Српска историјска читанка: Слом српске деспотовине (ВИДЕО)

аутори емисије: Немања Девић и Сава Самарџић
Према раније успостављеном договору у Тати 1426. године, наследник деспота Стефана Лазаревића, његов сестрић деспот Ђурађ Бранковић, морао је Мађарима да врати Београд, област Мачве и Голубац, утврђени град на Дунаву. Враћањем Београда Угарима, деспот Ђурађ остао је без престоног града.
Због тога је био принуђен да зида нову престоницу, по угледу на Цариград, добро утврђени град Смедерево. Из брака са византијском принцезом Ирином Кантакузин у српском народу запамћеном као „проклета Јерина“ деспот Ђурађ Бранковић изродио је бројно потомство.
Синове Гргура, Стефана, Лазара и кћерке Мару, која је била у харему султана Мурата II и Катарину, жену цељског грофа Улриха II. У току 1438. и 1439. године Србија је била изложена великим турским пустошењима.
Утврђени градови су некако одолевали, али је Смедерево после тешког бомбардовања пало у турске руке 1439. Тиме је Србија први пут пала под османску власт. Деспот Ђурађ заједно са својом породицом и делом државних, дворских чиновника и војске, привремено се склонио у Угарску одакле је припремао повратак у Србију.
Његови синови Гргур и Стефан су ослепљени. Велика крсташка војска успела је да ослободи Србију 1443. године, нанесе Турцима неколико пораза, али је због јаке зиме била принуђена да стане код Софије и врати се у Угарску.