Србија, као економски најјача у региону, поправила просек западном Балкану

Изгледи за опоравак светске економије се повећавају па је тако Светска банка побољшала прогнозу пада привреде на западном Балкану у 2020. години са ранијих 6,5 одсто на 4,8 процената. Што се тиче Србије ова међународна финансијска институција задржала је оцену изречену почетком октобра. А то је да ће пад привреде Србије износити три одсто уместо 3,5 одсто колико је показивао њихов извештај из априла. Они за нас наредне године очекује раст од 2,9 одсто.

Светска банка наводи да ће пад БДП-а Србије бити мањи него у остатку региона. Сматра се да ће опоравак почети у 2021. и да ће се раст вратити на претходну путању у средњем року.

Њихова очекивања се разликују од оних домаћих званичника који тврде да ће пад привредне активности ове године бити у распону од минус 1,5 одсто бруто домаћег производа (БДП) до нуле, што значи стагнацију привреде. Што се тиче прогнозе за наредну годину наши званичници говоре о расту БДП-а од шест одсто. Подсећања ради, пре кризе условљене вирусом, Светска банка нам је у средњем року предвиђала раст између четири и 4,5 одсто.

Ивана Николића са Економског института у Београду не чуди то што је Светска банка поправила изгледе за западни Балкан, јер су резултати бољи, највише због Србије.

– Ми смо томе кумовали као најјача економија, поправљамо просек западног Балкана, јер као најјача економија чинимо две петине региона. Прогнозе се мењају, зависиће од здравствене ситуације, од економија еврозоне и региона и све ће то утицати на бржи опоравак. Додатно и уколико држава настави да инсистира на капиталним пројектима – каже Николић.

Он појашњава да евентуална стопа раста од шест одсто догодине садржи преношење, компензовање са овогодишњег нижег нивоа. Наш дугорочни тренд високог раста започео је 2017. и циљ је да одржимо стопу раста четири, пет одсто годишње. Такав раст нас доводи до просечне зараде од 900 евра у 2025. години.

Милан Ковачевић, консултант за страна улагања сматра да је пројекције тешко правити, а главни узрок промена на том плану су неизвесности око пандемије и њених последица.

– Ми ћемо због структуре привреде имати нешто мањи привредни пад, а то треба догодине надокнадити. Зато пажљиво треба правити буџет за 2021. Многе привредне активности ће и даље имати ограничења, мали бизнис, услуге, туризам, саобраћај. Пуно је неизвесности, мора да се води рачуна да не буде великог буџетског дефицита и повећања јавног дуга. Брине ме најављено подизање плата у јавном сектору, а њихове плате су и иначе веће него у приватном сектору. Повећање треба да буде толико тек да се сачува куповна моћ. С друге стране имамо приватни сектор који се суочава с великим тешкоћама. И они који су добили државну помоћ могу да отпусте десет одсто запослених – каже Ковачевић.

Из Светске банке наводе да је, упркос успоравању економије, стопа незапослености у другом кварталу 2020. била на историјском минимуму од 7,3 одсто, захваљујући државном програму фискалних подстицаја.

Ипак, како наглашавају из СБ, помоћ српској економији да преброди пандемију имала је цену: фискалне подстицајне мере сада чине скоро 13 одсто БДП-а, што ће довести до пројектованог фискалног дефицита од 7,6 одсто.

Ова година почела је добро, БДП је порастао за 5,1 одсто у првом кварталу, али је раст склизнуо у негативну територију са применом државних мера за контролу ширења пандемије ковида 19. Прелиминарне процене указују на то да је у другом кварталу БДП пао за 6,4 одсто, мада је овај резултат бољи него у суседним земљама, где је пад БДП-а у просеку износио 11,5 одсто.

– Дуготрајна криза изазвана вирусом корона током лета, избори, успоравање законодавне активности и економска кретања широм света утицаће на раст у овој години. Још један разлог за спорији опоравак у другој половини 2020. јесте висока основица за поређење из друге половине 2019. године.

Такође, у другом кварталу 2020. у односу на 2019. на тржишту рада било је 183.000 људи, а међу њима је 132.000 претходно имало посао у сивој економији, па је незапосленост пала на рекордно низак ниво од 7,3 одсто.

Државни пакет мера помоћи привреди довео је до високог дефицита од 4,8 одсто годишњег БДП-а у другом кварталу, уз раст јавног дуга од 6,1 процентних поена од децембра 2019. на 59 одсто БДП-а на крају јуна 2020.

Утицај мера подршке на привреду био је позитиван, али из Светске банке сугеришу да би и мање издашан, али боље циљан пакет могао да оствари исти утицај, као и да су најтеже погођена предузећа могла да добију обимнију помоћ, чиме би се ефекти пандемије ублажили још више док би се фискални трошкови програма снизили.

Дефицит би, сматрају представници Светске банке, могао још да порасте, ако се реализују поједине потенцијалне обавезе, што би, последично, повећало јавни дуг. Могу се реализовати потенцијалне обавезе које утичу на јавне финансије и то нарочито оне које се односе на погоршање резултата пословања јавних предузећа, „Телекома Србија”, „Ер Србија”, поред оних која се већ дуго суочавају са финансијским изазовима као што су „Железнице” и „Србијагас”, сматрају у Светској банци.

Извор: политика.рс

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: