Сремски фронт је био стратиште српског народа: Погинуло око 15 000 новорегрутованих младића из Србије
1 min read
. Ту су и болом скрхане мајке у црнини, а иза мртвачких сандука њихове дјеце су њихови очеви и стричеви и дjедови - Солунци.
Да би се припремио за будућу расподјелу моћи, посебно у односу на Стаљина, пред ким је требало изаћи са подацима о епским борбама југословенских партизана са Њемцима и великом броју погинулих, јер је само тако нешто могло да импресионира Стаљина, Јосип Броз у одлучује да се захвали Црвеној армији за то што га је довела на власт у Југославији и почетком новембра 1944. сам преузме дио великог савезничког фронта према Њемцима у Срему. Тај фронт се иначе простирао од Мачве и Срема, па све до Словачке и Источне Немачке на сјеверу и готово у цјелости га је држала Црвена армија.
Након што им се Јосип Броз захвалио за постављање на власт, главнина Црвене армије која је продрла у Краљевину Југославију из Румуније и Бугарске, потом наставља свој продор Сремом и Бачком уз Дунав ка Будимпешти. На Дунаву код Бездана је Црвена армија имала још један велики окршај са Њемцима. У међувремену се изузетно јаке њемачке снаге (група армија Е) утврђују се са тешким наоружањем на простору Срема између Дунава и Саве, недалеко од Шида. Сремски фронт се тако убрзо претвара у фабрику смрти јер далеко супериорнији и добро укопани Немци убојитим митраљезима и топовима лако одолевају узалудним јуришима партизанских јединица.
Одмах по заузимању Београда и свих градова централне Србије у октобру 1944, почиње општа мобилизација мушкараца од 16 до 60 година. С обзиром на наредбу Јосипа Броза да се према Србији партизани односе као окупатори, мобилисано је све што може да носи оружје и послато готово без икакве обуке и са наоружањем које не може да се мјери са концентрацијом Њемаца са цијелог Балкана, посебно њихових трупа из Грчке. Те трупе пристижу нешто касније са тешким наоружањем, које им је иначе недостајало у борбама око Београда јер тада још увијек нису пристигли из Грчке.
Општа мобилизација српских сељака, грађанске класе и омладине из школских и гимназијских клупа, њихово неадекватно наоружање и неприпремљено слање у фабрику смрти представљало је и један вид обрачуна Јосипа Броза и партизана са потенцијалном српском опозицијом комунистичком режиму јер су знали да у самој Србији нису имали народну подршку.
Јуришало се по самоубилачким наредбама партизанских команданата и то на ратишту које је било равница и у коме су њемачки митраљези из добро укопаних ровова поптпуно доминирали и лако елиминисали било какву пријетњу.
Партизани, заузети између осталог и својим продорима ка Словенији преко Илирске Бистрице и Трсту, никада не успијевају да пробију Сремски фронт током свих 175 дана његовог трајања. Он пада сам од себе у тренуцима када Црвена армија улази иза њемачких леђа у Беч, 12. априла 1945. Тада и сами Њемци постају свјесни неодрживости своје даље борбе и линија снабдјевања и тада прелазе у коначно повлачење ка Аустрији.
Војно стратегијски, Сремски фронт се посматра као једна непотребна операција без готово икаквог војног ефекта.
На слици која је приказана као илустрација тексту видимо мртвачке сандуке допремљене са Сремског фронта у априлу 1945. у село Азања код Смедеревске Паланке.
Такође на овом спроводу, виде се и фамилије и пријатеље ових голобрадих српских младића, старости од 18 до 22 године. Ту су и болом скрхане мајке у црнини, а иза мртвачких сандука њихове дјеце су њихови очеви и стричеви и дедови – Солунци. Са десне стране виде се и болом скрхане сестре тек убијеног младића. Њих су насилно мобилисале јединице једне идеолошке војске која се звала ”Народно-ослободилачка војска Југославије”, но без обрира на чињеницу да се радило о јединици коју су водили комунисти богоборци, на слици се примећује и локано свештенство СПЦ без којих и даље те трагичне 1945. године у Србији није могло бити сахране, што ће се убрзо промијенити.
