Сретењско славље у ,,Српској кући“
1 min read
Скромном свечаношћу под називом „Сретењу у сретање“, синоћ је у „Српској кући“ обиљежен Дан оснивања ове кровне институције науке, култуте и умјетности српског народа у Црној Гори. Осврћући се на шест година трајања „Српске куће“, извршни директор, Емило Лабудовић, је истакао да су Срби у Црној Гори очекивали да су њеним оснивањем „разапели чадор на ђедовини“, али су од стране државе и њених институција дочекани као странци и узурпатори. „Тај и такав однос према овој кући траје и данас, рекао је Лабудовић, али захваљујући прије свега покровитељству предсједника Србије, Александра Вучића, и финансијској потпори Владе Србије, ‘Српска кућа’ траје и опстајава, успјешно вршећи своју културну мисију“!
Један од битнијих елемената те мисије свакако је и вредновање појединачног доприноса културној баштини Срба у Црној Гори.
Тим поводом, награду за животно дјело „Златна круна Немањића“ „Српска кућа“ је ове године додијелила истакнутом српском интекектуалцу и свестраном ствараоцу, професору Тодору Живаљевићу – Величком. Образлажући ову одлуку, Лабудовић је истакао да је стваралачкк опус Тодора Живаљевића, професора, писца и сликара, сам по себи вриједан и већих признања и да његово име више чини част награди него она њему. „Тај вјечити берач завичајних мјесечина, рањен под оба крила метохијском и величком трагедијом, маштар пејзажа сликаних душом и бескомпромисни борац за српски језик и ћирилицу, оставља за собом неизбрисив траг и богату оставштину српској култури не само у Црној Гори“, рекао је Лабудовић.
У оквиру свечаности је отворена и традиционална наградна ликовна изложба и додијељене награде за најбоље радове.
Предсједница стручног жирија, др Ивана Прлинчевић, академски сликар и члан УЛУС-а, посебно је истакла богаство мотива, техника и израза које је затекла на изложеним дјелима, нешто што се, како је рекла, ријетко среће и на многим реномиранијим смотрама ликовног стваралаштва. Прва награда додијељена је слици „Винчански код“, аутора Марка Пејовића, дуга скулптури „Мајка“, аутора Миленка Вујошевића, а трећа слици „Бјелопавлићки пејзаж“, ауторке Славке – Нате Радуновић.
Награда „Лазо М. Костић“, за најбољу књигу из области друштвених наука ове године додијељена је професору др Саву Д. Марковићу, за књигу „Правни обичаји код Морачана и Ровчана“. Образлажући одлуку да ова књига буде награђена, предсједник жирија, др Жарко Лековић, је рекао да је она резултат ауторовог скоро дводеценијског трагања кроз богато наслеђе обичајног права Црне Горе и да представља ванредан допринос правној мисли и култури не само овдашњих простора.