Šta spaja spomenik Stefanu Nemanji, Borču, Marinkovu baru i Srbe iz Republike Srpske?
dr Rajko Petrović
Piše: Dr Rajko Petrović, Institut za evropske studije u Beogradu
Predizborna kampanja u Srbiji još nije ni počela, a tzv. građanska opozicija u Srbiji je u javnom diskursu već nametnula neke teme koje, očigledno, smatra suštinski važnim u srpskom društvu, odnosno društvu Srbije kako bi ona to radije formulisala svojim multikulturalnim i evropskim rečnikom. Taman kada se činilo da je debata o spomeniku Stefanu Nemanji na Savskom trgu ostala iza nas, perjanice građanske opozicije su se potrudile da nas obaveste da bitka oko prava na postojanje istog na mestu na kome se danas nalazi još uvek nije okončana. Pored uobičajenih opaski da je spomenik rodonačelniku najznačajnije dinastije u istoriji srpskog naroda ,,rugoba“, ,,kič“ i ,,šund“ (koje pritom izriču osobe koje nemaju ni profesionalne ni druge kompetencije da o tome rasuđuju), tzv. građanisti su nam saopštili i jednu novost – da je istom mesto u tamo nekoj Marinkovoj bari ili Borči ili da ga je možda najbolje premestiti negde u unutrašnjost Srbije.
Tako se ova dva rubna dela grada Beograda ni kriva ni dužna nađoše u svim domaćim medijima, a društvo su im tu pravili i Srbi iz Republike Srpske. Ovoga puta nije bilo reči o tome da su dotični ,,uzjahali“ Srbiju došavši u nju iz tamo neke strane zemlje, niti o tome da su vodeći kriminalci srpskog podzemlja (namerno ne podzemlja Srbije, jer prefiks srpski obavezno ide uz ono što je negativno), već o tome da ih na hiljade ubrzano dobija državljanstva Srbije prijavljujući svoje mesto prebivališta u Beogradu kako bi mogli glasati za Srpsku naprednu stranku na narednim izborima, te da time prete da se ozbiljno umešaju u pitanja koja se tiču isključivo ,,čistokrvnih“ Beograđana.
Odgovor na pitanje iz naslova bi, dakle, bio da Stefana Nemanju, Borču, Marinkovu baru i Srbe iz Republike Srpske spaja osećaj nipodaštavanja, odbojnosti, pa čak i gađenja prema njima od strane tzv. građanske opozicije u Srbiji.
Spomenik Stefanu Nemanji, da je sreće, prestonica Srbije i svih Srba trebala je da ima još odavno i umesto da takav napor vlasti tzv. građanisti kratko pozdrave (jer nema građanskog bez nacionalnog) i ne dozvole istoj da na tome prikuplja poene među biračkim telom, oni u značajnom delu srpskog društva svojim skandaloznim stavovima prema istom rađaju snažan otpor. Banjaluka, kao prestonica tih Srba iz Republike Srpske koji su navodni ,,kradljivci njihovog Beograda“ spomenik Stefanu Nemanji dobila je još 2014. godine, doduše zahvaljujući pre svih predsedniku Srpske lige Aleksandru Đurđevu iz Novog Sada (utoliko su valjda Srbi iz Republike Srpske još nazadniji i primitivniji od njihovih sunarodnika sa druge strane Drine, jer su spomenik Stefanu Nemanji digli nekoliko godina ranije), dok se antisrpska vlast u Crnoj Gori odrekla ovog vladara i svetitelja iako je rođen na prostoru današnje Podgorice, ne samo oduzevši mu naziv jednog bulevara, već i prokazavši ga kao ,,srpskog okupatora“ Crne Gore. Ako za spomenik Stefanu Nemanji nema mesta u Beogradu i Banjaluci, pitam se gde mu to ima mesta? U Skoplju? Sarajevu? Skadru?
Mesta mu, sudeći po građanistima, ima u Marinkovoj bari (valjda zato što ih krajnje stereotipno asocira na Rome koji tamo većinski žive, a koji su, gle čuda, mahom izjavili da bi u tom slučaju spomenik bolje čuvali i od samih Srba!) ili možda u Borči koja je tamo negde preko Dunava (nije isključeno da se u njihovoj svesti Srbija i završava na Savi i Dunavu) gde živi niži radnički sloj, koji je sam po sebi hodajući ,,kič“ i ,,šund“.