Само из села Азања је у периоду од новембра 1944. године до априла 1945. године на фронту погинуло преко 50 младића. Чест случај те трагичне 1945. године био је да у селу буде и по седам или осам сахрана у једном дану.
Током 175 дана, колико су трајале борбе на Сремском фронту, погинуло је по најнижим процејнама око 15.000 новорегрутованих младића из Србије. Питање о сврсисходности Сремског у тренутку када су Њемци већ започели организовано повлачење из Србије, почело је да се поставља тек деценијама након овог догађаја који је дуго времена покривао идеолошки мрак.
(Извор: ФБ страница Историја Срба)
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
SREMSKI FRONT JE JOS JEDAN VELIKI OBRACUN TITA I KOMUNISTA SA SRPSKIM NARODOM,NAROCITO GOLOBRADOM OMLADINOM.NAJVECI KRVNIK SRBA JE BIO BROZ JER SU SVE OFANZIVE BILE U SRBIJI I BIH,JER NIJE NIKADA POKUSAO DA OSLOBODI JASENOVAC NITI JE TO DRUGIMA DOZVOLJAVAO,JER JE NAREDJIVAO SAVEZNICKO BOMBARDOVANJE GRADOVA U SRBIJI I CG,JER JE ZABRANIO POVRATAK SRBA NA KIM,JER JE NA ZIDANOM MOSTU I DILJEM SLOVENIO POBIO BEZ SUDA DESETINE HILJADA SRBA,VOJNIKA KVU OTADJBINI ITD…ZABRANIO DA SE IDE U CRKVU I SLAVI BOZIC I SLAVA,ALI SAMO SRBIMA,SKRIVAO ZLOCINE U IME LAZNOG BRATSTVA I JEDINSTVA,GOLI OTOK JE BIO LOGOR ISKLJUCIVO ZA SRBE …SVE JE JASNO,TITO KOJEG SMO TOLIKO SLAVILI I PJESMAMA OPJEVALI BIO JE NAJVECI SRPSKI KRVNIK…
Знам- ИСТИНА БОЛИ ! Али,они који приступише у НАТО и признадоше терористичку ОВК (УЧК) треба да схвате да им више не пролази мантра о „четничком слугењарству.“
До сада се само стидљиво помињало да је Јосип Броз, вођа НОР-а, био аустријски каплар у Првом светском рату. Истина је да је он учествовао у походима најозлоглашеније аустроугарске 42. вражје дивизије и да је за учешће у рату против Србије добио унапређење.
Највећа тајна коју је Јосип Броз Тито морао да сакрије како би се српском народу наметнуо као вођа и „највећи син“ део је његове војничке биографије из Првог светског рата и учешће у аустроугарској казненој експедицији на Србију. После Другог светског рата, стидљиво се у државноконтролисаним биографијама Јосипа Броза Тита појављивала информација да је у младости био аустријски каплар, али најновија открића показују да је Тито учествовао у неким од најславнијих тренутака јуначке српске историје, само на непријатељској страни.
Култ Броза мора се демистификовати открићем да је био војник злогласне 42. вражје дивизије, која је од свих аустријских формација највише посејала зла по Србији, и да је за време деловања на српском тлу напредовао до највишег подофицирског чина у аустроугарској војсци.
Изгледа да Вас јако боли истина о хрватофилству југословенских лидера 1918. године, због које су погазили све жртве тих, како Ви кажете, „СРБСКИХ ДОМАЋИНА“.
Вријеме је да пођемо таксативно:
Posle Prvog svetskog rata, prema zvaničnim podacima, u aktivnu službu u vojsku Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, pored 3.500 oficira srpske vojske, primljeno je 2.590 bivših austrougarskih oficira,
Austrougarski oficiri ulaskom u vojsku SHS u početku su imali veće mogućnosti za napredovanje, jer su im priznati činovi iz habzburških jedinica i akademija. Srpski oficiri koji su izneli teret rata postali su preko noći podređeni slabije obrazovanim kolegama iz poražene vojske. Srpski oficir je tek posle završene akdemije dobijao čin potporučnika, dok su austrougarski mnogo brže dobijali zvanja. Vlasti Kraljevine SHS priznale su im visoke činove dovodeći u ponižavajući položaj stotine srpskih oficira koji su revoltirani napuštali vojsku zemlje koju su stvorili – kaže Bogdanović.
И Ви сад тобоже причате о некој демистификацији кумровачког каплара, док је у војсци КСХС било више од 2000 крволока аустроугарских. Смејурија!
СРПСКИ СЕЉАК НИЈЕ ГИНУО НА КОЛУБАРИ, ЦЕРУ И КАЈМАКЧАЛАНУ….., ЗА ЈУГОСЛОВЕНСКУ ДРЖАВУ. ТО ЈЕ ВАША КОНСТАТАЦИЈА. КРАЉЕВИНОМ СХС И ЈУГОСЛОВЕНСКОМ ДРЖАВОМ СУ ПОНИШТЕНИ СВИ ЊЕГОВИ ДОТАДАШЊИ ИСТОРИЈСКИ УСПЕСИ, СНОВИ И ТЕЖЊЕ . НЕМОЈТЕ МЕНИ ИМПУТИРАТИ НЕШТО ШТО НИСАМ РЕКЛА . Народноослободилачка борба је појам којим се означава борба југословенских народа, предвођених Комунистичком партијом Југославије на чијем је челу био БРОЗ. За то што су се десили Голооточки и Дахауски процеси свакако не може бити одговорно „четничко слугењарство“, као ни свођење СРБА на статистичку грешку у бившим нам „братским “ југословенским републикама . Зна се ко до данашњег дана води Србски народ у нестајање кроз геноцид.Трагична судбина Срба одређена је 1928. године у Дрездену од југословенских комуниста, који су у политички живот тадашње државе увели мржњу према Србима и нацртали границе држава које ће се родити почетком деведесетих. Према томе, овде је суштинско питање : због чега се комунизам, са свим појавним облицима на простору бивше Југославије, најдубље укоренио код Срба, иако је та идеологија у бившој држави једино Србима донела огромна страдања, муке, протеривања, губитак територија. Односно, због чега многи Срби и данас поштују комунистичке вође које су им нанеле и наносе више зла него Хитлерове дивизије. До те мере да се и данас у Црној Гори са „РАВНОМ ГОРОМ“ у монтираним политичким процесима обрачунавају црногорски тужиоци за које још увек није завршена 48.
Ви се служите класичном заменом теза. Нијесам Вам ништа импутирао, јер Ваш менталитет не прихвата истину, да се они јесу борили ЗА КРАЉА И ОТАЏБИНУ. Тај краљ је био какав је био и ту је крај.
Дразденски конгрес Вам је омиљени аргумент, али када се изучава историја СРБИЈЕ И ЦРНЕ ГОРЕ, ДОЛАЗИ СЕ ДО ЗАКЉУЧКА ДА СРБИЈА И ЦРНА ГОРА НИЈЕСУ ПОСТОЈАЛЕ ОД 1918. ДО 1945. Значи, Ваши Карађорђевићи, класични болесници, укинули су своју земљу и земљу својих ђедова, ради југословенских фантазија.
Срамно је, заиста срамно, после убијања српске деце у Хрватској 90-их, бомбардовања пијаца од стране НАТО, разарања мостова, привреде, армије и етничких чишћења Срба и све то после пада комунизма, Ви данашње стање ствари равнате са резултатима Дрездена.
Срамно, заиста.
1. Да ли је 1987. укинута широка надлежност АП Војводине и АП КиМ, од стране комунисте Слободана Милошевића? Или ме сјећање вара?
