• Наша Србија

Србија и Кина пред окретањем нове заједничке странице

1 min read

3 године ‎ ИН4С

На то указује научни сарадник Катарина Закић, начелница Центра за студије Појаса и пута у Институту за политику и привреду

На то указује научни сарадник Катарина Закић, начелница Центра за студије Појаса и пута у Институту за политику и привреду, која подсећа да је од краја прошле године када је покренута идеја о оваквом трговинском споразуму одржан један састанак радне групе која на њему ради.

Институт за међународну политику и привреду од почетка ове године био је укључен у тај посао. С циљем да види какве су могућности за унапређење привредне сарадње Кине и Србије процењивао је како правно окружење у Србији може утицати на кинеске инвестиције, гледали су колико је конкурентна Србија у односу на земље у региону, каква је трговина Србије са Кином и какве су до сада биле кинеске инвестиције у Србији, као и то где постоје могућности за унапређење.

Споразум о слободној трговини са другом економијом света

Подаци о спољнотрговинској размени показују да се наш извоз у Кину значајно подигао. Од 2017. године, када је био вредан око 62 милиона долара, ми смо га унапредили на скоро милијарду долара. Српски извоз у Кину се дакле значајно повећао, али се повећао и увоз, зато је и повећан тај српски дефицит који сада износи 3,3 милијарде долара.

„Што се тиче конкретног трговинског споразума, сугестија нашег тима је била да се направи билатерални споразум са Кином који би се појединачно радио за групе производа за које Србија одреди да имају стратешки значај и за које би Србија тражила смањење или потпуно укидање царина ка Кини. Дакле, не за све српске производе него оне где реално постоје могућности за то. Главни разлог зашто смо то препоручили јесте што смо упоређујући царине за поједине врсте робе која из Србије иде ка Кини и ЕУ схватили да су царине у ЕУ значајно мање него и Кини“, објашњава Закићева за Спутњик.

Иако Србија ужива статус најповлашћеније нације у трговини са НР Кином, царина великог броја прехрамбених производа који се извозе у Кину и даље је висока, а за неке производе се креће од 10 до 35 одсто.

Смањење и укидање царине за одређене производе

Зато је, каже наша саговорница, њихов предлог био да влада испреговара смањење или укидање царине за одређене врсте производа, попут смрзнутог воћа, дувана, смрзнутог говеђег меса, или производа од пластике.

„Оно што смо ми саветовали је да се поред тих врста производа у српски извоз на кинеско тржиште укључе и они са вишим степеном додате вредности што би значајно поправило структуру српског извоза на кинеском тржишту и довело до повећања БДП-а“, истиче наша саговорница.

Она, на пример, подсећа да већ имамо озбиљне кинеске инвестиције у Србији у области ауто-индустрије. Са доласком Шандонг линглонга примећено је да влада повећано интересовање кинеских произвођача ауто делова за инвестирање у Србију и сада већ има четири-пет компанија које код нас раде. Пре три дана је, како подсећа, у Шапцу почела са производњом кинеска компанија за производњу компоненти за аутомобилску индустрију „Минт”. То би, такође, била једна од области која би могла да буде интересантна, сматра начелница Центра за студије Појаса и пута.

Она напомиње и да је, осим тих неколико области које је предочио Институт, наша влада исказала намеру да прошири списак производа који би дошли у обзир за смањење или укидање царине.

Привреда мора да прати

Закићева сматра да у оваквим пословима не треба журити са потписивањем споразума него добро одмерити шта се потписује и које би биле последице, добро сагледати које су компаративне предности Србије и на који начин наступати на кинеском тржишту.

„Без обзира колико се влада буде трудила да обезбеди добре услове, ако то не буде праћено одговарајућим потезима српске привреде, или рецимо страних инвеститора који раде у Србији, а могу да извозе на кинеско тржиште, онда не можемо да очекујемо неке специјалне бенефите. Мора постојати сагласност и привреде и владе како поступати у наредном периоду“, сматра наша саговорница.

Говорећи о кинеским инвестицијама она подсећа на њихова два типа. Једно су зајмови који су у неком претходном периоду били приоритетни, а који су долазили преко механизма сарадње са земљама југоисточне Европе – 16 плус један. Са друге стране, последње време карактерише улагање у привреду, аквизиције попут Железаре Смедерево и РТБ Бор, а све је веће и учешће кинеских директних инвестиција. Најзначајнија и највећа је компанија за производњу гума Шандонг линглонг. Тај обим инвестиција у ауто-индустрију се проширује, а највећи део те производње купце налази на тржишту ЕУ.

У Привредној комори Србије сматрају да Споразум о слободној трговини може да буде одличан сигнал за унапређење инвестиционе сарадње и да би могао да мотивише инвеститоре да самостално или са стратешким партнерима у Србији размотре нове модалитете сарадње. Пре свега, како су оценили, у улагање у производне капацитете, затим заједничку производњу, наступ на трећим тржиштима али и на кинеском.

Спутњик

Прочитајте ЈОШ:

„Ер Србија“ оборила рекорд

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: