Србија враћа 310 милиона евра грађанима СФРЈ

Од 6. марта ове године тече рок за подношење документације за враћање старе девизне штедње грађанима бивших република СФРЈ у Србији.

Имају времена да је прикупе јер ће прикупљање података трајати годину и по. Прве суме требало би да буду исплаћене 31. августа 2018. године. У Министраству финансија објашњавају да ће исплата ићи у девет полугодишњих рата сукцесивно сваких шест месеци.

Тим потезом Србија испуњава своје обавезе по пресуди Европског суда за људска права из Стразбура. Заједно с каматама, обавезе су тешке 310 милиона евра.

Оштећени који ће наредне године дочекати да им се новца врати били су штедише Инвестбанке Сарајево и Тузла те Југобанке Сплит. Своје захтеве штедише морају да предају Управи за јавни дуг, а документација коју треба сакупити састоји се из оверене фотокопије личне карте, уверења о промени пребивалишта и оригиналне штедне књижице. Ту је и документ о томе да штедни улог није продат као и да штедиша већ није остарио право на повраћај новца у некој од бивших југословенских република.

„Ту документацију није лако сакупити“, каже председник Удружења старих девизних штедиша Радован Ђуричић.

„Колико ми сада знамо, оних који су успели да сакупе све потребно је веома мало. Видећемо како ће се то даље кретати јер је још увек почетак. Знам да многи од њих данас имају пребивалиште у Војводини.“

Не треба заборавити да је Југобанка са седиштем у Сплиту имала своју пословну јединицу у Книну, као и у околним местима.

Старе штедише из Србије су се начекале да им се девизе врате, а они који су били баш нестрпљиви или им је новца требао, могли су га уновчити преко Београдске берзе јер је стара девизна штедња претворена у обвезнице. Али наше СФРЈ штедише неће имати тумогућност, бар не брзо.

„Тај облик трговања неће бити занимљив нашим трговинским институцијама јер закон предвиђа да се обвезнице исплаћују доносиоцу на име, тако да не очекујемо трговање“, каже секретар Удружења берзанских кућа Бранислав Јоргић.

„Ако буде омогућен пренос обвезница, могуће је да се појави интересовање.“

Осим штедиша, право на исплату имају и њихови наследници те законски заступници.

Ко данас има те књижице и по којем осниву их држи тек ћемо сазнати. Тек, стара девизна штедња бивше СФРЈ имала је чудне путеве. Љубљанска банка је своје комитенте из Босне и Херцеговине охрабривала да још пре одлуке Суда у Стразбуру, која је за њих била иста као и за нас, продају та потраживања. Представници овлашћених агенција крстарили су Босном и Херцеговином и откупљивали те књижице уз дисконт од бар 20 одсто. Дуг, који је био 300 милиона марака, откупљен је за знатно мању суму. Словенија је до сада за исплату те штедње потрошила 54 милиона евра.

Пропуштена прилика

„Ми смо још гувернеру НБС-а Радовану Јелашићу сугерисали да ту штедњу откупи по словеначком моделу. Међутим, он је сматрао да обавеза неће бити јер су те банке отишле у стечај“, каже Ђуричић.

„Али, заборавио је да гарант за улоге нису биле оне већ држава Србија.“

Суд у Стразбуру очигледно је потврдио став Удружења.

(Дневник, Васељенска)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: