Пише: Александар Радовановић
Пре извесног времена господин Мирослав Ђосовић је објавио анализу генетског истраживања становништава Црне Горе „Поријекло Црногораца“, која се може пронаћи на следећем линку: http://nucrnagora.org/?p=3711 . У њему он славодобитно истиче:
„Дакле, два доминантна маркера у узорцима из Црне Горе су И2а (П37.2) са 29.2 одсто иЕ1б1б – М215 са 27 одсто. Ова два маркера носе људи који су у античким временима знани као Илири а од средњег вијека као Власи и Арбанаси. Хаплогрупу И2а носе људи из оних крајева у којима историјски извори доминантно препознају Влахе. Дакле, ову хаплогрупу носе Власи – Морлаци са подручја Далмације, динарског масива, Боке, Херцеговине, Босне, западне Црне Горе; у историјским изворима прије деветнаестог вијека постоји хиљаде помена Влаха/Морлака.“
Овакав закључак из наведене анализе веома је обрадовао црногорске националисте. Навешћу само пример господина Славка Перовића који је на страници свог блога објавио целу Ћосовићеву анализу као и свој коментар у коме између осталог каже:
„Za mene, u ovom istraživanju nema ništa novo, ja znam za sve što je rečeno u tekstu, još od najranijih dana moje mladosti, ali, ovdje se radi o čistoj nauci čija je metodologija i tehnologija nepogrješiva.“, и поставља питање: „Da li će ovo kapitalno otkriće saopšteno u tekstu, išta promijeniti?“
Линк до овог текста: https://blogslavkaperovica.wordpress.com/2013/01/31/istina-ko-smo/
На њихову жалост, оваква тумачења нису тачна, и она су изазвана најверованије њиховим лаицизмом у овој области, али и силном жељом је истина сваки податак који се било где појави, а који их одваја од српства.
Ми ћемо зато консултовати стручњаке из ове области који су окупњени око портала Порекло. О њима можете видети на: http://www.poreklo.rs/o-nama/.
На њиховом сајту је објављен текст „Y-ДНК хаплогрупа I – најчешћа код Срба“, који се може пронаћи на: http://dnk.poreklo.rs/y-dnk-haplogrupa-i-naj%C4%8De%C5%A1%C4%87a-kod-srba/.
Ту је између осталог наведено да хаплогруа коју господин Ћосовић наводи, И2а (П37.2) има неколико подгрупа, што господин Ћосовић вероватно није знао, а да је она подгрупа која је заступљена код Срба – И2а1б М423. Ево шта се у тексту каже о овој подгрупи:
„За Србе најинтересантнија варијанта хаплогрупе I. Тешко је рећи гдје је настала, али је то свакако било негдје на сјеверу, могуће у горњем току Дунава, на простору данашње Аустрије, Баварске и Чешке. То су по свој прилици били палеолитски старосједиоци региона који су се одржали након неколико инвазија досељеника са истока и запада. Интересантно је да данас постоје три различите варијанте ове хаплогрупе прилично територијално удаљене. Кен Нордведт их је именовао на основу мјеста данашње повећане присутности као: Dinaric, Disles и Isles. Isles се прије неких 13.000 година одвојио од опште гране и данас је присутан углавном на британским острвима. Disles је прије неких 5.000 година такође одвојен од опште гране са Dinaric и може да се нађе скоро искључиво на британским острвима. Dinaric варијанта дефинисана СНП мутацијом L621+ Л147.2 + мигрирала je у источном смјеру, на просторе данашње источне Пољске, Закарпатја, Полесја гдје ће нешто касније учествовати у етногенези Словена. Тај источни М423, познат каоDinaric, данас и најмногобројнији, је генетски веома млад, тачније предак свих данашњих припадника ове хаплогрупе живио је прије неких 2.500 година. Управо та генетска младост, изненадна демографска експлозија, већа разноврсност хаплотипова у Закарпатју него на Балкану, оборила је хипотезу да је I2а М423 Dinaric старосједилачки на Балкану, што је испрва тврђено, и означила I2а М423Dinaric као један од јасних маркера словенског присуства и експанзије у Европи. Тако I2а М423 Dinaric не налазимо западно од Рајне гдје Словени нису продирали, али је имамо на Пелопонезу гдје су живјела словенска племена Милинга и Језераца.
Прашкокорчаковска археолошка култура 5. вијека н.е. је јасно препoзнатљива култура у ком је доминирао I2а М423 Dinaric. Племенске скупине које се повезују са овом културом су Срби, Дуљеби, Лемузи, Ленђани, Бужани, Волињани, Дреговичи и Древљани. Прашкокорчаковска култура је проистекла из нешто старије Зарубињецке културе источне Европе из првих година наше ере, а од скупина које су могле донијети балканско-панонске келтске латенске елементе на исток спомињу се Бастарни, могуће и келтизовано племе Боја са горњег Дунава. ИБастарни и Боји су добри кандидати за носиоце I2а М423 Dinaric и припаднике Зарубињецке културе. Данас се хаплогрупа I2а М423 Dinaric дијели на двије основне гране, назване условно: Dinaric North и Dinaric South . Та подјела није дефинисана СНП мутацијом већ мутацијом на STR маркеру DYS 448, гдје North хаплотипови имају вриједност 20, а South вриједност 19. South група је млађа и издвојила се из општег Dinaric прије 1800 година, на простору данашње југоисточне Пољске, гдје је и данас прилично заступљена. Одатле је пратила миграцију словенских племена на запад преко јужне Пољске до Чешке, доње Аустрије, источне Баварске и Саксоније. Претпоставка је да су стари Срби који су први пут као народ поменути код Фредегара у 7. вијеку на простору данашње Саксоније носили између осталих ову хаплогрупу. Не само да је крај у југоисточној Пољској одакле су кренули познат као Бојковшчина, већ су се населили управо на подручју Бохемије и Баварске које су биле територије старог народа Боја по коме су добиле име. Онда нам постаје јасан и податак из дјела DAI Константина Порфирогенита о доласку Срба на просторе Далмације из земље Боики у којој Срби живе од давнина. Простор западне Чешке и источне Баварске је по свој прилици простор Порфирогенитове Бијеле Србије у сусједству Франачке. Одатле су у Срби у 7. вијеку на позив византијског цара Ираклија доселили на подручје Паганије, Захумља, Конавала и Требиња и загорске Србије, а то је отприлике простор језгра српске средњевјековне државе. И данас на том простору, Херцеговине, југозападне Србије и западне Црне Горе, јужне Далмацијe хаплогрупа I2а М423 Dinaric South доминира са преко 70%. Друга варијанта Dinaric North мигрирала је више у источном правцу, спуштајући се из прапостојбине у западној Украјини према југу, области доњег Дунава, мјешајући се тамо са антским племенима и заједно са њима и Аварима, прешла је Дунав и насељавала се више у источним и централним крајевима Балкана све до Пелопонеза. На овај начин учествовалa je у етногенези бугарског, македонског, али и грчког народа највише преко словенских племена Дреговића, Смољана, Велегезита, Берзита, Вајунита, Милинга и Језераца. Ова варијанта такође значајно је заступљена код Румуна и Молдаваца и претставља словенски елемент у њиховој етногенези што бројни словенски топоними у Молдавији и Влашкој доказују. Данас је I2 М423 Dinaric заступљен код Срба укупно у проценту од око 35% гдје је три четвртине South варијанта, а једна четвртина North варијанта. Католички Буњевци су још једна типична Dinaric South популација, генетски много ближа Србима него Хрватима Истре, Покупља, Загорја и Славоније. На простору Црне Горе и Херцеговине може се пратити словенско присуство управо преко ове хаплогрупе. Становништво долина, које су планинци попут Васојевића (E1b) називали Србљацима, Бјелопавлићи (E1b) Лужанима и Матаругама, по свој прилици су припадали хаплогрупи I2а М423 Dinaric. Ова експанзивнија Е1b влашка племена која су долазила са граничног појаса са Албанијом потискивала су их према западној Херцеговини, Далмацији, Лици, али и према сјеверној Србији, Срему. Ипак и у Црној Гори нека јака братства као Вукотићи са Чева или Боројевићи са Цетиња припадали су овој хаплогрупи, а по свој прилици и цјелокупно племе Братоножића као и дијелови Пиперског племена (Лутовци).“