2. Да ли је Ваш идеолошки узор Матија Бећковић на Видовданском сабору 1992. године у Београду узвикивао антиратне пароле и говорио да је Крајина „не српски, него бољшевички сукоб“?
3. Да ли су деведесетих ломили петокраке по Београду депосовци, док је народ по Крајини и у Босни гинуо? Наравно да јесу.
4. Јесу ли мусави четнички гуслари из емиграције преузели команду од „злих комуниста“ 1992. године у Крајини, да би исти мусавци побегли 1995. године после другог сата усташког напада?
5. Јесу ли ДОСманлије изједначиле партизане и четнике 2005. године, а исте године потписивали споразуме о слободно прлазу НАТО трупа по Србији?
6. Јесу ли ДОСманлије продале Црну Гору, не желећи барем да се спусте у ЦГ да присуствују на једном скупу српског народа?
7. Је ли последња борба петокраке била победа у Вуковару и заокруживање 1/3 авнојевске Хрватске, уз контролу над Босном, чиме су стечени услови за заокруживање српске територије, пре него што су Ваши четнички малоумници преузели контролу над прекодринским територијама.
8. Ко је донео Устав 1990. године, који закуцава АП Војводину и АП Косово у Србију, одузимајући им сва ванредна овлашћења? Комуниста Слободан Милошевић.
9. Ко је донео Устав из 2006. године, којим се АП Војводини дају широка овлашћења, који дозвољава продају непокретности странцима и сепаратне буџете СВАКОЈ локалној самоуправи, али и уводи приговор савести којим се обесмишљава појам опште мобилизације?
АХА, ДА, ДОНЕО ГА ЈЕ ДОСМАНЛИЈА ВОЈА КОШТУНИЦА, КАКО ОНО РЕКОШЕ, „ЈЕДИНИ ЛИДЕР КОЈИ НЕМА КОМУНИСТИЧКУ И ПАРТИЈСКУ ПРОШЛОСТ“. Хахахахаха! Како га је то лепо раздвојило од наших ђедова. Човјек који је испоручио председника и десетак српских глава Хагу, пуштио из затвора 2000 албанских терориста, међу њима Куртија и Бровину и био покровитељ дивљачке приватизације наравно да је антикомуниста.
Шта да Вам даље кажем, уживајте у плодовима владавине „првог лидера који нема партијску прошлост“, у раскомаданој и избушеној Србији, тачно онаквој каква је била у оквиру Краљевине Југославије. Дража Вам је рехабилитован, ево замало и Недић.
Колико је људи погинуло на Колубари и да ли је према томе то било стратиште?
Није? Значи само је НОБ рађао стратишта, да се покрије четничко слугењарство?
ЗНАМ, ИСТИНА БОЛИ ! АЛИ, ШТА ДА ВАМ РАДИМ !? Када се каже „Колико је ЉУДИ погинуло на Колубари“ онда је јасно да се покушава наметнути замена теза и скренути прича на други колосек. Неће Вам успети.
ЈА ГОВОРИМ О СРБСКИМ ЖРТВАМА!
Скоро да нема породице у СРБИЈИ која није преживела неко трагично искуство у Великом рату јер ВЕЛИКУ ПОБЕДУ ЈЕ ПРВЕНСТВЕНО ИЗВОЈЕВАО СРБСКИ СЕЉАК КОЈИ ЈЕ БИО НАЈБРОЈНИЈИ У ВОЈСЦИ И ТО НЕ ЗАХВАЉУЈУЋИ ВРХУНСКОЈ ВОЈНОЈ ОПРЕМИ, ВЕЋ ЗАХВАЉУЈУЋИ СВОЈОЈ ОРГАНСКОЈ ПОВЕЗАНОСТИ СА ЗЕМЉОМ ИЗ КОЈЕ ЈЕ ЦРПЕО НЕПОКОЛЕБИВУ ОДВАЖНОСТ , ПСИХИЧКУ И ФИЗИЧКУ СНАГУ И СТАБИЛНОСТ У ОДБРАНИ ОТАЏБИНЕ! ОГРОМНЕ ЖРТВЕ У НАЈБОЉОЈ РЕПРОДУКТИВНОЈ СНАЗИ- ИЗНМЕЂУ 25 и 35 % СТАНОВНИШТВА СРБИЈЕ ЈЕ ИЗГИНУЛО ! ОВЕ ЖРТВЕ И ДАНАС ЧИНЕ АКТУЕЛНИМ ОДНОС ДРЖАВЕ И ДРУШТВА ПРЕМА СТАТУСУ БОРАЦА, ИНВАЛИДА, УДОВИЦА И РАТНЕ СИРОЧАДИ У НОВОФОРМИРАНОЈ КРАЉЕВИНИ СХС, КАСНИЈЕ У ЈУГОСЛАВИЈИ…..ДО ДАНАШЊЕГ ДАНА.
У том рату, мој СРБСКИ НАРОД, УБИЈАО ЈЕ ВАШ ВОЂА БРОЗ . До сада се само стидљиво помињало да је Јосип Броз био АУСТРИЈСКИ КАПЛАР у Првом светском рату. Истина је да је он учествовао у походима НАЈОЗЛОГЛАШЕНИЈЕ АУСТРОУГАРСКЕ 42. ВРАЖИЈЕ ДИВИЗИЈЕ и да је ЗА УЧЕШЋЕ У РАТУ ПРОТИВ СРБИЈЕ ДОБИО УНАПРЕЂЕЊЕ !!
Највећа тајна коју је Јосип Броз Тито морао да сакрије како би се србском народу наметнуо као вођа и „највећи син“ управо је део његове војничке биографије из Првог светског рата и учешће у АУСТРОУГАРСКОЈ КАЗНЕНОЈ ЕКСПЕДИЦИЈИ НА СРБИЈУ.
После Другог светског рата, стидљиво се у државноконтролисаним биографијама Јосипа Броза Тита појављивала информација да је у младости био АУСТРИЈСКИ КАПЛАР, али најновија открића показују да је Тито учествовао у неким од најславнијих тренутака јуначке српске историје, САМО НА НЕПРИЈАТЕЉСКОЈ СТРАНИ.
Зато немојте подметати јер Вам то код мене неће успети, јер је мој отац учесник НОБ-а и један од ослободилаца Београда, носилац ордена за храброст у заслуга за народ. Али ме то не спречава да подржавам и доприносим да се демистификује лик и дело највећег Југословена, чији култ траје у Црној Гори иаоко сада поуздано знамо да је Тито био војник злогласне 42. вражје дивизије, која је од свих аустријских формација највише посејала зла по Србији, и да је за време деловања на србском тлу напредовао до највишег подофицирског чина у аустроугарској војсци. ЕТО, ТАКАВ ЈЕ БИО НА ЧЕЛУ НОБ А ДОКЛЕ ЈЕ СРБСКИ НАРОД ДОВЕО СВЕДОЧИМ КАО ЈЕДНА ОД ПРОТЕРАНИХ СРБА У МАС ПОК ХИСТЕРИЈИ У ХРВАТСКОЈ ГДЕ СУ СРБИ СВЕДЕНИ НА СТАТИСТИЧКУ ГРЕШКУ, А БОЈИМ СЕ, БИЋЕ ТАКО И У ЦРНОЈ ГОРИ .
Тито није наш вођа, наше су вође живот оставиле по рупама Голог отока, од тога и десеторо мојих рођака.
Јадно је и бедно оно на шта ни Ви немате коментар: НОБ је кланица, НОБ је стратиште, док је Колубара вероватно била рај…
Да ја пробам великим словима: ЈАДНО ЈЕ ШТО ЈЕ СРПСКИ СЕЉАК ГИНУО НА КОЛУБАРИ, ЦЕРУ И КАЈМАКЧАЛАНУ, ЗА ЈУГОСЛОВЕНСКУ ДРЖАВУ У КОЈОЈ СУ УСТАШЕ ПОПУТ КВАТЕРНИКА ДОБИЛИ ВИШЕ ЧИНОВЕ ОД СРПСКИХ ОФИЦИРА, МИЛУНКА САВИЋ ПРАЛА КЛОЗЕТЕ, ЧИЈИ ЈЕ УСТАВ КУПЉЕН ПРЉАВИМ НОВЦЕМ ГУРНУТИМ У ЏЕП ПОСЛАНИКА, КОЈА ЈЕ ВЕЛИЧАЛА ЉУДЕ КОЈИ МЕШАЈУ ПИЈЕСАК СА БРАШНОМ, О КОЈОЈ АРЧИБАЛД РАЈС КАЖЕ ДА ИМА ПРОПАЛУ ОМЛАДИНУ ИТД.
Дакле ставите прст на чело и размислите ко је био на челу тих јунака: човјек који је љубио хрватску заставу у Загребу 1918. године, увео латиницу на велика врата у Србију, понашао се према својим ветеранима као према потрошној роби и, у крајњој линији, тетовирао германског орла на грудима.
Тај је Србенда, нема шта.
ПС Ископирасте пола текста са другог сајта. Дајте мало живости, досадна је карађорђевштина у комбинацији са ресавском школом.
Није вам потребно више од пет минута да на сто испред себе ставите закључке Четвртог конгреса КПЈ, оно што данас имамо на простору бивше Југославије и упоредите. Све је остварено. Осим одвајања Војводине.
Повратник , Kolubara ,cerska bitka itd je bila borba za opstanak protiv stranog agresora,
NOB komunista je bila fokusirana na gradjanski rat i unustenje pristalica tadasnje Kraljevine Jugoslavije.
Srbi u I sv.ratu jesu stradali ali u borbi sa vanjskim neprijateljem a u II ratu mnogo vise u bratoubilackom ratu .
Kralj Aleksandar jeste pogrijesio ali je imao najbolje namjere da stvori Jugoslaviju i jugoslovenstvo a
Tito i komunisti ne nego glavni cilj sto manje Srba i sto manje srpskog uticaja to bolje i na sve moguce nacine su to sprovodili.
Jasenovac nisu mrdnuli, hrvatske ustase i domobrane su onukli pred kraj rata u partizanske uniforme i slali da hapse i ubijaju po Sumadiji.
Sremski front potuno nepotreba i iskljucivo ginuli regruti iz Sumadije ne iz Zagorja i Slavonije.
Zapadni Srem i Baranja prikljuceni Kraljevini Srbiji ,pobjedom u I sv ratu , odlukom lokalnih skupstina i potpisom Madjarske u Versaju 1919 a 1945 Srbi ginu u Sremu a Tito mrtvo ladno daje to Hrvatskoj.
Kosovo ,zabranjen povratak prognanih Srba dozvolja se Albancima iz Albanije da naseljavaju .
Srbija dobija pokrajine ,Hrvatske ne npr Istra ,Dalmacija ,Slavonija ,Kninska Krajina , Dubrovacka republika itd.
Narudzba vrhovnog staba za stravicno bombardovanje Beograda ,Podgorice ,Leskovca ,Nisa ,Niksica itd a stradali civili ane njemacki vojnici , Zagreb docekao Hitlera cvijecem 1941 i ispratio 1945 bez opaljenog metka, ….kako to
Draza Mihajlovic prvi gerilac na okupiranom Balkanu , saveznik De Gola komanda mu u Londonu ,odlikovan od Ruzvelta ,streljan a Ante pavelic i ustase pustene da odu itd itd suvise je toga da bi bila slucajnost
За већину србских домаћина, чија су деца расула кости у расквашеном блату сремске равнице, овај фронт је био ЧИН СРАЧУНАТЕ ОСВЕТЕ, РЕАЛИЗАЦИЈА ЈЕДНОГ ДАВНО СКОВАНОГ ПЛАНА У ДРЕЗДЕНУ, ОБИЧНА КЛАНИЦА КОЈА СЕ МОГЛА И МОРАЛА ИЗБЕЋИ. Очевици и учесници ових крвавих страдања од краја октобра 1944. године па све до пробоја сремског фронта 12. априла 1945. године, знају да је мобилизација често била насилна, а припреме за рат спорадичне, површне и крајње недовољне. Многи су у борбу и смрт послати практично из школских клупа, без иједног дана војне обуке. Како, на пример, објаснити устаљену праксу да су се момци из Србије слали и на демонтирање мина, иако о томе нису имали ни најмањег искуства. Или, рецимо, да су поједини чланови србских богатих породица, такође „добровољно“ са собом носили и запечаћена пропратна писма уз препоруку да их треба вратити са метком у леђима?!! Занимљиво је и сведочење Душана Чавдаревића, који је у ратни окршај гурнут са непуних 17 година. У прво време, причао је Душан “ јуришао сам без оружја, као и већина мојих сабораца. Практично, служили смо као МЕСО ЗА ОДСТРЕЛ.“
Баш као и у случају Кошара . Баш као у случају добровољаца и ветерана из рата 90-тих. НАЈБОЉИ ГИНУ ЗА ОТАЏБИНУ, РОДНИ ПРАГ И СВОЈ НАРОД, ДА БИ НАКОН ТОГА ОНИ КОЈИ СУ ИХ У РАТ ГУРНУЛИ, ДЕЗЕРТЕРИ, РАТНИ ПРОФИТЕРИ И КУКАВИЦЕ – ВЛАДАЛИ.
ОБЗИРОМ ДА ЗНАМ КО ЈЕ ФИНАНЦИРАО И ПОДРЖАВАО ХИТЛЕРА И НАЦИСТИЧКУ НЕМАЧКУ ОД ЊЕНОГ ОСНИВАЊА КАО И СВО ВРЕМЕ РАТА, ОБЗИРОМ ДА ЗНАМ ДА ХИТЛЕРУ ДЛАКА С ГЛАВЕ НЕ БИ ФАЛИЛА ДА СЕ „СКОНЦЕНТРИСАО“ ИСКЉУЧИВО НА РУСИЈУ И ДА БИ НАЦИСТИЧКА НЕМАЧКА БИЛА НАЈМОЧНИЈА СИЛА ДА ЈЕ ХИТЛЕР УМЕО ДА „ПРИКОЧИ“, ОБЗИРОМ ДА ЗНАМ И ВИДИМ ДА ЈЕ ФАШИЗАМ ЕВОЛУИРАО И ДА НИКАДА НИЈЕ СУЂЕНО ФИНАНЦИЈЕРИМА ТРЕЋЕГ РАЈХА ВЕЋ САСВИМ СУПРОТНО- ВАСКРСАО ЈЕ ЧЕТВРТИ РАЈХ, КАДА ВИДИМ КАКО СЕ „ОСЛОБОДИОЦИ“ ЉУБЕ У УСТА СА ФАШИСТИМА ИНСТАЛИРАНИМ У МЕЂУНАРОДНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ И НАТО, КАДА ВИДИМ КО ВЛАДА СВЕТОМ И КОЈИ ПУТ СЕ ТАЈ СВЕТ ИЗАБРАО, ОНДА НЕМАМ НИКАКВУ ДИЛЕМУ ДА ЈЕ НЕДИЋ БИО ДУБОКО У ПРАВУ , ДА СУ МИЛИОНИ СРБСКИХ ЖИВОТА ИЗГУБЉЕНИ УЗАЛУД ЗБОГ ЧЕГА СМО КАО НАРОД ДОВЕДЕНИ ДО ПРЕД БИОЛОШКИ НЕСТАНАК. То наравно не значи да се треба мирити са оваквим стањем ствари и да се не треба борити за неки другачији, хуманији и лепши свет .