Српски монаси оперисали још у 12. веку
Епохално откриће археолога у селу Мажићи код Прибоја – Срби су још у 12. и 13. веку радили најсложеније операције на људској лобањи и то врло успешно. У манастиру Светог Николе Дабарског, у Прибојској Бањи, постојала је велика болница са медицинским инструментима, који се не разликују много од данашњих.
Сазнања говоре да су Срби много пре Немаца, савременије и успешније лечили људе, а доказано је и да је у манастиру Светог Николе Дабарског, који се налази у Прибојској Бањи, такође постојало лечилиште.
Археолог и директор Завичајног музеја у Прибоју Саво Дерикоњић рекао је да је оно што је откривено после вишегодишњег истраживања заиста епохално – у манастиру је постојала болница, а у њој медицински инструменти, који се не разликују много од данашњих. Донедавно се мислило да је чувени турски путописац Евлија Челебија, који је боравио у манастиру у селу Мажићи 1620. године, претеривао у опису онога што је видео и затекао, али археолошки налази то све потврђују.
“Овај старински манастир лежи на високом брегу који окружује река Лим. У њему има више од пет стотина калуђера, а околни становници су Срби и Бугари. Ушао сам у овај дивни манастир да бих могао пажљиво да га разгледам. У њему има једна ћелија у коју сам такође желео да уђем, али ми, сиромаху, један млади духовник не даде да уђем”, написао је Челебија у свом путопису о боравку у манастиру Мажићи код Прибоја.
Више је него јасно и зашто калуђери нису дозволили турском путописцу да уђе у једну посебну ћелију. “То је у ствари био улаз у манастирску болницу, која је брижљиво чувана од радозналаца. А Евлија Челебија био је и турски шпијун, који је давао обиље података својој царевини која је у то време владала овим просторима”, објашњава Саво Дерикоњић, археолог и директор Завичајног музеја у Прибоју.
“Уз медицинске инструменте, претече данашњих хируршких инструмената који се много не разликују од ових савремених, пронашли смо остатке покојника истражујући до сада 165 гробова средњовековне некрополе и јасно утврдили да су код десетина њих вршени у 12. и 13. веку, али и касније, све до 18. века и паљевине манастира, врло сложени хируршки захвати, попут врло сложених операција на људској лобањи. Неки су лечени, а некима су видане ране после тешких битака и рањавања. Имамо доказе да су многи од њих живели након операција још годинама. Према нашим проценама, око манастирског комплекса је најмање две хиљаде скелета, а реч је углавном о онима који су ту лечени и оперисани”, навео је Дерикоњић.
Само на простору једне сонде регистровано је више од сто скелета различите старости и пола. На тим остацима, посебно лобањама покојника, видљиве су операције, код једног је пронађено ливено бронзано дугме које највероватније припада 12. веку, као и два дубровачка денара из средине 13. века.
