Србија: Укида се цензус, за успјех референдума довољна само већина

За успјех референдума у Србији више неће бити потребна излазност већа од 50 одсто уписаних бирача, већ ће се усвајати одлука већине изашлих гласача.

То је предвиђено Нацртом Закона о референдуму и народној иницијативи, којим се рок за прикупљање потписа за народну иницијативу продужава са седам на 90 дана.

Министар државне управе и локалне самоуправе Бранко Ружић нагласио је да је циљ предложених законских измена усклађивање са Уставом, уз оцјену да је постојећи закон по низу својих рјешења рестриктиван, превазиђен и неусаглашен са Уставом и да ограничава коришћење демократских механизама гарантованих највишим правним актом.

“Важећи Закон о референдуму и народној иницијативи је донијет 1994.године, а минимално измијењен 1998.године, али је примјена низа решења тог закона у пракси показала велике недостатке, због чега се референдум и народна иницијатива ријетко користе“, рекао је Ружић на Округлом столу о Нацрту Закон о референдуму и народној иницијативи.

Како је навео, од увођења вишестраначја у Србији одржана су свега три референдума на републичком нивоу – 1992, 1998. и 2006.године, и то на предлог Народне скупштине, али не и грађана.

Када је ријеч о народним иницијативама, забиљежена је само једна за коју би се, указао је Ружић, условно могло рећи да је остварена по важећем Закону, а то је иницијатива Фондације “Тијана Јурић“ за промену кривичног законика.

“На локалном нивоу успјешни референдуми су се одржавали само по питању увођења месних самодоприноса, што указује да се ови демократски институти слабо примјењују у Србији и то стање желимо да промијенимо“, нагласио је Ружић.

Према његовим ријечима, ресорно министарство је већ промјеном Закона о локалној самоуправи фиксирало потребан број бирача за покретање народне иницијативе на пет одсто бирача у јединици локалне самоуправе.

Како је указао, том измјеном укида се могућност да јединице локалне самоуправе статутима самостално утврђују овај проценат што је раније, каже Ружић, за последицу имало то да су поједине локалне самоуправе предвиђале непримјерено високе проценте који су се кретали и до 25 одсто.

Ружић је нагласио да је омогућавање грађанима да ефикасно остварују своје право да учествују у вршењу власти, путем референдума и народне иницијативе, једна од активности утврђених Програмом рада Владе Србије за 2019.годину, али и Акционим планом за реформу јавне управе, донијетим средином 2018.године, као и Акционим планом за спровођење иницијативе Партнерство за отворену управу у Србији за период 2018-2020.године.

Израду Нацрта Закона о референдуму и народној иницијативи и организацију јкавних расправа помогла је Влада Швајцарске у оквиру пројекта “Подршка спровођењу Акционог плана Стратегије реформе јавне управе – реформа локалне самоуправе 2016-2019“, преноси Танјуг.

Помоћник министра државне управе и локалне самоуправе Саша Могић рекао је да је једна од кључних неусаглашености важећег закона са Уставом тзв.кворум за референдум, односно, одредба по којој успех референдума предвиђа изазност више од половине уписаних бирача.

С друге стране, појаснио Могић, чланом 203.става 8 Устава Србије утврђено да се одлука о промјени највишег правног акта доноси уколико за њу гласа већина од изашлих бирача.

“Било је разних коментара у јавности шта је смисао укидања кворума за референдум. И да одустанемо од доношења новог закона и да се ништа не промијени, ако би се одржао референдум за промјену Устава, не би могао да се примијени важећи закон, јер је Устав то експлицитно одредио“, казао је Могић, који је тзв.кворум за референдум означио као један од кључних проблема за примјену тог демократског института.

Како је рекао, нови закон треба да донесе рјешења усклађена са Уставом, да промовише стандарде најбоље праксе и подстакне нове процесе и начине комуникације између власти и грађана.

Могић је навео да досадашња законска решења нису познавала нити су уређивала све врсте референдума која познаје нови Устав, а предложеним законом уређују се обавезни и факултативни (савјетодавни) референдум, као и претходни и накнадни референдум на захтјев бирача или посланика/одборника на цијелој или на дијелу територији.

“Предвиђа се и проширење круга бирача са правом учешћа на референдуму на интерно расељена лица, док се потписи за народну иницијативу могу прикупљати електронским путем’‘, навео је Могић.

Према предложеном закону, референдумску кампању може да води свако правно лице или група грађана, а контролу финансирања спроводи Агенција за борбу против корупције.

Јавна расправа о Нацрту Закона трајаће до 22.новембра, а претходне двије одржане су у Нишу и Новом Саду.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: