ИН4С

ИН4С портал

Србин из Паштровића зауставио америчку резолуцију о НДХ

1 min read
Сенатор Ђорђе Зеновић има посебно мјесто у српској историји, јер је успио да поништи доношење срамне резолуције у знак сјећања на 10. април 1941. и дан оснивања НДХ, коју је потписао ондашњи гувернер Калифорније Роналд Реган.

Сенатор Ђорђе Зеновић има посебно мјесто у српској историји, јер је успио да поништи доношење срамне резолуције у знак сјећања на 10. април 1941. и дан оснивања НДХ, коју је потписао ондашњи гувернер Калифорније Роналд Реган.

Зеновић је потомак чувених Паштровића, „јединог српског мора“. Рођен је у Фресну 1922. године као Ђорђе Џорџ Зеновић. Његов отац Никола Зеновића дошао је почетком XX века у Бизби, где је радио у руднику и ресторану. Преселио се у Фрезно да би, касније, водио многе ресторане. Августа 1920. у Редондо Бичу упознао је Еву Сугић, којом се оженио. Две године касније добили су сина Ђорђа или Џорџа, а после њега и сина Душана или Ђука.

Као рођени Американац служио је војску у америчкој авијацији, а дипломирао је на Фрезно стејт колеџу 1948. године. Четири године касније Ђорђе Зеновић је постао доктор правних наука на Саутвестерн универзитету у Лос Анђелесу. Тада је био члан старог српског друштва „Јадран“, које је основано давне 1904. године, и потом председник српске Црквене општине Свети Петар.

Радио је неколико година као градски судија. Политичку каријеру Џорџ Зеновић започео је када је изабран за председника студентског тела на Фрезно стејт колеџу. Касније се придружио Демократској партији, а 1962. се кандидовао за државну скупштину. Удружен са Џесом Анраом, спикером скупштине, Зеновић је ускоро доспео на чело Комитета за финансије и осигурање.

Као Анраов помоћник, био је лидер кокуса демократа у калифорнијском парламенту. На тој функцији Зеновић је успео да поврати скупштину демократама. Убрзо је ушао у Сенат Калифорније, постао потпредседник за пољопривреду и добио место у моћном Рулс комитету.

Зеновић је иницирао успостављање Пољопривредног акта за радничке односе. Овај први предводник српских политичара из Фрезноа је служио у оба дома калифорнијског законодавства и у калифорнијском државном Апелационом суду. Зеновић је заслужан за неке од најзначајнијих законодавних инцијатива у највећој америчкој држави. Написао је повељу којом је створена калифорнијска Агенција за финансирање домаћинстава или породица с ниским или средњим примањима. Тај закон се изучава на америчким колеџима, на курсу политичких наука.
ЗЕНОВИЋ је касније, седамдесетих, био директор Комитета за индустријске односе. На овој високој функцији Србин је показао своје преговарачке способности и таленат за писање закона. Његова законодавна каријера завршила се 1979. године, када је постављен у Апелациони суд, као значајан аутор општинског законодавства.
Српски патриота, калифорнијски сенатор Ђорђе Зеновић зауставио је неколико антисрпских резолуција у калифорнијском законодавству. Када је Роналд Реган, као гувернер Калифорније, 1981. године, потписао резолуцију у знак сећања на 10. април 1941. године и успостављање дана Независне Државе Хрватске у САД, Ђорђе Зеновић је успео да поништи доношење овог срамног акта.

Приликом посете земљи својих родитеља, почетком педесетих, Ђорђе Зеновић упознао је Веру Шаренац, правницу из Сарајева. Венчали су се у Београду 1955. године и добили две кћерке, Марину и Нинон Зеновић. Живели су у Лос Анђелесу, где је Зеновић преминуо 2013. године.

Када је средином новембра 1989. амерички председник Џорџ Буш старији поставио правницу Џојс Џорџ за секретара округа Акрон, који је од 94 округа у САД шести по величини, ова Српкиња америчког порекла постала је прва жена која је служила држави Охајо на нивоу секретара. Њена правничка и политичка каријера је, рекло би се, била муњевита. Наиме, Џојс Џорџ је после само три године приватне праксе, почетком седамдесетих, постала помоћница градоначелника Акрона, задужена за грађанско и кривично право.

