Пише: Михаило Меденица
Ситнимо ноћ нас четворица, ко родом а ко пореклом из Црне Горе.
Нас двојица релативно млади, њих двојица помало стари, таман толико да им никад нисам упадао у реч знајући да имају шта паметније и смиреније од мене да кажу.
Тако је вазда и било док се Радомир (презиме му помињати нећу, њега ради) није почео преметати у заговорника некакве идеје “тврдог црногорства”, што ми је вазда личило на ходу по жици- без жице, без за заштите и без памети, понајвише.
Вели, тако, препорођени Радомир да смо се “мало отели контроли и претерали, те да би нам ваљало спустити лопту на земљу ако не желимо да падне крв”!
Није ово слово поруге њему већ том злу које, очигледно, чучи у многима који би у бој док се не запуца, а онда на команду: “За мном” угану зглоб или их потера стомак па уграбе трком на другу страну.
Е, па Радомире мој, и сви “Радомири”, баш као што ти рекох и те раскусуране ноћи, ево да поновим: нико разуман, ама баш нико, нити жели нити се радује крви, понајмање је призива, али ако је цена “мира” да вазда српска крв растаче ко сурутка- богами више неће!
Да смо је кад жалили данас би нас било десетак пута више него што нас јесте, а заправо нас не би било ни за памћење, јер то не би били Срби већ јефтине курве белосветске фукаре!
Не радујем се нашим страдањима, никако, али с поносом носим све гробове своје ко знамење јер где је Србин крварио ту су слобода, част, образ, крст и небо зацелили!
Гробови рода мог су гроб мој и постидели ме се- нећу у земљу но у рупу над којом о задушницама никог бити неће!
Зашто би кад ни у њој никога нема..?
Нисмо се ми, Радомире и “Радомири” дохватили лопте да се играмо са српством и светом вером, па да је “спуштамо на земљу”, већ смо подигли распећа, одменили претке да их понесемо за потомке, и то нико никада више спустити неће!
Не из ината, већ што распећа носе нас, заиста носе, ленгери су то небесни па се дохвате облака и путју…
Векове уназад па векове будуће, а човек ко барчица крта али несаломна само путују вечношћу српства и свете Српске православне цркве.
Плови и ужива.
Нигде туђин, нигде гост, нигде да залута…где не отпоздрави прађедовима отпоздрве му праунучад.
Некад си то одлично разумео, добри мој, но…
Замераш ми да је свака прича о српству- збор о страдању и патњи.
Јесу, али не жалопојне и нарикачке, јер где се страдало за корен, име и слободу- ту се о страдањима пева.
Србин јесте песма сва у славу Господа, а ко се Христовим ранама залечио- тај је живео.
Једино је тај заиста живео, а не тек постојао од удаха до издаха.
Ништа Србин у Црној Гори, Србији, Републици Српској, Републици Српској Крајини не чини да се разгоре ватре, но да ватре не надвисе и сагоре пламење воштаница.
Коме је пламен воштанице ил каднила пошаст- њему је и огњиште вечни казамат!
Нису, Радомире и “Радомири” Срби устали да буду над другима, већ да никоме више не падне на ум да Србину спрема самртну постељу.
Нека се други труде да докажу како су оно што нису- Србин се одавно доказао и небу и земљи да је оно што је- Божији и васкрсан!
Зато стати нећемо, јер не марширамо већ ходочастимо.
Траговима минулим а неуминулим…
Марширају звери па нек они спуштају лопте, ми смо подигли крстове, грудобране и за нас и за њих.
Они су огњем пошли на светиње, а ми их воштаницама чувамо да познају пут кад се одазову ђедовима…
Они себе покушавају да измисле, а ми литургије чувамо кад се заморе од лудила и сете да су већ постојали…
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Uvijek zadovoljstvo i osmijeh na lice kad nam Bog dava ovakve MEDENICE!!!
Каже Радомир да смо се “мало отели контроли и претерали, те да би нам ваљало спустити лопту на земљу ако не желимо да падне крв”!
Уопште нема потребе да падне крв међу браћом, истог порекла. Нема потребе сем ако се не појаве нека Лева скретања. Сем ако Радомир остане при својим комунистичким принципима, а притом Срби не спусте лопту. Знате, већ је сазрело сазнање да комунисти никако не могу бити Срби. Комунисти могу бити само Црногорци, тојест овде само Црногорци јесу комунисти.
У овом актуелном случају, Радомир „трезвено“ саветује да „ваља спустити лопту“, тојест да Срби одустану од одбране својих православних светиња. Иначе ће наравно да падне крв, као што је пала и за време и после II светског рата, када су комунисти ђиласовог типа патентирали сорошоидна пасја гробља. И тада су комунисти били извршни орган антисрпске интернационале.
Републиka Српскa Крајинa???