Шта је радила совјетска власт са храмовима које није уништила
1 min read
Новоспаски манастир, фото: Клепиков
Неуништени храмови су већином претворени у складишта – или за потребе неке фабрике, или за чување жита, брашна и шећера.

Житељи Лењинграда су за вријеме опсаде знали да Њемачка авијација користи високи Исакијевски храм као оријентир и неће га бомбардовати, те су зато у овај храм донети вриједни експонати из других музеја. Али и прије рата, још током 1930-их, у храму је постављено Фукоово клатно.
Током 1930-их су власти у граду Касимову у Рјазањској области забраниле да звоне црквена звона у Храму Васкрсења Христовог и Светог архангела Михаила, тобоже зато што је гласна звоњава ометала наставу у школама.
Звоник је током 1940-их дигнут у ваздух, а храм је преуређен у депо ватрогасне службе. По садашњем изгледу овог објекта немогуће је и претпоставити да је то некада била црква.

Слично је прошао и Храм Благовештења у Костроми – он је такође претворен у пекару, и тек током 2000-их је враћен Руској православној цркви.

Московски храм светог Бориса и Глеба у Дегуњину је 1941. преуређен у амбуланту. Током 1960-их су у њему били погони фабрике трикотаже, а за време Перестројке је Научно-технички комплекс „Микрохирургија ока“ изнајмљивао овај простор као гаражу.
Данас је храм враћен православној цркви и у њему се врше богослужења.
И московски Храм Рођења Христовог у Черкизову коришћен је у различитим периодима као воденица, складиште, па чак и као продавница намјештаја. Током 1990-их је реновиран и враћен Руској православној цркви.

У просторијама Воскресенског манастира у граду Торжоку и дан-данас је смештена шивара.
Многи комунисти су ипак схватали културно-историјски значај најпознатијих храмова. Зато су их сачували и претворили у музеје.
Ти храмови су били под заштитом државе, рестаурисани и збринути, тако да су данас у добром стању и чак су боље очувани од храмова који нису били одузети Руској православној цркви.

У многим великим манастирима су и прије револуције држани затвореници (углавном политички) између осталог и зато што су манастири често удаљени од насеља, имају јаке зидине и одговарајуће ћелије. И совјетска власт је користила те „погодности“ и претварала манастире у затворе и логоре. На хиљаде затвореника је држано у храмовима и испосницама тих манастира.

Најпозатији примјер је Соловецки манастир. Додуше, од доба Ивана Грозног до краја 19. вијека кроз Соловецки манастир је прошло укупно око 500 затвореника, док је у совјетском периоду у Соловецки логор, а а затим затвор са посебном намјеном послато око 200.000 људи.
Извор: https://rs.rbth.com/istorija-rusije/84815-sovjeti-pretvarili-crkve-u-kasarne-logore