Џојс Џорџ је рођена у Акрону 1936. године. Потомак је Рајка Јакшића из Старог Бечеја, који се доселио 1905. године у САД. Ништа у детињству Џојс Џорџ није указивало на то да ће бити правница и политички кадар републиканаца. Њен отац Рајко Јакшић је у Акрону радио као машиниста и оженио се Верном Попадић. Да би се лакше уклопио у амерички живот, постао је Рејмонд Џексон и са женом се преселио у државу Мичиген.

Џојсина мајка Верна дошла је у Америку из бачког села Пивнице. Она и Рајко су, поред Џојс, имали и сина Данијела. Кћерка Џојс Џорџ крштена је у српској Цркви Светог Димитрија у Акрону, којој је припадала њена породица. Била је и чланица Храма Свети арханђел Михајло у Канетону и Цркве Свети Сава у Парми, у којој је певала у црквеном хору. Када је кренула у школу, Џојс је говорила само српски језик, али је врло брзо научила енглески.

Још као средњошколка одлучила је да постане адвокат. Године 1966. дипломирала је права на Универзитету у Акрону. Магистрирала је на Школи права у Вирџинији, и удала се. Из првог брака Џојс Џорџ је добила Мајкла и Мишел, које је, након развода, одгајала сама. Истовремено, радила је као учитељица у основној школи, а некад и као продавачица обуће и секретарица. Када је постала апелациони судија, Џојс је учинила храбар корак. Како је желела да научи више о случајевима које је решавала на суду, одлазила је заједно са полицијском патролом у обиласке разних сумњивих делова града. За посвећеност је добила неколико награда, међу којима је и „Жена године“ у Охају 1983.

Као референткиња у Општинском суду у Акрону је 1976. године именована за градског судију. На функцију правног секретара округа Акрон ова српска правница доведена је са дужности апелационог судије.

Крајем осамдесетих кандидовала се за Врховни суд у Охају и имала велику помоћ своје породице, као и подршку утицајних српских пријатеља, Ђорђа Џорџа Војновића, тадашњег градоначелника Кливленда, и Алекса Маческог, издавача. Ипак, није успела да победи, али је постала судија који учествује у раду Врховног суда.
Судија Џојс Џорџ написала је неколико књига за потребе Џудишал колеџа, Кент универзитета, Полицијске академије у Акрону. Увршћена је у књиге „Ко је ко у америчком праву“, „Ко је ко у САД“ и „Ко је ко међу женама“. Добила је медаљу и плакету за заслуге у борби против криминала и илегалне трговине дрогом. Као члан Републиканске странке била је кандидат за члана Конгреса САД 1996. године.
АМЕРИЧКИ државни судија био је и Стеван Косач, рођен у САД 1944. године. Био је прво судија крајем шездесетих, а потом и јавни тужилац у Сакраменту 1974. године. Радио је од 1990. године до 2012. као државни судија у дистрикту Рино. Дипломирао је на Универзитету Невада (1967) и докторирао права (1972) на Универзитету Пацифик. Косач се у Америци афирмисао прво као атлетски шампион и кошаркаш. Био је подофицир Војске САД и служио у Вијетнаму (1968).

Носилац је Ордена сребрне звезде за хероизам, Брознане звезде и Пурпурног срца за храброст. Стеван Косач је имао је приватну адвокатску канцеларију у Рину (1976-1990). И данас је власник адвокатске канцеларије у Рину.

Роберт Ковић, правник, судија и адвокат, дуго година је био члан градског већа Риџфилда у држави Њу Џерси. Сарадник је Америчког удружења правника основаног 1990. године и пројекта „Источноевропска правна иницијатива ради реформи правосудног система на Балкану“. Оснивач је Српско-америчког демократског удружења у државама Њујорк и Њу Џерси.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

9 thoughts on “Србин из Паштровића зауставио америчку резолуцију о НДХ

  1. „Jesu li ovi uspješni Srbi u Americi sjedjeli pri intoniranju američke himne kada im se neka politička odluka nije sviđala?“

    Text za Americku himnu nije pisao ustasa i nacista.

