Srpski komunisti uništili Srbiju još 1944: Dobrivoje Vidić oprostio Hrvatima

Pripremio: Ivan Milošević

Odmah po oslobođenju Beograda, kada je otvoren Sremski front, na koji je poslata srpska mladež, početkom novembra 1944. godine, u Kolarčevoj zadužbini je počeo skup  Antifašističke skupštine narodnog oslobođenja Srbije ( ASNOS), koji je, po mišljenju Pera Simića, poznatog Titovog biografa, odredio sudbinu buduće Srbije. O tome je Simić pisao u feljtonima koje je objavila beogradsa štampa.

–Za razliku, recimo, od Hrvata, gde su učestvovali predstavnici Hrvatske seljačke stranke i drugih političkih partija, na ovom četvorodnevnom zasedanju bili su prisutni samo „politički probrani i obrađeni delegati. Deset minuta pošto su delegati zauzeli svoja mesta, u Kolarčevu zadužbinu ušao je Broz sa svojom svitom. Dvorana se prolama od ovacija, pokliča i tapšanja. On se uputio ka velikoj kožnoj fotelji u prvom redu, koja se i izgledom i veličinom upadljivo izdvajala od običnih tapaciranih stolica s metalnim naslonom za ruke, u koje su se smestili svi drugi gosti i delegati ASNOS.

Sa njegove desne strane seda predsednik AVNOJ dr Ivan Ribar, a sa leve predsednik jugoslovenske kraljevske vlade dr Ivan Šubašić. Titovo izlaganje, koje je trajalo samo pet minuta, delegati su dvanaest puta prekidali klicanjem i burnim i dugotrajnim aplauzima.

Komunistima Hrvatske obećano je da će Srbija „uložiti sve svoje snage za oslobođenje svih hrvatskih krajeva, isto onako kao i Hrvatska“… I Slovencima ASNOS poručuje da će se srpski narod, rame uz rame sa svojom slovenačkom braćom, boriti za konačno oslobođenje čitave slovenačke zemlje, za slovenačko primorje, za Korušku.

Čačanski student Dobrivoje Vidić, koji će pred kraj Titovog života dogurati i do predsednika Srbije, oprostio je ustašama genocid nad Srbima iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine i istočnog Srema:

– Šest stotina pedeset hiljada streljanih Srba u Bosni i Hercegovini, to je dug koji je srpski narod platio za zločinačku politiku beogradskih vlastodržaca!

Hrvatsku je u Kolarcu zastupao Titov stari partijski drug Andrija Hebrang, za koga genocid nad Srbima, u kome su ustaše ubile gotovo svakog petog Srbina u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, nije predstavljao nikakav poseban problem:

– Spriječili smo ustaške planove o pokolju Srba!

Mesec dana pre dolaska na ASNOS Tito je na Kardeljev predlog Andriju Hebranga smenio s funkcije sekretara CK KP Hrvatske zbog „nacionalističkog zastranjivanja prema Srbima“. Nije se dao ni delegat iz Trstenika, koga će tridesetak godina kasnije srpski nacionalisti proglasiti „ocem nacije“.

– Ovo je svakako najvažniji datum u našoj istoriji!

Crnogorac Mitar Bakić rekao je da su Srbi i Crnogorci dva rođena brata, ali da Crnogorci sada postaju poseban narod, a Vojvođanin Jovan Veselinov saopštio je da se narod u Vojvodini izjasnio za autonomiju u okviru jedne federalne jedinice, a da njen slovenski narod želi da bude „u što boljim odnosima sa braćom Srbijancima, sa slobodnom demokratskom Srbijom“.

Predstavu kojom je reciklirana celokupna novija istorija Srbije, overio je Edvard Kardelj, a jedan profesor Beogradskog univerziteta, preporučujući se novim vlastima, rekao je:

– Srbija je glavni stub reakcije na Balkanu i u čitavoj Evropi!

Pečat ovom skupu dao je jedan od najbližih Titovih saradnika, Sreten Žujović.

– Mi prvi put u istoriji stvaramo svoju rođenu, voljenu zemlju!  Nikad Srbija nije bila Srbija srpskog naroda kao što je danas! Srbija je došla na vlast tek kad je i Srbin posumnjao u srpsko ime!

Skupština je posebno zahvalila i Staljinu i Titu. Staljinu za „srećnu budućnost“, a Titu je u njegovom prisustvu poslat telegram u kome je rečeno da je postao najbolji sin našeg naroda.

Na skupu na kome je ustašama oprošten genocid nad Srbima, i na kome je Srbija prvi put postala „rođena, voljena zemlja“ srpskog naroda tek kad su srpski komunisti „posumnjali u srpsko ime“, Kosovo i Metohija i Sandžak nisu ni pomenuti.

Agenti sedme uprave sovjetske vojne obaveštajne službe iz Kolarčeve zadužbine su svoje pretpostavljene u Moskvi obavestili da je Skupština prošla u znaku velikog elana. Na učesnike ASNOS, saopštavaju, loš utisak ostavile su reči generala Sretena Žujovića, da su Srbi za vreme rata podneli manje žrtava od drugih naroda Jugoslavije, jer je u tom ratu Srba poginulo više nego pripadnika svih drugih jugoslovenskih naroda i etničkih grupa zajedno„.