• Поглед

Шта то опет хоће Америка

11 година ‎ Драган Копривица

Често се присјетимо култне књиге Ноама Чомског “Шта то, у ствари, хоће Америка”, која се бави разоткривањем циљева америчких интервенција и тајних операција диљем свијета, уз изврене анализе, вриједне и данас по мггого чему.

Ако су неки амерички поступци изазивали чуђење, исти ефекат се осјећа и данас, посебно парадоксално кад је ријеч о Црној Гори. Све у свему, и та Америка се дрзнула да се и превише мијеша у овдашње унутрашње ствари, јер смо ми, по оцјени Владе Црне Горе, водећи у региону, образац демократије, правне државе, сигурности грађана и новинара, слободе јавне ријечи, уз одсуство мита, корупције, мафије, итд. Иако садашња власт заиста ништа у времену научила није, осим да спроводи већ овјештале клишее ригидног комунизма, све у сјајној фолији европски профилисане Црне Горе.

Ако Чомски пише о позадини циљева америчких интервенција, онда бисмо се у истом стилу запитали а која су сад позадина и циљеви с исте адресе да се (које ли храбрости) САД усуде да јавно, и то у званичној форми, преко своје Амбасаде у Црној Гори, устврде да, шекспировски речено, има нешто труло у приватизацији “Телекома”, и не само њега…

Грађани су забезекнути храброшћу Вашингтона, који се усудио да другачије и помисли кад је ријеч о нашој безгрешној Влади, која у тој афери не види никакву аферу, него све увријеђено одбацује, уз оштар тон премијера, којим је Вашинггон изрибан као никад досад! Да ли ће се Амбасада САД у Црној Гори и званично извинити што је Америка и помислила тако што, остаје да се види, или ће само мало стрекнути.

Али до данас није стигло извињење Амбасаде САД, него став принципијелне амбасадорке остаде непромијењен! Чак и поред тога што је тиме јасно створена нервоза у врху црногорске власти, те се може очекивати да Влада Црне Горе и званично затражи вишемилионску одштету од пријатељског Вашингтона за инсинуације.

Те и такве оптужбе против званичне Црне Горе, као кандидата за ЕУ и НАТО, овдашњим политичким моћницима, као прво, не дјелују нимало другарски: они би тркачки у НАТО, а из Вашингтона прозивке за безакоње! Немојте, америчка браћо, кварити овдашњи залет у НАТО, који би ови да обаве чак и без става грађана на референдуму, да то по опробаном систему одраде против већинске воље народа да је Црној Гори најбоље да остане неутрална.

Злобници би рекли да режимска Црна Гора сервилно и хрли у НАТО не би ли заташкала своје бројне компромитујуће радње, и изнудила опроштај код Вашинггогга. А он, ево, још и прозива!

У сваком случају, очекујмо да се страсти на нивоу двије свјетске велесиле, Ваштингтона и Подгорице, ипак смире за добробит трусног европског коша.

Уосталом, зна ли званична САД да својим незгодним прозивкама само иде на руку правој опозицији у Црној Гори, која тиме добија директне потврде за много тога што и сама истиче. Не заборавимо да највеће заслуге за разоткривање афере „Телеком“ имају управо опозиционари Предраг Булатовић, Андрија Мандић, као предсједник Анкетног одбора скупштине за истраживање ове афере, и Коча Павловић.

Па нека у Америци припазе што чине. Чули су на нашој скупштини буку и бијес режима, па тек им то буде наравоученије. Можда оваква режимска Црна Гора има и намјеру да поведе сву међународну заједницу у боље сјугра. У сваком случају, ето доброг материјала за Ноама Чомског, за нову књигу: “А шта то хоће, у ствари, Монтенегро?” Имао би грађе да не фали и за више томова. Само се надамо да у својим двјема књигама “Профит над људима” и “Лупешка држава” није мислио баш на режимску Црну Гору. Јер би и он могао доживјети критике с наведене адресе. А то би чак и Чомском створило беспотребне душевне боли и главобоље.

Објављено у дневном у листу “Дан”

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: