Средњовековна уметност као стална инспирација: Др Миодраг Милутиновић у “Наслeђу”
Миодраг Милутиновић
“Пре него сам уписао докторске студије, док сам био на Академији СПЦ за уметност и консервацију, упознали смо се са о. Михаилом Чиквином, који је свештеник у Пољској. Његово интересовање за рад колеге Горана Јанићијевића и мене довело је до тога да ми одемо у једно тотално непознато окружење, прво у град Бјалисток у источној Пољској. До тада нисам знао да у Пољској постоји православна црква и нароичито ме изненадило одушевљење у том граду, јер сам открио једну феноменалну традицију православља, јер ту постоји велики број цркава и манастира. У том трену смо ми започели рад на осликавању параклиса који је посвећен Светом Николају Жичком, што је важно, јер показује традицију наше цркве”, рекао је доцент на овој Академији др Миодраг Милутиновић, одговарајући на питање откуд црква Светог Николаја Жичког И Охридског у Пољској, у емисији “Наслеђе”.
Он је говорио о својим почецима и интересовањима за цртање, о студијама, а касније и раду на Академији, дао корисне информације за оне који желе да упишу студије на том факултету, али и говорио о импресивним иконама и фрескама на којима је и сам радио, од којих се неке налазе и у САД, а представљају новитет у осликавању цркава и манастира.
Посебно мјесто у његовом раду заузима лик и дјело Светог Деспота Стефана Лазаревића, чију је икону радио као дар за Вазнесењску цркву у Београду.
Интересантан је докторски рад госта Националне телевизије, и прича о прослави Видовдана у Пољској:
“Оно што је интересантно је да је Нектарије Србин један од аутора живописа у манастиру Супрасл, а оно што не знамо је како је он доспео ту. Једно тумачење његовог имена је да је било популарно потписати се као Србин, јер је доста било осликавања животописа на високом нивоу код нас”.
Погледајте цијело Наслеђе на Јутјуб каналу ИН4С.