Као и:
„Хаплогрупа I2a1b М423 L147.2 коју најчешће означавају као Dinaric представља подгрупу хаплогрупе I која је учествовала у етногенези Словена заједно са Р1а хаплогрупом којима су припадали Венеди и Анти. При томе је хаплогрупа I2 М423 L147.2 била доминантна код оне скупине Словена која се у античким изворима спомиње под именом Склавина и која је у највећој мјери учествовала у насељавању Балкана. Археолошка култура по којој су Склавини препознатљиви је Прашко-Корчаковска култура 5. вијека не која се распростирала од Полесја у Белорусији, преко западне Украјине, јужне Пољске, доње Аустрије, Чешке и источних дијелова Баварске. Из ове групе склавинских племена проистекао је народ Срба који се код Ајнхарда и помиње као „народ Срба који припада Склавинима“ на простору данашње Саксоније, али и у Далмацији. Посебан маркер хаплогрупе I2 М423 L147.2 под називом South типичан је за српску динарску популацију југозападне Србије, западне Црне Горе, Херцеговине и Крајине, али и за католичко буњевачко становништво западне Херцеговине, Далмације, Лике. Исти маркер је и данас присутан међу Чесима (поготово област на западу чешке позната као Ходско), Њемцима, Бојко популацијом Словачке, Пољске и Украјине што показује сјеверно поријекло данашње српске I2 популације.“
Из свега наведеног јасно се види да је И2а коју анализира господин Ћосовић не само српска, негу су је Срби и донели на Балкан.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Car Dušan nije bio car Srba već šiptara i Milogoraca….
samo što je dušan silni u svom zakoniku kojeg je napisao prije gotovo 1000 godina i koji je vladao balkanom napisao ja car srba i grčke. dakle on je tada znao ko su mu podanici. sve te nacije koje si nabrojao tada nisu živile na područijima na kojima je vladao. dakle one nastaju poslije i ako pogledaš one nemaju niti jedan materijalan dokaz da su tada postojale.
odgovor za “Анонимни“
Vrlo netacno.
‘Dusanov Zakonik’ kaze I zapovijeda: Da se Srblji ne mogu zenit I udavat sa Vlasima; Da Srblji nemaju pravo okupljanja, da nemaju pravo preseljenja, da ne mogu bez dozvole kmeta ici iz sela u selo, da kad se sude Srbalj I Dubrovcanin (Vlah) ovaj drugi je uvijek u pravu I bice presudjeno u njegovu korist… tmusta I tma ovakvih stvari…
Srblji su u Dusanovoj drzavi imali poluropski status I taj Nemanjic im nije dozvoljavao promjenu statusa jer bi se recimo zenidbom/ udajom za Vlaha ili Arbanasa status tog Srbalja promijenio tj postao bi slobodnim covjekom…
Neverovatno, car Dušan nije uopšte bio car Srba. Zašto ne napišete: bio je car šiptara i milogoraca…
Ko je pominjao nacije?! O cemu ti pricas?!
Pominju se ‘narodi I plemena…’.
u svemu ono što je bitno, a ti svojim romantičarskim pisanjem potvrđuješ, da se sem srba niko drugi ne spominje na teritorijama na kojima je vladao car dušan silni. dušanov zakonik je dio evropske kulturne baštine i srpska lična karta. a ti za te svoje narode i plemena nemaš nikakav materijalni dokaz. u bosni je tvrtko pisao kralj sbalja bosne itd. kulin ban slavio našu pravoslavnu slavu usekovanje glave jovana krstitelja (katolička je odsjecanje glave ivana krstitelja). pisali našim srpskim pismom
Pa normalno , svi su nastali od srba , i Danska se nekad zvala Srbija , a Baltičko more srpsko , pa serbule , pa amebe …jes kako ne .
Замолио бих Maśa да пажљиво прочитате текст. Хвала
Хахаха, правда за Ђиласову копилад! Ћосовићу, стављај шајкачу.
„… Ми ћемо зато консултовати стручњаке из ове области који су окупњени око портала Порекло. О њима можете видети на: http://www.poreklo.rs/o-nama/.
На њиховом сајту је објављен текст „Y-ДНК хаплогрупа I – најчешћа код Срба“,…“
Autor/I ove kolumne su se nevjesto pokusali sakriti iza prilicno tajnovitih genetskih obrazaca ocekujuci od prosjecnih citalaca da im radi toga bezuslovno povjeruju.
Da ih obavijestim, onako laicki – velikosrpske perjanice SANU-a, prije svih vodeci srpski istoricar Relja Novakovic, tvrde da je u Srbiji, poslije Druge Seobe Srbalja ostalo izmedju 40,000 I 60,000 hiljada zitelja I da su se na taj prazan prostor naselili okolni narodi, plemena… sto ce reci da su danasnji „srbi“ ustvari posrbljeni Hercegovci, Brdjani, Crnogorci, pripadnici Arbanaskih plemena, Makedonci, Bugari I ini…
Shodno gore recenom, takozvani ‘srpski’ narod je vjerovatno I najmladja nacija na podrucju Evrope nastala predanim radom vrijednih nacionalnih romanticara Obradovica, Karadzica, Milutinovica…
Za autora/e teksta – ako se haplogrupe stanovnika Srbije poklapaju sa nasim genetskim materijalom, to je jedino iz razloga migracije stanovnistva sa ovih nabrojanih prostora I njegovog naseljevanje teritorije Srbije.
Поштовани Анонимни, узмимо да је тачно да су се после 2. сеобе у великом броју неселили људи из Црне Горе, Херцеговине, итд. Генетско истраживање јасно показује да је код тог народа најзаступљенија хаплогрупа коју су Срби донели на Балкан, тако да је то била сеоба Срба са једне стране српске земље на другу. Замолио бих Вас да пажљиво прочитате цео текст, као и да приступите страницама преко линкова које су постављене у тексту. Хвала
Citaocima ovog portal bih preporucio studiju koju mogu naci na ovom crnogorskom siteu – http://www.montenegro.org.au/cgporijeklo.html…
Ko su današnji Crnogorci: (((Članak koji opisuje rezultate ovog istraživanja objavljen je u jednom od najuglednijih naučnih časopisa za biologiju i medicinu – „American Journal of Physical Anthropology”. Rad je prvi put objavljen na internetu 20. januara 2010. godine (www.onlinelibrary.wiley.com/doi/10.1002/ajpa.21235/suppinfo))). Rezultati istraživanja potrđuju ključnu tezu: današnji stanovnici Crne Gore većinom su starosjedioci koji su primili slovenski jezik i uticaj, kao što je svojevremeno pisao i akademik CANU Petar Vlahović u njegovom članku o fizičkoj antropologiji Crnogoraca.
Dakle, dva dominantna markera u uzorcima iz Crne Gore su I2a (P37.2) sa 29.2 odsto i E1b1b – M215 sa 27 odsto. Ova dva markera nose ljudi koji su u antičkim vremenima znani kao Iliri a od srednjeg vijeka kao Vlasi i Arbanasi. Haplogrupu I2a nose ljudi iz onih krajeva u kojima istorijski izvori dominantno prepoznaju Vlahe. Dakle, ovu haplogrupu nose Vlasi – Morlaci sa područja Dalmacije, dinarskog masiva, Boke, Hercegovine, Bosne, zapadne Crne Gore; u istorijskim izvorima prije devetnaestog vijeka postoji hiljade pomena Vlaha/Morlaka.
Nakon devetnaestog vijeka sazrijevaju, prave se savremene nacije Srbi i Hrvati (koje nemaju veze sa narodnošću) i Morlaci nestaju iz istorijskih izvora. Zanimljivo je, takođe, da je I2a haplogrupa jako prisutna kod Cincara (Kucovlaha), kod Moldavaca, dakle opet kod ljudi koji su kroz istoriju znani kao Vlasi. Genetska istraživanja su dokazala upravo ono što i akademik Petar Vlahović iz ugla biofizičke antropologije tvrdi za „Dinarce“: da su na ovom prostoru najmanje 10.000 godina. Tokom hiljada godina raširili su se po cijelom Balkanu i šire, tako da danas postoje značajne razlike između ljudi kao što su, recimo, Hercegovci i Moldavci, iako su im prapreci, od prije nekoliko hiljada godina – isti.
Iznenađujući upliv Kelta i mali procenat gena Slovena: Haplogrupa koja je na trećem mjestu po zastupljenosti u Crnoj Gori je R1b – u uzorku od 404 osobe iz KC Podgorica čak 9.4 odsto. R1b predominantno nose Baski, Škoti, Irci… oni ljudi koji su kroz istoriju nazivani Keltima, tako da se ovih 9.4 može tumačiti kao haplogrupa keltskog porijekla.