Postavlja se pitanje čemu se tzv. građanska opozicija nada na predstojećim izborima kada će naspram sebe imati vlast koja je, uz sve svoje nedostatke, u Republici Srpskoj izgradila toliko bolnica, škola i puteva, koja je u istoj toj Borči otvorila ambulantu i koja na unutrašnjost Srbije ipak ne gleda kao ,,parking“ za tamo neke šund i kič stvari koje nisu dostojne da budu u centru Beograda, već je srpskog seljaka konačno udostojila toga da mu jedno ministarstvo bude posvećeno (podsećanja radi, Srbija 2020. godine prvi put u svojoj istoriji dobija Ministarstvo za brigu o selu na čije čelo dolazi Milan Krkobabić) i da se u srpskim selima otvaraju nove zadruge, dele besplatne kuće mladima i obnavlja seoska infrastruktura. Ovakva tzv. građanska opozicija, koju pored pomenutih izjava krasi i to što je čine i oni koji bi Srbiju najradije uveli u NATO ili oni koji smatraju da je srpski narod, najstradalniji evropski narod 20. veka, zapravo bio počinilac genocida (dakle dželat, a ne žrtva) za aktuelnu vlast u Beogradu i Srbiji nije ni pretnja ni kazna, već – nagrada.
(napomena: stavovi autora ne odražavaju stavove institucije u kojoj je zaposlen)
O da… na čudo profesorovo, da ne siđoše oni odonud iza sovjetskih tenkova, spomeniku Stefanu Nemanji bi i te kako bilo mesto i u Skadru, Skoplju, Sarajevu…
Šta mislite, da li bi se nove horde siđoša, bez mnogo dostojanstva i previše plemenskog patriotizma, knjižile u Beograđane da bi glasale za Koštunicu?
Može biti da ovi sadašnji neće da predaju Kosovo i Metohiju i uteraju Srbiju u NATO?
Dajte, ne pravite se ludi.
Neće Srbiju sačuvati od onih čiji su očevi pravili kamionsku garažu od hrama Svetog Save 1944., oni čiji su očevi pravili kamionsku garažu od hrama Svetog Save 1944.
Šapić i Đilas, ista je to sorta. O Čipuljičaninu i da ne pričamo.
A što je toliko loše biti u NATO, pa evo primer Crne Gore, da li im se išta loše dešava? Ne sme ih niko napasti, pa to je već sasvim dovoljno. Drugo ne moraju više brinuti ni za Srbiju ni za Kosovo. Kada Crnogorcima ne smeta ona građevina na vrhu Lovćena što bi Srbima smetao spomenik Nemanjiću, pa i u Marinkovu bari i Borču žive ljudi a od njih i država. U Marinkovoj bari , Borči, Ovči niko nije oteo ni zeljište ni kuće već su ih vlasnici platili i gradili, a na Dorćolu, Dedinju su skoro sve vlasnike pobili posle rata ili oterali i oduzeli imovinu i tu se na silu uselili pobednici čijoj deci sada smeta spomenik tvorcu Srbije.
Gradjanisti i nemaju nameru da na izborima dobiju neko poslanicko mesto,vazna je lova koju sada dobijaju od brisela i sorosa.Vazno je da glupiranjem prave nered.Gradjanisti su cirkuzanti i samo zasmejavaju ovaj narod.Niko ih ne shvata ozbiljno.
Djilas stetocina Srbije..pitam se ko budalu slusa i gleda ?
Djila olos.
Doktore, može li biti nekim čudom da onaj koji izjavi sve ono u vezi spomenika, Marinkove bare, Borče, da je ipak plaćen od istog od kojeg je plaćen i profesor Samardžić, pa izjavljuje to što izjavljuje i na taj način tu opoziciju u kojoj opet ima takvih istih plaćenika još više uništava i urušava joj ugled. Nešto ne vidjeh vaše razmišljanje na Samardžićevo akademsko sprdanje sa ćirilicom, srpskom istorijom, podrškom koju je davao poglavniku Milu. Vidiš Samardžić nije opozicija Vučiću a i dalje je na mjestu odakle truje i uništava našu omladinu.