Piše: dr Aleksandar Raković

Patrijarhu Irineju je svaki delić srpstva bio podjednako važan: svi Srbi su dakle jedinstvena i nedeljiva celina. Stoga je patrijarh Irinej bio za ujedinjenje Srbije, Crne Gore i Srpske. To je put kojim mi Srbi idemo. Najpravičniji put. Da bi se to ostvarilo, pored ostalog, nužno je da Kosovo i Metohija ostanu u sastavu Republike Srbije. S tim u vezi, patrijarh Irinej bio je jasan kada je kazao da njegov um ne može da prihvati da Kosovo i Metohija ne budu srpski. Upravo taj stav, u saglasju sa stavovima ostalih arhijereja, doveo je do toga da Sveti arhijerejski sabor Srpske pravoslavne crkve 10. maja 2018. uputi poruku vlastima u Beogradu da kosovsko-metohijsko pitanje rešavaju isključivo u okviru celovitosti Republike Srbije. Pri tome, ukoliko albanski separatisti budu ugrozili srpski živalj na Kosovu i Metohiji, patrijarh Irinej je bio jasan kada je kazao da bi za njihovu odbranu trebalo da se angažuju srpske vojne snage.

Borba za svetinje

Pored toga što se suštinski bavio očuvanjem celovitosti Srbije, patrijarh Irinej se nije štedeo ni na zaštiti srpskih svetinja na KiM. Naime, albanski separatisti već tridesetak godina propagiraju da su srednjovekovni srpski manastiri i crkve na KiM izvorno bili rimokatolički i albanski, pa su ih Srbi ili preuzeli ili su na njihovim temeljima izgradili svoje pravoslavne. Reč je, naravno, o albanskim fantazmagorijama koje nemaju uporište u istorijskim činjenicama. Radi se o političkoj nameri da se lopovski otmu srpske svetinje, da se pripišu albanskoj baštini, a Srbi prikažu kao okupatori. Da bi se to sprečilo, patrijarh Irinej se angažovao kako bi se međunarodna javnost ubedila da su istinite činjenice samo one koje saopštava srpska strana.

Stoga je najbolja prilika za to stigla kada je Unesko odlučivao o tome da li će srpske crkve i manastiri na KiM (Pećka patrijaršija, Visoki Dečani, Gračanica i Bogorodica Ljeviška) ostati kulturna baština Republike Srbije ili će kao „kosovska baština“ biti pripisani administraciji albanskih separatista u Prištini.

Bio sam, u tom smislu, svedok ranijeg angažmana patrijarha Irineja na Drugom bilateralnom međuverskom dijalogu Srbije i Indonezije u Džakarti (23–25. oktobar 2013) kada je studiozno upućivao indonežanske prijatelje da je reč o albanskom političkom separatizmu koji nema nikakve veze s ugrožavanjem muslimanskih verskih prava. Patrijarh je tom prilikom govorio i o drevnosti srpskih svetinja na Kosovu i Metohiji i njihovoj važnosti za srpski narod.

Kada je 2015. na glasanje u Unesku stigao predlog takozvanog „Kosova“ da se albanskoj paradržavi pripišu srpske svetinje, Indonezija je kao najveća muslimanska država stala na stranu Srbije. Upravo u trenutku kada se odigravalo glasanje na Generalnoj skupštini Uneska (9. novembar 2015), u Beogradu je, uz prisustvo patrijarha Irineja, u najvećoj sali Palate Srbija trajala konferencija u okviru Trećeg bilateralnog međuverskog dijaloga Srbije i Indonezije. Kada je stigla vest da je Srbija pobedila na glasanju pri Unesku, da je sačuvala nadležnost nad kulturnom baštinom na KiM, članovi delegacija Srbije i Indonezije su ustali i dugotrajnim aplauzom to pozdravili. Glas Indonezije na Generalnoj skupštini Uneska bio je među ključnim za podršku Srbiji. Srpske svetinje na Kosovu i Metohiji su sačuvane.

Kako se borio za srpske svetinje na Kosovu i Metohiji, patrijarh Irinej se borio i za srpske svetinje u Crnoj Gori. Anticrkveni i antisrpski režim Mila Đukanovića je od 1997. pretio srpskom narodu Crne Gore secesijom od Srbije (koja je nažalost 2006. i ostvarena), asimilacijom, a na kraju i izgonom Srba po hrvatskom scenariju. Patrijarh Irinej je 2018. ukazao da Đukanovićev režim nalikuje Pavelićevom režimu NDH. Kulminacija antisrpske histerije režima u Podgorici bilo je donošenje razbojničkog zakona nazvanog Zakon o slobodi veroispovesti, kojim je država imala nameru da konfiskuje imovinu SPC u Crnoj Gori i istera je s njenih osam vekova dugih kanonskih teritorija.

