Четврт вијека владавине Демократске партије социјалиста на челу са Милом Ђукановићем стало је беспрекорно прецизно у ту једну фотографију: локални криминалац, повратник за којим је раније тог дана расписана потјерница због напада на четири човјека, потезања пиштоља уз пријетњу ликвидацијом и отимања камере са снимцима изборних манипулација слободно сједи у првом реду старе зграде Владе, у изборном штабу ДПС-а, ишчекујући први постизборни говор страначког господара.
Мало шта, као наречена фотографија, описује дух једног манитог времена. Опору атмосферу једног системски криминализованог друштва. Филозофију владања једне мафиократске врхушке. Логику функционисања једне партије, која незаустављиво и садистички гута цијело друштво зарад одржања привилегија и очувања слободе за своје одабране и одабране својих одабраних. Странке која, како године пролазе, имајући у виду биографије њених функционера, све више личи на затворску јединицу него на политичку партију.
Симболика фотографије одвећ је очигледна: ДПС је сигурна криминална кућа. Заклон у виду партијске структуре за све са оне стране закона, лојалне шефу и привржене циљу – освајању избора по сваку цијену. Све је ту сувише јасно, математички прецизно, без простора за сумње: човјек који је званично у бјекству, за којим полиција наводно интезивно трага, слободно пролази кроз пунктове на којима се налазе припадници обезбјеђења у жестоко чуваној згради старе Владе. Па заузима почасно мјесто, у првом реду, тачно испред, за њих светог простора, гдје ће се појавити он. Шеф.
Поред нападача сједи предсједник Националног савјета Рома и одборнички кандидат ДПС-а Исен Гаши, коме је насилник из првог реда неформални тјелохранитељ. Да страначка фотографија и идила буду потпуне: Гаши је партијски човјек за Роме. Све иде преко њега контрола избора, сондажа душа, утицај на поменуто становништво, сумњиви послови, спискови, процјене, уцјене, обећања…
Локални краљ Рома, Гаши, за кога и мала Ромкиња, која проси по улицама Подгорице, на моје питање од прије који дан што зна о њему, одговара само: “Он ти је за Мила.” И у тој реченици, из уста сићушног грумена живота, баш као и у оној фотографији, стоји кондезовано све. Како о Гашију, тако о свим гашијима Црне Горе, без обзира на боју коже, локалним проконзулима безакоња: није важно какав је, није важно ко је, важно је само за кога је за Мила. Јер: то је оно што се броји, што пресуђује и што доноси моћ, привилегије и новац. Прва и једина легитимација, која са собом доноси страх: међу Ромима и међу дјецом ромском.
И некажњивост, за себе и за своје. Да се зна: његов рођени брат, Агим Гаши, један је од оптужених за бродолом пловила Мис пат из 1999. године, када се више од стотину Рома подавило у Јадрану, током пребацивања на другу, италијанску обалу, у збјегу од рата на Косову. Од чега се дебело и незаконито зарађивало, под патронатом режима, истог овог.
Нешто раније, прије него ће фотоапаратом Дана бити „упецан“ поменути кадар из штаба ДПС-а, нешто даље, на Конику, међу Ромима, обрео се портпарол партије, мегафон хоботнице, Часлав Вешовић. Стигао је пред ромски радио, да охрабри тамошње активисте који су ухваћени и снимљени у незаконитостима -кршењу прниципа слободе гласања путем контроле људских душа да се држе, јер управо они бране државу, док је ми рушимо. Тик поред њега био је и Милов Ром, Гаши, смирен и кротак уз господаревог изасланика. Суштина поруке, поводом бјелоданог незакоња, која је окончана аплаузом и усклицима, била је очита да очитија бити не може, са врха: само наставите, имате заштиту партије!
Исту страначку поруку, наредбу сада након објављивања фотографије нема дилеме добио је и Гашијев пратилац, пиштољаш Бранислав Лекић са својим, и даље неидентификованим, компањоном. Поруку надређених је како доличи правом партијском активисти схватио озбиљно, наоружао се пиштољем, сјео на црвени скутер, па кренуо на не пријатеље државе. Затекли су нас неколико метара од улаза у бирачко мјесто, препуно људи у реду за гласање. Њесу марили, у питању је одбрана домовине: извадио је пиштољ, док су се ту затечени грађани, шћућурили у ходнику испред врата просторије са гласачким кутијама. Витлао је оружјем, повремено га окрећући директно према нама и псујући, потом ми отео камеру са снимцима изборних непочинстава његове партије, при том директно уперивши пиштољ у моје груди. Па, са плијеном, побјегао.
Није поменути херој ДПС-а усамљен. Напротив: такав, дио је големе и вјешто распрострањене параполитичке хидре, криминогене мреже сачињене од мање или више опасних криминалаца, који су на списку приправних Ђукановићеве партије, за обављање прљавих послова. Уцијењени и задужени попустљивошћу или некажњивошћу за сопствене криминалне работе, Дамоклов мач приватизованих институција свакодневно им виси над главом, па Лекић и слични, бивају сигурно оруђе за подземне и надземне задатке, из врховног центра моћи.
Нарочито током избора, таква машинерија зла, таква хетерогена, али контролисана криминална дружина, из клоака стварности излази на површину, па на терену одрађују деликатне послове. Лојални до кости не због странке и идеологије, не маре они за политику већ због своје слободе, хијене партије кидишу на све што им се прстом покаже. Јуче је, из врха, показано на Душка Јовановића, Славољуба Шћекића, Жељка Ивановића, Мишка Ђукића, Оливеру Лакић, Лидију Никчевић… данас је прст био уперен на нас, сјутра ће на Вас и Ваше. На удару су сви, непослушни и нелојални, слободни и своји.
Ипак, нијесу криви војници депеесових пара војски: они су посљедица окупације у продуженом трајању, коју спроводи један човјек и једна клика. Није крив насилник Лекић који потеже пиштољ, ни сви такви лекићи. Крив је поступајући тужилац, крива је њему надређена Љиљана Кликовац, крив је њој надређени Веселин Вучковић, који тај пиштољ, очигледно, не желе да уврсте у квалификацију дјела. Који му након почињених неколико озбиљних кривичних преступа и чињенице да му је саучесник у бјекству не одређују ни задржавање! Најкраће: тиме они заједно са осталим намјештеницима партије на челним позицијама у институцијама стварају нове криминалце, охрабрене за ново вријеме, мотивисане за нове изазове, орне за нове мете од крви и меса.
Коначно, опет о фотографији. Бременито је симболиком: у изборном штабу ДПС-а, током отужног говора Мила Ђукановића након непостизања апсолутне већине у Подгорици, испред њега, у првом реду, лицем у лице, очи у очи, сједи локални криминалац који је тек неколико сати раније потегао пиштољ и пријетио убиством и слуша га.
Двије сродне душе, зар не?
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Bravo!