• Друштво
• Издвојено

Српски зид плача у Београду: Сјећање на 3.267 Срба побијених на подручју Сребренице

1 min read

8 година ‎ Срна

Испред зграде Народне скупштине Србије у Београду постављен је "Српски зид плача-Сребреница 1992", пано са фотографијама српских жртава страдалих на подручју Сребренице током рата у БиХ.

Српски зид плача у Београду

На Тргу Републике у Београду Удружење породица киднапованих и убијених на Косову и Метохији дочекало је синоћ “Српски зид плача – Сребреница”, чије су паное са фотографијама жртава донијеле породице српских сребреничких жртава.

Потом је испред зграде Народне скупштине Србије у Београду постављен “Српски зид плача-Сребреница 1992”, пано са фотографијама српских жртава страдалих на подручју Сребренице током рата у БиХ.

Предсједник Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Сребренице Бранислав Васиљевић рекао је да су прве жртве у Сребреници били Срби, те да су данас у Београду како би “показали свијету да не треба раздвајати жртве”.

“И српска мајка плаче. Срби никада нису били геноцидни, нити ће икада бити. Број од 3.267 српских жртава у подручју Сребренице то побија, а 70 одсто ових жртава су били цивили”, рекао је Васиљевић.

Он је истакао да није истина да су муслимани сахрањени у Поточарима били цивили и додао да су 90 одсто њих били војници који су погинули у борбама, у пробојима од Сребренице до Тузле.

Милојка Симић из Сребренице, која је 1992. године изгубила мужа, дјевера и сестриће рекла је да једино криви Насера Орића.

„Он и његови војници су их поубијали, али он им је био газда. Дошла сам да истјерам правду, да кажем да су и они злочинци, да су и они убијали и то прије него наши“, нагласила је Симићева.

Драгица Лазаревић из Сребренице истакла је да се само говори о догађајима из јула 1995. године, те да се не зна шта су муслимани радили Србима од 1992. до 1995. године.

“Само се зна да су Срби њих убијали, а до 1995. године они су нас убијали. Сваки празник нама је присјео, и Петровдан и Божић и Васкрс, за сваки празник четири године неко је наш погинуо. Мени су убили два брата и мужа за један дан, тетку исекли и њену снају. Послије 20 година добила сам браћу да их сахраним, једног без главе. Да ли је то правда да нас нико не види?”, испричала је Лазаревићева.

Предсједник Удружења породица киднапованих и убијених на Косову и Метохији Симо Спасић истакао је да је овај “Зид плача” постављен како би се чуо и глас породица српских жртава.

С обзиром да је скуп невладине организације „Жене у црном“ на истом мјесту, гдје је у 19.00 часова дочекан “Зид плача”, заказан и пријављен за 19.30 часова, Спасић је рекао да се неће помјерити одатле све док и оне свој скуп одавања поште муслиманским жртвама не заврше. Два скупа су се одржавала упоредо на Тргу Републике, а дијелио их је кордон полиције

“Да су дошле породице настрадалих муслимана у Сребреници и удружење ‘Мајке Сребренице’, први бих се померио одавде, али ‘Жене у црном’ глуме некакве жртве, а њима нико није убијен на простору бивше СФРЈ. Да су доживеле личну трагедију, ја бих био уз њих”, додао је Спасић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: