Srećan rođendan, moj Novi Beograde: Ti si za mene beskonačna sreća

Moj Novi Beograde,

Iako te ne poznajem od kada si se rodio, i iako si postao dom mnogih drugih pre nego što si postao moj, kada mislim o tebi uvek imam osećaj da smo se rodili zajedno, u istom danu, u istom času, jedno do drugog, i da je to jedino tako i bilo moguće. Tako mislim jer te, dobri moj, volim tako da ni sama ne umem da nađem za toliku ljubav reč, a ti znaš da se retko dešava da brbljivica kao ja nema reči za nešto.

Ti si za mene ono što ljudi zovu nemerljiva, beskonačna sreća. Ti si moja uzdanica da će svaki novi dan biti lep i najveći prijatelj koga sam stekla kroz život, a koji se zadržao i nije me napustio.

Hvala ti što si čuvar toliko toga, a uspomena na još mnogo više…

Obećavam da ću osetiti treperenje i žamor srca svaki put kada zakoračim tvojim asfaltom i udahnem te punim plućima, jer će me to uvek setiti na dane koji mi nedostaju, a koje smo proveli zajedno… Na baba Rozu sa kojom si bio, čini mi se, još srećniji.. Na deda Momu, sa kojim sam te pretabanala celog celcijatog, jer se deda nije libio da svakog dana sednemo na tramvaj i izađemo tamo gde ja kažem, uz onu njegovu čuvenu: „Mikule, ti si danas vođa puta!“

Hvala ti što si bio tu i za mog tatu, koji i sam kaže da mu mladost ne bi bila ista bez tebe. On me je i naučio da te toliko volim, i znaš li da se, kada mi priča o svojim sećanjima i događajima, osećam kao da sam i ja bila tamo i iz prikrajka ga gledala kako ih, srećan i slobodan, živi i živi i živi…

Znaj da ću zauvek voleti svaki tvoj pedalj, druže moj i moj dome…

Voleću svaki kutak koji mi otvoriš, i srdačno ti pružati svaki korak dokle god budem koračala… Hvala ti na Savskom keju i blokovskim čarolijama, gde rastu posebni ljudi i buja neki posve jedinstven svet. Hvala ti za Geneks kulu i Fontanu, ali ništa manje ni za svaku pekaricu, svaku česmu, svako drvo i svaki stub… Hvala ti što si mi pružio sebe i što si hteo da prihvatiš mene, ne menjajući me već me usmeravajući i čuvajući moje srce od svakog lošeg prizora. Hvala ti što sa tobom, i samo sa tobom, zauvek ostajem dete.

Ti si za mene baka, deka, tata, mama, Iva, i dani koje smo sa tobom proveli zajedno. Nemoj nikada da zaboraviš koliko te samo volim, i nikada ne budi tužan, jer imaš nekog ko će ti zauvek biti prijatelj.

Šta god da ti neki loši ljudi urade i kako god pokušaju da te izmene, želeći da od tebe naprave modernu tekovinu današnjice koja bi se dopala pokojem turisti i neznalici… Nemoj se bojati, jer, šta god da ti urade, i šta god da nam urade, oni nikada neće moći da promene ono što si ti dao meni, a ja tebi… Ono što smo zakovali u uličice, na zgrade, zapisali na betonskim kockama… One tajne i želje što smo poslali u nebo s nadom da nam se ostvare… Ona sećanja koja smo stvorili i onu ljubav koju ćemo tek da stvaramo i negujemo.

Na ovaj rođendan obećavam ti da, i kada budem stara, pogurena i mala… I kada mi se sjaj oka ugasi, a korak postane težak i trom… Uvek ću imati dovoljno snage i dovoljno sebe da ti se osmehnem, da te pamtim i da te volim. Nas dvoje smo tim.

Srećan ti rođendan, matori moj.

Srećan rođendan, moj Novi Beograde.

Sa tobom zauvek mala i zauvek tvoja

Jana Medenica