S tim u vezi patrijarh Irinej je 25. decembra 2019. primio lidere Demokratskog fronta, Andriju Mandića i Milana Kneževića, i dao im blagoslov da se bore za srpske svetinje u Crnoj Gori ne samo u parlamentu nego svuda i svim sredstvima. To je dalo krila srpskom narodu u Crnoj Gori i postalo je oslonac stvaranju političkog bunta, litijaškog pokreta i omladinske kontrakulture koji su rezultirali pobedom srpskog naroda na parlamentarnim izborima 30. avgusta 2020. i očekivanim formiranjem buduće vlade koja će imati apsolutnu većinu ministara srpske nacionalnosti. Dakle, srpske svetinje su i u Crnoj Gori sačuvane.

Poslednji susret s Mitropolitom

Pobede na parlamentarnim izborima u Crnoj Gori ne bi bilo ni bez velike uloge koju je odigrao mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije. On je zasvodio sve vidove otpora crnogorskim vlastima. Patrijarh Irinej i mitropolit Amfilohije imali su tokom 2020. sasvim istovetan stav prema Đukanovićevom režimu. No između njih dvojice dolazilo je do nesaglasja kada je reč o mitropolitovom odnosu prema predsedniku Republike Srbije Aleksandru Vučiću oko rešavanja kosovsko-metohijskog pitanja. Dok je patrijarh Irinej smatrao da Vučiću treba pružiti otvoreniju šansu da taj problem reši, mitropolit Amfilohije je bio za to da se prema srpskom predsedniku zauzme oštrije stanovište. Sve te nesuglasice rešene su 25. septembra 2020. kada je mitropolit Amfilohije, zajedno s vladikom budimljansko-nikšićkim Joanikijem, posetio Vučića u Beogradu. Predsednik je mitropolitu kazao da će se i dalje boriti da Kosovo i Metohija ostane sastavni deo Srbije i da oko toga ne brine.

Tog dana mitropolit se u Beogradu poslednji put susreo i s patrijarhom Irinejom. Mitropolita Amfilohija je korona odnela 30. oktobra 2020, a patrijarha Irineja 20. novembra 2020. Njihove sahrane ujedinile su čitavo srpstvo. Srbija, Crna Gora i Srpska jedinstveno su ispratile svoja dva prva arhijereja u Carstvo Nebesko. Uz to patrijarh Irinej je služio zaupokojenu liturgiju i besedio nad posmrtnim odrom mitropolita Amfilohija u Podgorici, bez ikakvog straha od zaraze koronom koja je buktala u Crnoj Gori. Za njega je bilo najvažnije da oda poslednju poštu svom saborcu, s kojim je bio pobednik nad komunizmom i s kojim je ojačavao stubove Srpske pravoslavne crkve.

Patrijarh Irinej je neposredno pred upokojenje poručio predsedniku Srbije da posebno vodi računa o KiM i Republici Srpskoj. Naime, patrijarh nikada nije razdvajao Srbiju i Srpsku. Za njega je Drina bila kičma srpskog naroda, a nipošto međa. Stoga je patrijarh Irinej imao čvrste odnose s Miloradom Dodikom i u vreme kada je bio predsednik Republike Srpske i sad kada je Dodik član predsedništva BiH iz reda srpskog naroda. Svim Srbima, a posebno Srbima na zapadnom prostoru našeg naroda, bilo je važno što su urodili plodom argumenti patrijarha Irineja, mitropolita Amfilohija, episkopa bačkog Irineja i još nekolicine srpskih arhijereja jer su ohrabrili papu Franciska da stopira kanonizaciju ustaškog verskog poglavnika Alojzija Stepinca. Postojanje Republike Srpske je danas garancija da se neće ponoviti genocid nad srpskim narodom zapadno od Drine.

Najveća zadužbina patrijarha Irineja je završetak unutrašnjih radova na Hramu Svetog Save u Beogradu. Patrijarh Irinej je od ruskog predsednika Vladimira Putina zatražio podršku za izradu i postavljanje mozaika u vizantijskom stilu. Tu podršku je dobio i hram je u jesen 2020. dobio konačan izgled kada je zasjao u punoj grandioznosti. Hram Svetog Save je trebalo da bude osveštan, u svom konačnom obliku, u oktobru 2020, ali zbog epidemije to nije bilo moguće. U svakom slučaju, srpski narod je posle više od sto godina izgradnje dobio svoj do kraja izgrađeni svesrpski katedralni hram, koji je bio zamišljen i kao imperijalni hram srpstva i Kraljevine Jugoslavije.

Srpsko rodoljublje patrijarha Irineja ogledalo se i kroz njegov neprekidni međuverski dijalog s rimokatolicima, protestantima, muslimanima i Jevrejima u Republici Srbiji. Smatrao je kako mu je obaveza da se sve verske manjine u našoj zemlji osećaju isto tako slobodno kao i srpski narod. Imao je posebnu vrlinu da sve sasluša, da svakom učini.
Patrijarh srpski Irinej Gavrilović upisao se zlatnim slovima u istoriju Srpske pravoslavne crkve i srpskog naroda. Bio je dostojan naslednik patrijarha Pavla, a postao je i nezaobilazan uzor narednom srpskom patrijarhu. Hvala vam, Vaša svetosti, naš dobri patrijarše Irineju, za sve što ste učinili za naše milo srpstvo.

Izvor: Pečat