Јерменија, древна хришћанска нација, суочава се са дубоким унутрашњим ломовима који неодољиво подсјећају на процесе које смо већ видјели у Украјини, али и у другим дијеловима свијета гдје се преко „реформи“, „демократизације“ и „модернизације“ подривају темељи националног и духовног идентитета.
На првој линији тог сукоба налази се јерменски премијер Никол Пашињан – политичар који себе, како истичу неки аналитичари, види као новог „оца нације“, човјека који ће конструисати нови, модерни, „европеизовани“ јерменски идентитет. Али, тај процес није нимало безболан нити уједначено прихваћен. Напротив, Јерменија је подијељено друштво, а одлуке њене власти све више изазивају и унутрашње отпоре, и спољнополитичке турбуленције.
Удар на цркву – одбрана или демонтажа традиције
Како је за Спутњик коментарисао протојереј Дарко Ђого, Пашињанов план реформе устава Јерменске апостолске цркве има далеко веће импликације од пуке правне промјене. Према његовим ријечима, премијер наводно користи језичке баријере – устав је писан на класичном јерменском језику, грабару, који се користи вијековима – као изговор да би поткопао улогу цркве у јерменском друштву и тиме учврстио сопствену политичку власт.
„Пашињан жели да стекне контролу над избором поглавара цркве и преко тога креира нови јерменски идентитет. Све то под маском демократизације и модернизације. У ствари, то је план за раскид са вјековним континуитетом народа који је један од најстаријих хришћанских народа на свијету“, истиче Ђого.
Он упозорава да је овај модел већ виђен – и то у Украјини, гдје су политички процеси „украјинизације“ ишли паралелно са насилним измјенама у црквеној структури, нападима на црквенословенски језик и инсталирањем нових институција које немају дубље историјско упориште у народу.
Нови идентитет, нова власт
Премијер Пашињан изгледа да жели да буде реформатор по узору на турског Ататурка – али у јерменском контексту. За такав подвиг, неопходно је, по свему судећи, демонтирати стари идентитет – традиционалну цркву, класични језик, однос према Русији – и изградити нешто што би било „разумљивије“ новој генерацији и ближе геополитичком оквиру који подразумијева дубљу везу са Западом.
Иако то на површини дјелује као природан ток модернизације, заправо је ријеч о радикалном заокрету који поништава кључне темеље јерменског постојања: везу са православљем, језичко и културно насљеђе, али и историјске савезнике, прије свега Русију и Иран. А то је само једна страна процеса.
Територија у сјенци: Геополитичка позадина и коридор од 99 година
Паралелно са унутрашњим реструктурирањем идентитета, у Јерменији се, како тврди шпански портал „Периодиста дигитал“, спрема и уступање стратешког дијела територије под контролу западних структура. У питању је коридор у јужној провинцији Сјуник, дуг 42 километра, који би повезао Азербејџан са његовом ексклавом Нахчиваном. Овим подручјем би, како се наводи, управљала америчка компанија, а чувало би га чак 1.000 наоружаних плаћеника са овлашћењем употребе силе.
Аранжман би, према овим информацијама, био закључен на 99 година. Иако је јерменска влада одбацила овај извјештај као дезинформацију и хибридни напад, многи аналитичари упозоравају да није искључено да се сличан сценарио ипак реализује у неком облику, поготово ако се узме у обзир све видљивије институционално присуство САД у Јерменији у посљедњих годину дана – од потписивања споразума о стратешком партнерству до техничке и безбједносне помоћи.
Стратешке посљедице: Ко губи, а ко добија?
Ако би овај план био реализован, посљедице би биле далекосежне. САД би стекле упориште у једном од најосјетљивијих дијелова Евроазије. Русија би била потиснута са Јужног Кавказа, док би Иран то доживио као дио шире стратегије опкољавања. Кина би морала преиспитати свој ангажман у региону, а Француска – која се позиционирала као дипломатски заштитник Јерменије – била би потиснута у страну у корист нове осовине Вашингтон–Анкара–Баку.
Јерменија би, с друге стране, платила цијену у виду губитка дијела суверенитета, територијалне контроле и могућег урушавања традиционалног друштвеног ткива.
Унутрашње подјеле – кључна линија фронта
Отац Ђого упозорава да све ове промјене, ма како биле представљене у јавности, добијају подршку само одређеног сегмента становништва – оног који, како каже, „доживљава предање и идентитет као терет“ и машта о свијетлу европску будућност без насљеђа, вјере и историје. Тај слој друштва, елитистички настројен и често одвојен од народних осјећања, Пашињан користи као ослонац за своје реформе.
С друге стране, велики дио народа, укоријењен у традицију и историју, све више пружа отпор. Борба за Јерменију каква је вијековима била – духовна, самосвјесна и културно цјеловита – тек је почела и њен исход је неизвјестан.
Познати сценарио: Од Украјине до Јерменије
Модел који се данас примјењује у Јерменији већ смо видјели – најприје у Украјини. Тамо је такође започето „реформисањем“ језика, цркве, идентитета, све до потпуног дистанцирања од Русије и традиције. Управо тај образац многи аналитичари препознају и у јерменској кризи: најприје се руши стара црква и стари језик, потом се удара на историјске савезнике, затим се уступају територије и, на крају, гради се један нови идентитет који више служи геополитичким интересима спољних актера него народу који на тој територији живи.
Подсјетимо, дјелимично успјешан (борба за очување српској језика и идентитета се и даље води, док је напад на цркву прошао великим устанком народа који је смијенио режим) сценарио се покушава спровести у Црној Гори – али обратним редом.
Борба за душу Јерменије
Све што се данас догађа у Јерменији – од уставних измјена у цркви, преко могућег уступања територије, до подривања вијековног културног и вјерског континуитета – није ништа друго него борба за душу једног народа.
Хоће ли Јерменија остати вјерна себи, свом хришћанском насљеђу, својим мученичким генерацијама и дугом континуитету културе и вјере? Или ће, као и многе друге државе прије ње, постати само још једна експериментална лабораторија глобалних процеса?
Одговор на ово питање, иако још неизвјестан, свакако ће одредити будућност не само Јерменије, већ и равнотежу снага на цијелом Јужном Кавказу.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Ode Jermenija … u nepovrat !