Kod crnogorskih muškaraca vrlo su prisutne i dvije slične haplogrupe J2a i J2b sa ukupno 9.2 odsto. Dakako, to je rezultat uticaja – Osmanskog carstva. To konstatuju u sami istraživači. „Frekvencija djelova haplogrupe J sugeriše da je region Balkana poslužio kao migracioni most između Levanta, Male Azije i Evrope“, ističe se u tekstu objavljenom u američkom časopisu.
Što se tiče prisutnosti haplogrupe koju bi mogli vezati za Slovene, nalazimo haplogrupu R1a. Ova haplogrupa je prisutna kod Poljaka, Lužičkih Srba, Ukrajinaca, Rusa u procentu koji varira od 50 do čak 65 odsto. Prema ovom istraživanju, ova slovenska haplogrupa R1a je prisutna kod crnogorskih muškaraca u procentu od tek – 7,4 odsto.
Pretpostavimo, na osnovu podataka o migracijama, da se dio stanovništva svojevremeno, u srednjem vijeku, naselio iz države Nemanjića u Zetu. E, to su posljedice migracije onih Srbalja koji se pominju u poveljama Jelene Anžujske i kralja Milutina s kraja 13. vijeka, a koji se više nikada ne pominju u bilo kojem ozbiljnom dokumentu prije nego je u 19. vijeku smišljena politička ideologija zvana – srpstvo. Naravno, jasno je da dio „slovenskog“ genetskog materijala današnjih stanovnika Crne Gore vodi porijeklo i direktno od dukljanskih Slovena.
Brojni genetski uticaji: Istraživačka studija, objavljena u časopisu „American Journal of Physical Anthropology”. Pokazuje da je Balkan „odigrao ključnu ulogu u repopulaciji Evrope nakon velikog ledenog doba“ te da je iz ovog podneblja bilo puno migracija.
Vratimo se, ipak, objašnjavanju genetskog porijekla, tumačenjima što to u stvari znači. Radi boljeg razumijevanja, valjano je napraviti poređenje: Baskijci, pola Španaca, pola Portugalaca, Italijana – nosioci su haplogrupe R1b baš kao i Škoti i Irci koji ovu haplogrupu nose u procentu od više od 70 odsto. Jasno je da R1b haplogrupu u zapadnoj Evropi nose potomci Kelta, ali je takođe vrlo jasno koliko se danas razlikuju savremeni Škoti i Portugalci, ili Irci i Španci.
Dakle, kao i u slučaju Kelta tako i u slučaju starosjedilaca Balkana koji nose I2a pojavile su se unutar nekad jedinstvenog etnosa velike razlike nakon proteka vremena, poslije hiljada godina. Pošto su fizička antropologija i genetika utvrdile da su takozvani „Dinarci“ (etnički Vlasi/Morlaci) na balkanskom prostoru više od 10.000 godina ne može se ništa drugo zaključiti nego da su Dalmati, Dokleati, Enhelejci, Autarijati, Tribali, Dardanci, Tračani, Dačani… zapravo porijeklom oni koji su u istorijskim dokumentima u srednjem vijeku „izronili“ pod imenom Vlasi. Da su Vlasi starosjedioci, to takođe tvrde i istoričari među njima i najveći srpski istoričari kao što su dr Sima Ćirković i dr Radovan Samardžić. Kad su Rimljani osvojili ove krajeve sve etničke grupe su nazvali zbirnim imenom – Iliri!
Prema istom istraživanju, u Srbiji je i veći postotak vlaške I2a haplogrupe nego u Crnoj Gori (38,5 odsto naspram „crnogorskih“ 29,2), što navodi na zaključak da je teritoriju današnje Srbije naselilo dosta Vlaha iz Hercegovine i Bosne, dosta rumunskih Vlaha, kao i Cincara iz Makedonije. Moguće je da su skoro svi Srbi iz Srbije, koji su nosioci haplogrupe E1b1b – ustvari doseljenici iz Vasojevića, Kuča i drugih krajeva Crne Gore.