    1. Crnogorska himna je stara narodna pjesma, genije. Neko sumnja da je poslednji stih napisao neki Marković ali to je samo nedokazana pretpostavka. Ali u skladu sa srpskim običajem da 100 puta izgovorena laž postaje neupitna istina, to se u srpskom korpusu danas ne dovodi u sumnju. A nas je baš briga šta o tome misle srbi, vjeruj mi.

      1. Niko ništa ne sumnja već je poznata činjenica da je 3/4 himne napisao poznati fašista, antisemita i srbofob Sekula Drljević i to uopšte niko ne negira.
        Ja prvi put sada čitam kod tebe da Srbi lažu i izmišljaju za tu himnu.
        Bolje nauči malo građu.

        I verujem ti da te baš briga šta o tome misle Srbi. Fašiste ne zanima mišljenje naroda, već samo živa sila.
        S toga vama kao fašistima fašistička himna i najbolje pristaje.
        Samo nemojte onda glumiti nekakve Evropljane, demokrate, govoriti u pravima, slobodi i šta sve ne.

  2. Имајући у виду да је некадашњи гувернер Калифорније, Роналд Реган, републиканац прогласио „10. април као дан Хрватске независности“ , иако је тзв. „Независна Држава Хрватска“ објавила рат у децембру 1941. године Сједињеним Америчким Државама. Срби у Калифорнији одмах су предузели акцију на челу са послаником Ђорђем Зеновићем и професором Милорадом Драшковићем, после чега је Представнички дом у Калифорнији поништио реакционарну одлуку гувернера Регана или „Рогана“ како су га извесни Срби називали.

    Зеновић је био један од вођа Демократске странке у калифорнијском Представничком дому, у историјском говору који је одржао 1968. године, рекао је „да би проглашење 10. априла за дан хрватске независности значило слављење једног нацистичког режима који је објавио рат Сједињеним Америчким Државама и побио стотине хиљада невиних Срба, Јевреја, и Цигана…“ (Види: „Американски Србобран“ од 13. маја 1968, Pittsburgh, Pa., U.S.A.).

  3. Zanimljiva priča. Ko je od Srba napravio makar sličnu karijeru radeći u SSSR-u ili Rusiji i koji su razlozi da toga nije bilo? Jesu li ovi uspješni Srbi u Americi sjedjeli pri intoniranju američke himne kada im se neka politička odluka nije sviđala? Naravno da nijesu, njihova jedina zemlja je bila SAD a njihovo porijeklo je nešto drugo. E četnici, četnici… Hoćete li vi iz ovakvih priča makar nešto naučiti?

    1. Jeste, ne postoji lepse zemlje od US za svakoga, ko ima nekakvu vrednost, ko zeli nesto da postigne u zivotu. Samu u takvoj zemlji crnac (13% manjina u narodu) m,oze da postane predsednik. Nigde drugo. Medjutim ja smatram diktatorski komunizam-socijalizam (koji je u CG evo 30 godina; ne obracaj paznju na fasadu) raj na zemlji za glupe i lenje.
      .
      .
      .
      U onom drugom komentaru preko koga sam samo preleteo, ti opet tvrdis da MISLIS SVOJOM GLAVOM, da si nekakav preduzimac, trgovac poljoprivrednih proizvoda. Ocigledno da LAZESH. Svi koji citaju tvoje komentare nalupaju ti minuseve, izuzev ako ne dovedes nekoga da ti sa tobom udare par pluseva. Ti si Milov „podrepak“ kako ovde vulgarno kazu neki. Ne postoji sansa pod suncem da ti sa takvim komentarima dolazis ovde svaki dan da sebe izlazes opstem RUGLU. To jedino moze da se objasni cinjenicom da si im ti UVO, prisluskivac, kamera.
      .
      .
      .
      Koja normalna osoba moze da misli da su Pajo i Sindja neki istinski svedoci? Kakav je to svedok za drzavni udar da kupi 50 pusaka da sa njima ubije Mila i njegovu kliku, pa potom po naredjenju Milovog studza Katnica baci sve te puske u jezero, za koje se samo nagadja da se radi o Gazivodama (KIM). Pa da li ti imas uopste mozga, ako nisi sto se kaze POLITICKA PROSTITUTKA? 8 meseci rasklapaju-sastavljaju 10 ak mobilnih, gde se jedino cuje „harasho, harasho“ i sl trivijalne gluposti na losem akcentu – a niko u CG se ne pita da se ode na to jezero da se izvade i ispitaju tih 50 pusaka. Ako je Pajo to sve IZMISLIO (sto svi znaju), zasto je prihvacen kao nekakav kljucni svedok? Zasto Katnic nije ustao u sred njegovog izlaganja i pred svim kamerama rekao da je u pitanju TESKA LAZ, ON NIJE DAO NIKAKVU NAREDBU PAJU, DA BACI 50 PUSAKA? U normalnoj drzavi bi posle toga strpali Paja u zatvor jer je namagarcio citav sud i publiku, izmislio 50 pusaka da sa tim „zavije CG u crno“ kako je isti taj Milov studz Katnic izjavio pred pocetak ove smejurije.

      Umesto toga, Katnic nastavlja sa ovom smejururijom (preskocio je 50 IZMISLJENIH pusaka sa IZMISLJENIM JEZEROM U „NEKOJ STRANOJ DRZAVI“), kao da se to nikad nije desilo.

      I ti kakav si BALVAN ili ako nisi balvan onda si POLITICKA PROSTITUTKA, i dalje nastavljas da pricas o nekakvom drzavnom udaru, koji su trebali da izvedu 10 ak staraca i baba, koje ste pohapsili na autobuskoj stanici, za koje „vrhovna komanda“ – DF nikad nije chula u zivotu!

      Isti ti takav (ili si BALVAN ili POLITICKA PROSTITUTKA; nema trece) imas hrabrosti i svesti da poredis demokratsko drustvo u US sa vasom feudalnom-udbashkom DIKTATUROM, gde djilkos sa govornom manom, sa najgorim ocenama na faksu u generaciji, bombarder Dubrovnika, sa optuzbom u ITA za sverc duvana, takav UCENJENI DIKTATOR vlada CG-om neprikosnoveno evo skoro 30 godina.

      1. U pravu si da je komunizam raj za glupe i lijene, ali i najlakše mjesto na svijetu gdje možeš uspjeti u poslu jer nemaš nikakvu konkurenciju, jednostavno niko ne želi i ne pokušava da radi. Kratka lekcija iz prava: za neka krivična djela se sudi i za sami pokušaj a za neka jedino za izvršeno krivično djelo. Ovakva kd se sude i za sami pokušaj i potpuno je nebitno što nema pušaka. Bitno je da je postojala namjera, da se to planiralo i o tome se razgovaralo (što je dokumentovano) i da su date pare za kupovinu. Zaista nemam vremena da ti držim lekcije iz prava. Naravno da mu je tužilac rekao da ne donosi te puške a ovdje mu je obezbijedio druge u undercover operaciji koju sprovode sve policije svijeta, a najviše FBI i DEA. Ne sjećam se da sam poredio SAD i nas u bilo kom segmentu a zašto crnogorci ne mijenjaju vlast je pitanje za sociologe. Lične diskvalifikacije na osnovu izgleda ili fizičkih nedostataka ne pristoje društvu u kome živiš. Crnogorci ne mijenjaju ni frizera ni automehaničara bez velike muke. Možda ljudi, kao svuda u svijetu, glasaju u skladu sa svojim interesima ili je samo opoziciona ponuda loša?

      2. E hvala ti Srdjane!. Zaista si pos…laznog komlena milovu kako lucidno rece politicku prostitutku. Bolesnik , otrovan mrznjom pa kao papagaj ponavlja – cetnici…. A sve je kriv taj cetnik sto mu nenu opali da prostite

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *