Шта ће се догодити када буде састављен ДНК Леонарда да Винчија: Наука близу револуционарног открића
1 min read
Портрет Леонардa да Винчиja (Фото: RCT)
Међународни тим истраживача ради на пројекту састављања генетског профила ренесансног генија Леонарда да Винчија (1452-1519) и пратећи његову лозу кроз 21 генерацију и поређењем ДНК живих потомака са остацима из породичне гробнице све су ближи састављању његове ДНК.
Ако буде успешан, овај труд могао би да да много података о Леонардовом здрављу, као и креативности, али би могао и да помогне у одређивању аутентичности неких његових дела, пише „Сајенс дејли“.
У новој књизи „Genìa Da Vinci. Genealogy and Genetics for Leonardo’s DNA“, стручњаци Алесандро Вецози и Ањезе Сабато из Удружења за наслеђе Леонарда да Винчија из Винчија, представљају налазе тридесетогодишњег генеалошког истраживања које је кулминирало револуционарним увидима. Објављена уз подршку општине Винчи, књига документује сложено породично стабло које сеже до 1331. године, обухвата 21 генерацију и укључује више од 400 појединаца. Овај рад поставља темеље за једно од најнапреднијих историјско-генетичких истраживања икада предузетих: реконструкцију Леонардовог генетског профила.
Постојање гробнице Да Винчијевих
Кроз педантну анализу извора и архивских докумената – сада објављених у књизи – Вецози и Сабато су успешно реконструисали гране породице којој је Леонардо припадао, укључујући идентификацију 15 директних потомака по мушкој линији, генеалошки повезаних и са Леонардовим оцем и са његовим полубратом Домеником Бенедетом.
То је омогућило Давиду Карамелију, координатору Пројекта ДНК Леонарда за антрополошке и молекуларне аспекте и директору Одељења за биологију Универзитета у Фиренци, да заједно са форензичким антропологом Еленом Пили подвргне шесторицу ових потомака ДНК тестирању. Њихова анализа је открила да се сегменти Y хромозома – који се користе за идентификацију појединаца – подударају код ових мушкараца, потврђујући генетски континуитет мушке линије Да Винчија, барем од 15. генерације.
Аутори су такође потврдили постојање породичне гробнице Да Винчијевих у Цркви Санта Кроче у Винчију, где се тренутно спроводе археолошка ископавања. Ово би могло бити место сахране Леонардовог деде Антонија, стрица Франческа и неколико полубраће – Антонија, Пандолфа и Ђованија.
Вође ископавања, антрополози са Универзитета у Фиренци Алесандро Рига и Лука Бакеки, пронашли су фрагменте костију, од којих су неки датирани методом радиоактивног угљеника. Један узорак, чија се старост подудара са претпостављеним Леонардовим рођацима, подвргнут је палеогеномској анализи. Прелиминарни резултати Карамелија и молекуларног антрополога Мартине Лари указују на то да је индивидуа била мушког пола.
Историјска реконструкција
„Потребне су даље детаљне анализе како би се утврдило да ли је извађени ДНК довољно очуван. На основу резултата, можемо наставити са анализом фрагмената Y хромозома ради поређења са садашњим потомцима“, рекао је Карамели.
Ако се Y хромозом живих потомака пронађе и у старијим остацима у гробницама цркве у Винчију, то би подржало тачност записа о очинству, историјску реконструкцију лозе утврђену кроз матичне књиге умрлих и омогућило би детаљније испитивање биолошког материјала који се приписује Леонарду, као и трагова остављених на његовим оригиналним рукописима или другим делима, што би потенцијално могло довести до реконструкције његовог ДНК.
„Наш циљ у реконструкцији породичне лозе Да Винчијевих до данашњих дана, уз очување и вредновање места повезаних са Леонардом, јесте да омогућимо научно истраживање његовог ДНК. Кроз проналажење Леонардовог ДНК, надамо се да ћемо разумети биолошке корене његове изванредне визуелне оштрине, креативности, а можда чак и аспекте његовог здравља и узроке смрти“, каже Вецози, преноси Спутњик.
„Чак и сићушан отисак прста на страници могао би да садржи ћелије за секвенцирање. Биологија 21. века помера границу између несазнатљивог и непознатог. Ускоро бисмо могли добити информације о Леонарду и другим историјским личностима за које се некада веровало да су заувек изгубљене“, рекао је Џеси Х. Аусубел са Универзитета Рокфелер и директор пројекта.
Открића из књиге превазилазе генетику. У 21 поглављу, она води читаоце на ригорозно и фасцинантно путовање кроз генеалогију, историју и географију како би поново открили окружење које је обликовало Леонарда.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

