Српски језик у Црној Гори: Између најављених иницијатива и стварности
Илустрација
Иако је прошло више од годину дана од уласка српских представника у Владу Црне Горе и њихових јавних указивања на маргинализацију српског језика у Црној Гори, у пракси се није десило ништа што би указивало на конкретан помак у правцу рјешавања овог питања. Упркос бројним изјавама и обећањима о покретању иницијатива за промјену уставног и институционалног положаја српског језика, реалност је да српски језик и даље остаје на маргинама образовног, културног и јавног живота.
Попис становништва јасно је показао да се већина грађана Црне Горе изјашњава као говорници српског језика. У свакој демократској и правно уређеној држави, овакви подаци представљали би основ за покретање промјена у правцу усклађивања образовног система и званичних политика са вољом народа. У Црној Гори, међутим, институционални одговор изостаје.
Умјесто да се отвори свеобухватни и стручни друштвени дијалог, питање статуса српског језика остаје табу тема, прећуткивана у институцијама и игнорисана у медијском простору. Формалне иницијативе, ма колико најављиване, још увијек не постоје. Без конкретних законодавних корака и уставних амандмана, све изјаве о „повратку српског језика у институције“ остају у домену политичке реторике.
Српски и даље „на чекању“: Докле ће бити језик другог реда у Црној Гори?
Истовремено, у образовном систему и даље се наставља пракса у којој је српски језик сведен на маргину. Ни као наставни предмет, ни као језик наставе, он нема статус који одговара броју његових говорника. То производи осјећај обесправљености и дискриминације међу великом већином грађана који се са тим језиком поистовећују.
Оно што је посебно забрињавајуће јесте што се таква ситуација покушава представити као нормална, док се свако инсистирање на праву на српски језик у институцијама тумачи као „ретроградно“ или „политички мотивисано“. У суштини, ријеч је о основном питању грађанских права – праву на језичко и културно самоопредјељење.
Језички апартхејд, како га многи с правом називају, не може се укинути декларацијама и изјавама. Потребна је политичка воља, институционални механизми и, прије свега, поштење у односу према вољи грађана. Док год тога нема, све најаве о „путањама“, „иницијативама“ и „планираним корацима“ остају празне фразе, а српски језик остаје заробљен у статусу језика који се трпи – али не признаје.
,..novośrbi novosrbi …ovo je drzava crna gora…nikad vise cetnicka banovina crkve srbije…
Расрбице,опет ти. Хиљаде година се говорило и писало Србски,јер су у ЦГ живјели само Срби. А онда дођоше монструми турци,њемци,талијани и добисмо расрбе потурице,крвате и момтернегрине. Ти си кедан од њих. Јави,који си?
Нијеси ти Никола Мирков већ Никола ЈАДОВ , брука и срамота, засрам свакога свога.
Srpska elita u CG nema hrabrosti da to dovede do kraja,fotelje i budjelari su vazni za njih ostalo na stend baj?
Молим вас да престанете да говорите о србским представницима. Нема тамо ни једног Србина, то су све сами преваранти које смо из незнања бирали. Србине брате, дали ти ја сад јасно кога смо бирали. Ово нијесу Срби већ ЗАСРАМ рода Србскога.
Србски језик је једини државотворни језик у ЦГ. Оно што пропагира фцјк=фарса црногорског језика конвертита је искривљени говор Подгоричких (расрбљених) муслимана.