Србин – један од оснивача Османског царства, Србољуб Пеовић у „Српском свијету“

„Зборник „Пусто турско“ професора Дарка Танасковића  се наставља на претходни зборник под називом „Турска – регионална сила“ који смо направили на Институту за европске студије. Овај нови зборник обухвата  чланке од 2013. практично до данас, у којима је сумирана спољна и унутрашња политика Турске. Прекретница  турске политике се десила 2016. године, покушајем пуча. Ердоган је рекао да му је то дар од Бога,  јер та година постаје нови утемељивачки мит данашње турске политике и друштва. Од тада је моћ у рукама председника , политика која добија личну ноту се одражава и на пријатељске односе са балканским земљама“, уводи гледаоце „Српског св(иј)ета“ у садржај зборника „Пусто турско“  Србољуб Пеовић, османиста, научни сарадник Института за европске студије, једног од издавача  књиге .

Млади историчар, стручњак за Турску и Блиски исток нам на Националној ИН4С телевизији, док се ишчекује почетак промоције ове књиге, појашњава историјски и културолошки утицај и актуелно стање односа Турске и Балкана, објашљавајући улогу Дијанета, фондације која има улогу министарства вјера у Турској:

„ Дијанет од 2007. још интезивније одржава добре односе са компактним муслиманским групацијама.  Преко агенције ТИКА, обнављају  првенствено османске грађевине, и то служи да се турској јавности представи како се на Балкану врши једна племенита делатност“.

Појашњава и како ЕУ гледа на односе Турске и балканских земаља:

„Европска Унија Србију види као тројанског коња за кинеске и руске интересе у Европи, а тако види и Босну и Херцеговину за муслимански свет, односно као њихово стратешко упориште  у Европи.“

Открива нам и да нијесу сви Срби који су сарађивали са султанима и радили на двору морали да преузму ислам, али помиње Евренос-бега, односно  Србина Бранка Лазара, једног од четворице оснивача Османског царства, као и првог учитеља Мехмеда Освајача који је био српског поријекла, а открива нам и да је само једна Српкиња била мајка неког султана:

„Политика је била таква да султани немају децу са законитим женама, само са конкубинама, вероватно да не би некој династији дали за право да присвајају њихову државу. Мара Бранковић и Оливера Лазаревић су биле законите жене. Али су оне више биле таоци, а не жртве неког напаствовања“.

Објашњава појмове и односе који често збуњују просјечног човјека: однос оријенталаца према османлијама, Арапа према Турској, улогу Турске у рату у Сирији, почетак мигрантске кризе, ко су мигранти које виђамо, однос Русије и Турске, Ердоганову промјенљиву политику  и многе друге теме.

„У Турској се већ деценијама та тема не разматра“, децидан је саговорник водитељке Гордане Јанићијевић на питање уласка Турске у ЕУ.

Србољуб Пеовић у наставку говори о култури, архитектури, језику, о међународној комуникацији и  неким инструкцијама које, по његовој оцјени, нијесу сасвим добре по нас:

„ У турској историјској фикцији  – филму „Акинџија“  се представља  крај средњовековне Србије, а главни сарадници српског владара се презивају Караџић и Милошевић. Тај филм је турско Министартво образовања препоручило школама да приказују деци.“

У наставку „Српског свијета“ можете пратити промоцију зборника „Пусто турско“ која је изазвала огромну медијску пажњу и окупила велики број заинтересованих. Након промоције, на крају је гост Српског свијета изнио и неколико података о Турској у вријеме и након Ататурка. Објаснио је зашто се она не третира као демократска земља у то доба и како је прва увела појам „дубока држава“, а затим на питање да објасни шта би значило да су „Срби као Турци“ закључио:

„ То је сличност у системима који смо имали и ми и Турци – покушај да се уведу западне вредности на постојећи систем вредности. Нису случајно Кемал Ататурк и краљ Александар били у добрим односима“.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: