Српска историјска читанка: Обнова Пећке Патријаршије (ВИДЕО)
аутори емисије: Немања Девић и Сава Самарџић
После пада под османску власт, српска црква остала је без посебне верске организације. Османлије су све православне хришћане Балкана подредиле Васељенској патријаршији у Цариграду под контролом грчког патријарха и грчких владика. Охридска архиепископија, такође под влашћу грчких епископа, искористила је прилику да већи део српских епархија стави под своју управу. Међутим, уз велико залагање и труд Макарија Соколовића и помоћ великог везира Османске државе, Мехмед-паше Соколовића, Пећка патријаршија је обновљена 1557. године, а први патријарх постао је Макарије.
У обновљеној Пећкој патријаршији патријарси су бирани на сабору српских великодостојника, митрополита и владика. Међутим, све док не добије берат од султана, за кога се издвајала одређена новчана сума, патријарх није био постављен.
Патријарси су настојали да обнове запуштени црквени живот и очувају идентитет српском народу. У томе су предњачили патријарси Макарије Соколовић и Пајсије Јањевац који је и најдуже био на кормилу цркве. Они су смиривали народ и усмеравали ка неговању традиционалних православних вредности и обнављању култова српских средњовековних владара и угледних свештених лица.
Манастири Милешева, Високи Дечани, Острог, Житомислић, постају важна духовна средишта Срба. Под сталном сумњом да урушава Османску државу, опљачкана у честим и дугим ратовима, ослабљена расељавањем становништва, Пећка патријаршија је 1766. године укинута и припојена Васељенској патријаршији. Срби су изгубили једину народну установу, духовно и политичко вођство. Целокупна борба за очување српског имена у османском царству пала је на плећа сеоским свештеницима и монасима који су остали у тесној вези са народом и његовим тежњама.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
невезано за 2 обнове ПП,у смислу институције и Петар Први је од сиромашних Цгца сакупљао помоћ тј то благосиљао да се шаље за ПП.
а Пећку патријаршију (за коју је више пута благословио прикупљање помоћи) [22] су му оградили „цари наши“ [23]. Благословио је у свом владичанству и прикупљање помоћи за манастир Хиландар [24]. Црна Гора му је „искра славеносербске волности“ коју Махмут-паша Бушатлија жели да угаси. [25]
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_I_%D0%9F%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B_%D0%8A%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%88#.D0.A1.D1.80.D0.BF.D1.81.D1.82.D0.B2.D0.BE_.D0.9F.D0.B5.D1.82.D1.80.D0.B0_I
Петровић Његош, Петар I (2015). Свети Петар Цетињски, Између молитве и клетве, сабрана дјела, посланице Црногорцима и Брђанима, стр.112.(16.2.1822.), 160.(2.10.1828.). Цетиње: Светигора.