Srpska deca u patriotskom kampu u Rusiji: Hrana Rusije za telo, pesme Srbije za dušu (FOTO, VIDEO)

Srpski dečiji crkveni hor „Biseri“ iz Žitorađe vratio se iz Rusije, gde je uz podršku Rusko-srpskog humanitarnog centra u Nišu učestvovao u radu 19. vojnopatriotskog kampa „Peresvet“ pri Trojice-Sergijevoj lavri.

Kamp je radio od 14. do 28. jula u Vladimirskoj oblasti u Rusiji. O tome kako su članovi srpskog pravoslavnog hora živeli u šumi u terenskim uslovima govori duhovnik „Bisera“, protojerej Aleksandar Stoiljković, u ekskluzivnom intervjuu za portal Russia Beyond.

Tamo gde je ljubav, jezičkih barjera nema

„U Rusiji to funkcioniše kao simfonija: država, crkva i vojska su sinhronizovali svoja dejstva da bi postigli isti cilj, a to je očuvanje države i vaspitanje duhovnog i fizičkog razvoja dece.

U kampu je bila divna atmosfera ljubavi! Mi nismo imali prevodioca, ali smo se snašli bukvalno za jedan dan. Vrlo dobro smo se sporazumeli i tako se sprijateljili.

Mi poprilično razumemo ruski jezik, samo što nemamo naviku da ga govorimo. Tamo gde je ljubav, jezičkih barjera nema. Rusi su preveli sve komande na srpski i na zahtev direktora kampa oca Dimitrija komande su čitane i na ruskom i na srpskom.

Ruski način vaspitanja: fizičko i duhovno do savršenstva

„Najači utisak za mene je ostavila ruska odgovornost u svemu. Kamp je trajao dve nedelje, a oni su toliko dobro očuvali prirodu da nakon kampa u šumi nije bilo nijednog papirića! Kilometrima sam posmatrao šume, nisam primetio nijednu kesicu. Sve je ostalo kristalno čisto.

Upornost i spretnost dece u kampu zaslužuje najvišu ocenu. Ona su se trudila da izvrše sve vežbe i zadatke, i to uz podršku ruske dece koja su bila ipak malo razvijenija u fizičkom smislu, jer nisu obična deca nego članovi patriotskih zajednica.

Braća Rusi su nam sa ljubavlju pružili mogućnost ne samo fizičkog usavršavanja nego i duhovnog. Obišli smo dosta svetinja. Veličanstvenost ruskih hramova je neverovatna! Oltari su urađeni do perfekcije sa pozlatom. Mi smo boravili u Sergijevom Posadu, u centru ruske duhovnosti, bili smo pored moštiju Svetog Sergija Radonješkog, videli smo veliko zvono teško 75 tona.

Za nas to je neverovatno, jer u našoj crkvi zvono je 150 kilograma! Bili smo u Divejevu kod Serafima Sarovskog, u Muromu pored moštiju Svetog Petra i Fevronije, u gradu Vladimiru gde su mošti Svetog Aleksandra Nevskog, u Suzdalju gde je bio snimljen film “Andrej Rubljov”, i posetili smo malu crkvicu gde se nalazi plaštanica Presvete Bogorodice, u kojoj je bila sahranjena.

Raspored aktivnosti u kampu

Ja sam sveštenik, a pored mene je u kampu bilo još tri sveštenika. Za vežbe su bili odgovorni predstavnici vojske Rusiji i spasioci „Centrospasa“. Svako jutro su pre doručka rađene različite vežbe, a onda zajednička molitva, pa doručak, pa opet vežbe.

Na programu obuke je bila izdržljivost u trčanju na duge staze po šumi, preživljavanje u prirodi (paljenje vatri, orijentacija, medicinska pomoć, vezivanje čvorova, penjanje) i druge izviđačke i sportske aktivnosti.

Plivali smo u reci Kolpi! Voda je čista, ali hladna. Mogli smo da izdržimo samo deset minuta, a Rusi kažu da je voda topla, oni u njoj uživaju! Pored toga, deca su se družila i međusobno pomagala. A svako veče se završavalo molitvom.

Ruska hrana hrani telo, a srpske pesme dušu

„Da! Mi nismo navikli na tradicionalnu rusku hranu, a to je kaša. Kaša u Rusiji se jede i za praznik i svaki dan. Ona je hranljiva i zdrava. A dopala je nama sguščonka, sladki ruski specijalitet, čak smo je i poneli u Srbiju! Pre odlaska smo znali i “Kaćušu” i “Konj”, a Ruse smo naučili da pevaju srpske pesme. Isti smo narod, ista nam je vera, lepo nam je bilo da se družimo!“

Ista vera stvara buduće veze

„Naša deca su služila i pevala liturgiju u seoskom ruskom hramu, onda smo na dan Sergija Radonješkog u gradu Krasnaja Garbatka pevali na liturgiji u crkvi i zajedno sa ruskim učesnicima i Vladikom prošli smo u litiji kroz grad.

Ovih dana je u gradu održan dečiji festival narodne umetnosti gde smo pevali pesme na poziv gradonačelnika, koji nas je lepo dočekao i izrazio želju da se pobratimi sa Žitorađom! Već su nas zvali da dođemo na Preobraženje u Kukujev, ali nismo, nažalost, stigli zbog nekih obaveza.

Oni svakako imaju volju da dođu kod nas, a mi smo imali jedno prijatno lepo druženje, kao da smo se nakon dugog rastanka sreli sa našom rođenom braćom i nestrpljivo sada čekamo novi susret!

A naš omiljeni baćuška, direktor kampa otac Dimitrije, rekao nam je kad smo odlazili: „Voljeni moji! Mnogo vam hvala što ste se pojavili u mom životu!“

Izvor: Russia Beyond, Srbininfo.rs