Šta se to delilo sa braćom i što baš mi iz matice trebamo da branimo ime Crnogorac?

Piše: Đorđe Bojanić, prof. istorije i urednik sajta Srpska istroja

Pre neki dan u Podgoristori je održana protestna šetnja pod sloganom ,,Nikad više 1918″, šta se to desilo i šta se dešava sa delom današnjih Srba crnogoraca pa se tako olako odriču srpskih korena i đedova… taj današnji stadijum, mislim da niko ne može sa jasnoćom da definiše… umesto da im slogan glasi ,,Nikad više 1916″!

A crnogorski parlament proglasio je ništavnim odluke Podgoričke skupštine iz 1918. god (o ujedinjenju sa braćom Srbima), time su ti ,,crnogorci“ poništili sami sebe i pljunuli na svog đeda… a da toga izgleda nisu ni svesni, omađijani likom i delom ,,jednog“ čoveka.

Da li uopšte taj deo srba crnogoraca zna šta se te 1916. desilo (te godine potpisana kapitulacija Crne Gore, od tada CG je deo austrougarske, a oslobodiće je Srbi, a ne okupatori…). Neka pročitaju svoju istoriju, kako je kralj Nikola pobegao iz Crne Gore sa ogromnom količinom novca i ostavio svoj srpski rod da se bori za slobodu Srpstva i Crne Gore. Zato i slogan treba da glasi ,,Nikad više 1916″ i izdaja, koja je danas prisutna u Crnoj Gori kod dela crnogoraca koji se odriču svega što je Srpsko.

Lepo reče Matija Bećković za jedan deo današnji crnogoraca ,,Crnogorci su prva nacija bez đeda“. I stvarno jesu (naravno, ne svi… da ne generalizujemo)!

Ali to nije tema, tema je zašto baš mi Srbi iz matice trebamo da branimo ime Crnogorac…

Crnogorac, zaboravljamo da je ta reč samo geografska odrednica, da ta reč jedino može označavati Srbina. Zar sve da im prepustimo? Kao što smo, onomad, beše prepustili i zaboravili da smo Srbi, pa zarad ,,bratstva i jedinstva“ prihvatismo da se nazivamo nekakvim jugoslovenima.

Crnogorci ili ,,Milogorci”, može i ,,Montenegrini”!

Ti Srbi, a jesu Srbi, drugo ne mogu biti (pomognuti od strane srba muslimanske veroispovesti i albanaca) traže rušenje pravoslavne crkve na Rumiji, traže uklanjanje iz školske lektire Gorski Vjenac Vladike Petra II Njegoša, traže promenu nacionalnih i hrišćanskih znamenja na zastavi države Crne Gore, stvaraju nekakvu Crnogorsku pravoslavnu crkvu, stvoriše nekakav crnogorski jezik i mnogo toga…

Mi se ne smemo odricati nekih divnih srpskih reči, izraza i pojmova samo zato što su te reči, izraze i pojmove prisvojili izrodi srpski!

Reč Crnogorac označava Srbina iz Crne Gore, kao što i reč Šumadinac, Ličanin, Dalmatinac, Kosovac, označava Srbe iz različitih krajeva , tako je Crnogorac genetski i rasni Srbin iz Crne Gore, a milogorac je isto Srbin iz Crne Gore, ali, onaj koji se odriče svega srpskog, odrekao bi se i zemlje na kojoj obitava ali gde će posle.

Nećemo se valjda zarad tih izroda od Srpstva odricati Srpskih Crnogoraca, koji svakodnevno odolevaju onima koji ne žele da budu Srbi, onima koji stvaraju nekakvu lakrdiju od države, crkve, istorije i jezika!

Svi vekovni izrodi srpski, koji su stvarali neke nove nacije, govore uistini srpskim jezikom, samo što ga ne zovu više srpski, već su izmislili nova imena za stari jezik naših, a i svojih, predaka!

I ovo moramo da znamo, i da pamtimo!

A ne da se odričemo toponima iz čega je izveden Crnogorac. Crnogorac je naš vekovni srpski brat. Zašto mi Srbi uvek sve svrstavamo u isti koš i ne umemo razumeti činjenicu i nju odbraniti.

Šta nas to muči pa stalno likujemo izdaji? Da li pomislimo ikada što Srpskoj braći u Crnoj Gori ne pomognemo, jasno i glasno da ih podržimo, mi oslepljeni nismo pomogli jasenovačkim mučenicima do kraja rata, kao da i nismo znali šta se tamo dešava, pa da prvo njih oslobodimo.

Danas u Crnoj Gori ima 45 posto junačkih crnogoraca, srpskih vitezova koji se svakodnevno bore sa onim srbima koji su Srbi a ne žele više da budu onakvi kakvi su bili njihovi đedovi i prađedovi… koji se svega srpskog odriču, pa i crkvu hoće da nam ruše i skrnave.

Zašto to ne vidimo, zašto tu ostalu nemoćnu braću bez pomoći ne podržimo? Nego rigamo i sve svrstavamo u isti koš, tako se i mi odričemo našeg imena i naziva… Zar i to braćo da im prepustimo i tako još više ukaljamo čast i obraz našeg brata Crnogoraca. Zato i treba koristiti izmišljeni termin ,,Milogorci” ili ,,Montenegrini”!.

Nekada je vrlo opasna državna zvanična istorija… kao u ovom primeru u Crnoj Gori, gde se sve skrnavi, lažira i izvrće, čak i suve činjenice. U Crnoj Gori više nema mesta u obrazovanju za Jovana Dučića, Desanku Maksimović, , Jovu Zmaja…

A takva istorija se nameće i u okolnim zemljama, a mi ćutimo, ćutimo i za srbina Skenderbega (Đurađa Kastriota), oteše nam ga albanci, spomenika po Albaniji i Kosovu i Metohiji svuda, veličaju ga kao albanskog nacionalnog heroja i zasnivaju istoriju na njemu, otimaju i skrnave nam Nemanjiće, Miloš Obilića, Karađorđa. Drugi nam lažiraju žrtve Jasenovačkih mučenika, umanjuju brojku, a tamo jame još zatrpane i prepune.

Istorija bez činjenica, istorija koja se zasniva na izvrtanju činjenica, prisvajanju, otimanju i krađi identiteta onog kome ni sami ne pripadaju… U želji da formiraju veštačku zajednicu… pa surovo gaze po činjenicama i istini do svog nakaradnog cilja.

Pitam se da li mi baš sve trebamo da im prepustimo… tim činjenjem i ne reagovanjem na adekvatan način i mi sami im pomažemo da brže stignu do cilja, a da nismo ni svesni toga.

Braći u Crnoj Gori, našim crnogorcima, pomoć je svakako neophodna i potrebna, sami su… oko njih su agresivni Srbi koji to više ne žele da budu, pomognuti od srba muhamedanaca i albanaca. Ti bivši Srbi sada stvaraju novu naciju, crkvu, istoriju.

Za kraj da se podsetimo pesme Onamo, ‘namo, kralj Nikola bio je obrazovan i pesnički nadaren. U pesmi Onamo, ‘namo koju je Bogdan Popović uvrstio u Antologiju novije srpske lirike, izrazio je stremljenje ka najvišem srpskom idealu, oslobođenju Kosova i Metohije. Ovaj patriotski spev, s motivima iz borbe za oslobođenje od Turaka, knez Nikola napisao je 1867. godine. Da li se braćo i ovog speva stidite? Nikola je deo naše istorije… i vaše. A zašto je izdao Crnu Goru te 1916. i napustio srpski narod, to je već drugo pitanje.