Što se Albanaca tiče, oni dominantno nose haplogrupu E1b1b. Moguće je da su Albanci Protoiliri. Naime, Iliri se kao jedno jedino pleme pominju prvi put u sedmom vijeku prije Hrista, ali valja napomenuti: Iliri iz najstarijih, grčkih, izvora i oni ljudi koje su Rimljani nazivali Ilirima – to su etnički vrlo različite grupe ljudi. Ovo potvrđuju i radovi naučnika kao što su Mate Sujić, Duje Rendić Miočević, Aleksandar Stipčević, a prihvatili su i renomirani istoričari kao što je Bogumil Hrabak. Na osnovu svega, može se zaključiti – kao što je pisao akademik SANU Branislav Đurđev – da su crnogorska plemena nastala iz vlaških i arbanaških katuna. I akademik Petar Vlahović je zaključio da smo starosjedioci, mješavina starosjedilačkog – morlačkog i arbanaškog porijekla.
samo što 2010 godine nisu bile poznate mnoge haplogrupe a da ne govorimo o odsječcima na pojedinim haplodrupama koji nam govore tko je tko. vidiš ta J2 haplogrupa o kojoj ti pričaš potiče iz antičke grčke a grci su bili kolonizatori i turkse. i drugo naš srpski car dušan silni je sve te koje ti pobroja prije gotovo 1000 godina nazvao srbima a to znači da su svi išli u srpske crve, govorili srpskim jezikom, pisali srpskim pismom, ženili se međusobno, kumovali jedni drugima itd.
Поштовани Анонимни,
То је практично Ћосовићева анализа које и оборена у тексту горе. Кључно је што је то анализа из 2010. године, а генетика јако брзо напредује. У тексту који сте Ви ставили стоји да је то хаплогрупа староседелачког становништа стара 10.000 година. Тако се мислило 2010. Чланак који сам ја поставио се позива на новије резултате. У тексту имате реченице:
„Тај источни М423, познат каоDinaric, данас и најмногобројнији, је генетски веома млад, тачније предак свих данашњих припадника ове хаплогрупе живио је прије неких 2.500 година. Управо та генетска младост, изненадна демографска експлозија, већа разноврсност хаплотипова у Закарпатју него на Балкану, оборила је хипотезу да је I2а М423 Dinaric старосједилачки на Балкану, што је испрва тврђено, и означила I2а М423Dinaric као један од јасних маркера словенског присуства и експанзије у Европи.“
Молим Вас још једном да пажљиво прочитате текст.
Хвала
kolega Анонимни je ovdje politički angažovan. cilj mu je da opravda vođu. s obzirom da je njihova nacija nastala nedavno onda se pokušava kroz rasnu teoriju dokazati nešto što se nemože dokazati pogotovo na balkanu koji je genetski izmješan
Чудна времена, још чуднији обичаји. Ко још ко држи до себе полемише са двојцем који се помиње у тексту? Један је окорели богоборац, аутошовиниста и фалсификатор, а други полуписмена свезналица, психопата, мефистов шегрт и скрибоман-пироман.
Поштовани Живко, нису битан тај двојац, него људи који им верују.
A ja sam mislio da me sa Bavarskom povezuje samo dobro pivo. Kad ono imamo i zajedničke pretke.
Izgleda da niko više ne spori da narod od Istre do zapadne Srbije ima isto vlaško porijeklo, a da je narod u ostatku Srbije i Vojvodini nešto malo drugačiji. Samo što ova proširena analiza tvrdi da su i Vlasi negdje slovenskog praporijekla. Mogu misliti koliko vas je razočarao ovaj nalaz da su srbi stari samo 2500 god.
Genetska istraživanja nedvosmisleno potvrđuju i srodstvo i zajedničko porijeklo svih hominida: čovjeka, šimpanze, zapadnonizijskih gorila, planinskih gorila, Bonobo majmuna, borneanskih orangutana i sumatranskih orangutana. Jeli ovo neko ispričao patrijarhu srpskom, oprezno sa tom informacijom da mu ne pozli, čovjek je baš krenuo ovih dana u obračunom sa darvinistima:)
nisi ti to pročitao, probaj prvo pročitati pa onda pisati komentar
Поштовани Komlen, хаплогрупа И2а из текста нема никакве везе са Власима. Влашка је E1b1b1а1b V13 коју Ћосовић зове Албанском. Ако Вас занима, више о њој можете пронаћи на http://www.poreklo.rs/2012/09/27/y-dnk-haplogrupa-e-druga-naj%C4%8De%C5%A1%C4%87a-me%C4%91u-srbima/