Srpska magma
Nikšić, 18. januar
Piše: Svetislav Pušonjić
Ispod ove lažne, naručene sreće
Ispod opšte niskosti, beščašća i jagme
Ja osećam da se nešto moćno kreće
Komešanje neke unutrašnje magme.
Ona luta, pipa, tražeći šupljinu
Da istisne svoje smrtonosne vatre
Da s pravednim gnevom sukne u visinu
I da trulež ovu vavilonsku zatre.
Ja osećam da se Otkrivenje zbiva
Da sa nama počinje ta Poslednja Glava
Da smo mi od nekog drugačijeg tkiva
Da će Srbi biti usijana lava.
Iako nas truju ljudi ustrašeni
I lažni mudraci i učenja štetna
Još nijesmo vulkan ugašeni
Nego samo pritajena Etna
Kad priđemo kraju ove duge noći
Kada duše naše u jednu se sliju
I nacije druge za nama će poći
Da konačno Zveri zavrnemo šiju.
Divna pesma,u tome je lepota poezije što jedan stih govori više nego hiljadu reči
Bravo!
Kada priđemo kraju ove duge noći …
Strašan stih ,
skidam kapu
sušastvena suština
Da s pravednim gnevom sukne u visinu
I da trulež ovu vavilonsku zatre