitate li se da li smo vi i ja baš takvi pravoslavci koji mogu svakog da kritikuju.
Anonimni, sakrij se i ti u jogu onda, kao što si se imenom sakrio negde u mišju rupu… 🙂
Koja si ti budala, ? Pa zar je moguće da takvih ljudi ima, jedino ako tvoj komentar nije iz nekih drugih pobuda ali onda neka Ti je Bog u pomoći i Tebi i onom koga Ti misliš da predstavljaš.
„Srpski narod nema ništa od toga, naprotiv, imaće sve više pristalica joge koju Nole poslednjih godina upražnjava umesto pravoslavnih rituala“… (Donko Rakočević)
Kompleksi malih i nebitbih
„SRB“, vi nikada necete razumeti, sta Nole znaci za nas, Srbe. Ja ne znam koji su idoli kod vas (neko u Teheranu, Istambulu, Tirani….). Ne mogu uopste da se trenutno setim, ko bi to bio u vasem „vilajetu“, koga biste vi obozavali na isti nacin, kako mi to radimo u Noletovom slucaju.
Ja igram tenis jednom nedeljno. Nas klub je u oblakoderu (NYC). To je najelitniji sport, izmisljen u Engleskoj. Evo jos od 2011 (uz prekid od par godina, zbog ozbiljne povrede lakta) Nole je na tronu tog sporta. Dolazi iz male prcvarnice, gde pre njega prakticno nije ni bilo neke teniske tradicije. Eh sad zamisli da si na Roland Garosu, sedis na 10-ak metara od Noleta. Udar loptice ima jak prasak, koji na TV ne mozes da osetish. Spiker svakih par minuta uzvikuje ime „Djokovic“….“Avontez Djokovic“!
Taj osecaj PONOSA, koji mi tad osecamo je neopisiv.
Da bi to najbolje razumeo, uzmi svoj primer. Prema prilozenom, ja sam zakljucio da si ti Boshnjak ili Albanac (Nisi Croat. Nole je 50% Croat; u HR ga ustvari vole). Zavrsio si recimo trgovacku skolu… Nekakav si Milov chinovnik u javnom sektoru, tako nesto…. Za tebe niko nema pojma da postojis, van uze familije. Na tvom FB profilu prate te 10ak clanova familije, drugari anonimusi, kao sto si ti… Ti si OSUDJEN DA OSTANESH TU GDE SI – ISTI, do kraja zivota.
Ako u svojoj muci odes vani, imas da propljujes krv, da dobijes nekakve papire da te legalizuju, da neku crkavicu zaradis zakonski.
E sad zamisli da hoces da budes neko i nesto, da ne umresh kao ANONIMUS/ ANONIMNI. Mozes samo da zamislis, koliko je tesko da budes NAJBOLJI U RAZREDU, pa onda NAJBOLJI MEDJU ISTOGODISNJACIMA (prva godina razredi, druga godina, treca godina razredi trgovacke skole itd… Kad si to zamislio, zamisli, kakvo je dostignuce BITI NAJBOLJI U CELOJ SKOLI (TRGOVACKOJ). Potom zamisli kako je tesko biti najbolju celom gradu (Recimo Podgorici, Niksicu…). Zatim zamisli kako bi ti bilo tesko da postanes najbolji u drzavi CG! Potom si postao najbolji na Balkanu. Pa onda budes najbolji u Evropi i na kraju – postao si najbolji u celom Svetu u tvojoj trovackoj struci… Nije bitno sta radis u svom mucenickom zivotu… Recimo da pravish pizze po ceo dan. Znas li sta znaci da postanes Olimpijski Sampion u pravljenju pizza?
.
.
.
U mom poslu Nole je na nivou Nikole Tesle, Mihaila Pupina, Ludwig Boltzmann, Richard Feynman (svi moji ljubimci)…
I na kraju, bilo ko da si, neka si „crni Ciganin“, sto bi rekao moj pokojni djed – ti moras da osecas odredjeni pijetet/strahopostovanje prema perfekciji/ ekselenciji, koju Nole predstavlja….. Njegov kolega Krajinovic za njega rece: „On nikad ne pogreshi“!!! Nole je etalon perfekcije…. Znas kad kazu za nekoga „nije bash Ajnstajn, ali nije ni glup“… tako u nasem rekr. tenisu ces cuti, na pitanje, koji je nivo, ovaj odgovara: „Ne ocekuj da vidis Djokovica, ali imam sve udarce…“
Prema tome da rezimiram, opet se odaj masti – zamisli da te neka velika muka spopala, dobio si recimo rak, infarktno, mozdani udar stanje… Od tog momenta, za tebe nista drugo ne postoji osim ideje – kako da se oporavis. Tad bi zaista razumeo sve ono gore sto sam napisao. U tom momentu ces da pozelis da Dr., koji drzi tvoju sudbinu u svojim rukama, ti ces da se molis Bogu da je taj Dr. – NOVAK DJOKOVIC U SVOJOJ SPECIJALNOSTI. Uopste te nece zanimati, da li je Srbin, Musliman, Crnac, Belac, Musko, Zensko, Starc, Mladi…. samo ces da se molis Bogu da je kao Nole – najbolji moguci, da se nikad ne predaje, da je perfekcionista i da ima – EMPATIJU.
Ne znam da li ti je sad ista jasnije, sta Nole znaci za sve normalne ljude u Svetu.
Ti Srbin! Ne čitam latinične tekstove… Zbogom komunjaro!