ИН4С

ИН4С портал

Шта је радила совјетска власт са храмовима које није уништила

1 min read
У многим великим манастирима су и прије револуције држани затвореници (углавном политички) између осталог и зато што су манастири често удаљени од насеља, имају јаке зидине и одговарајуће ћелије. И совјетска власт је користила те „погодности“ и претварала манастире у затворе и логоре.
Novospaski manastir

Новоспаски манастир, фото: Клепиков

Бољшевици су у својој антицрквеној кампањи затворили и уништили на десетине хиљада цркава. Прије револуције је у Русији било преко 4.000 манастира и 54.000 храмова, а почетак Перестројке је дочекало само 15 манастира и 6.893 храма.

Неуништени храмови су већином претворени у складишта – или за потребе неке фабрике, или за чување жита, брашна и шећера.

Исакијевски храм
Исакијевски храм, фото: “russianphoto”
Поједине цркве су дате фабрикама, али не као складишта него као мјесто гдје је организована производња. На примјер, Храм Петра и Павла у Суздаљу је коришћен као пекара.
Храм Благовештења у Костроми
Храм Благовештења у Костроми, фото: “Public domain”

Слично је прошао и Храм Благовештења у Костроми – он је такође претворен у пекару, и тек током 2000-их је враћен Руској православној цркви.

Храм Бориса и Глеба у Дегуњину
Храм Бориса и Глеба у Дегуњину, фото: А.Савин

Московски храм светог Бориса и Глеба у Дегуњину је 1941. преуређен у амбуланту. Током 1960-их су у њему били погони фабрике трикотаже, а за време Перестројке је Научно-технички комплекс „Микрохирургија ока“ изнајмљивао овај простор као гаражу.

Данас је храм враћен православној цркви и у њему се врше богослужења.

И московски Храм Рођења Христовог у Черкизову коришћен је у различитим периодима као воденица, складиште, па чак и као продавница намјештаја. Током 1990-их је реновиран и враћен Руској православној цркви.

Воскресенски манастир у Торжоку
 Воскресенски манастир у Торжоку, фото: Анатолиј Максимов

У просторијама Воскресенског манастира у граду Торжоку и дан-данас је смештена шивара.

Многи комунисти су ипак схватали културно-историјски значај најпознатијих храмова. Зато су их сачували и претворили у музеје.

Ти храмови су били под заштитом државе, рестаурисани и збринути, тако да су данас у добром стању и чак су боље очувани од храмова који нису били одузети Руској православној цркви.

Храм Василија Блаженог
Храм Василија Блаженог, фото: Александар Пољаков

У многим великим манастирима су и прије револуције држани затвореници (углавном политички) између осталог и зато што су манастири често удаљени од насеља, имају јаке зидине и одговарајуће ћелије. И совјетска власт је користила те „погодности“ и претварала манастире у затворе и логоре. На хиљаде затвореника је држано у храмовима и испосницама тих манастира.

Соловецки манастир
Соловецки манастир, фото: С. Губски

Најпозатији примјер је Соловецки манастир. Додуше, од доба Ивана Грозног до краја 19. вијека кроз Соловецки манастир је прошло укупно око 500 затвореника, док је у совјетском периоду у Соловецки логор, а а затим затвор са посебном намјеном послато око 200.000 људи.

Извор: https://rs.rbth.com/istorija-rusije/84815-sovjeti-pretvarili-crkve-u-kasarne-logore

<
Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Слични текстови

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *





Изаберите једну или више листи:

Ову пријаву је могуће отказати било кад!

<