Srbija druga po količini investicija na Zapadnom Balkanu
Zgrada Vlade Srbije; foto: srbijadanas
Region Zapadnog Balkana prošle godine zabeležio je rast stranih direktnih investicija, uprkos negativnom trendu u celom svetu, a Srbija se po visini investicija nalazi na drugom mjestu, pokazuje izveštaj tijela Ujedinjenih nacija, prenosi „Radio Slobodna Evropa“ (RSE).
Navodi se da su direktne strane investicije pale za 13 odsto u cijelom svijetu – na 1.300 milijardi dolara, dok je na Zapadnom Balkanu zabeležen porast od 33 odsto, na 7,4 milijarde dolara.
Prema „Izveštaju o investicijama u svetu 2019“, koji je objavila Konferencija UN o trgovini i razvoju, najveći rast na Zapadnom Balkanu zabeležila je Severna Makedonija u kojoj je priliv stranih direktnih investicija povećan za 260 odsto s 205 miliona dolara 2017. na 737 miliona dolara prošle godine.
Srbija, koja ima najveći priliv stranih direktnih investicija u regionu, zabeležila je rast od 44 odsto na 4,1 milijarde dolara.
Srbija se, kako prenosi Radio Slobodna Evropa, nalazi na drugom mestu po količini direktnik investicija među tranzicionim zemljama, što obuhvata i zemlje bivseg Sovjetskog saveza.
Srpska privreda je najveća u podregionu i relativno je diversifikovana, sa strateškim položajem koji olakšava logističku infrastrukturu, dok rudna bogatstva, posebno bakra, privlači kompanije koje istražuju resurse.
Među stranim direktnim investicijama, izveštaj navodi udeo francuskog „Vansi erports“ u aerodromu „Nikola Tesla“ i kineskog „Ziđina“ u rudniku Bor, navodi se u izveštaju, prenosi Radio Slobodna Evropa.
Izveštaj tela UN za trgovinu i razvoj ukazuje i na investicije u srpski automobilski klaster s projektima britanske „Eseks Jurop“ i japanskog „Jazakija“ kao i istraživački centar u Novom Sadu nemačkog proizvođača guma „Kontinental“.
Od zemalja članica Evropske unije u regionu, najveći rast beleži Slovenija, 81 odsto na 1,4 milijarde dolara, dok je u Hrvatskoji zabeležen pad od 43 odsto na 1,2 milijarde dolara, dok je u Bugarskoj zabeležen pad na dve milijarde dolara, odnosno 21 odsto.
Crna Gora beleži pad od 12 odsto na 490 miliona dolara, dok je u Bosni i Hercegovini primećen rast od četiri odsto na 468 miliona dolara, a u Albaniji rast od 13 odsto na 1,3 milijarde dolara.
