• Издвојено
• Колумне
• Мозаик

Србија до Токија!

8 година ‎ Милица Ђуришић

Ветерполисти освојише Светску лигу, ту прије неки дан…и спремају се за Свјетско првенство. Може се прије десити да Токио одустане од организације Игара, него да наши ватерполисти и тамо не дођу као фаворити за медаљу

Протекле Олимпијске игре у Рију биле су историјски најуспјешније за српски спорт, од када спортисти Србије наступају под својом националном заставом. Са осам освојених медаља ”орлови” су заузели 32. мјесто међу 207 свјетских држава, а били бисмо и унутар 20 најспортскијих земаља планете, да је сјај освојених одличја имао само мало другачији распоред. У сваком случају, иза нас су остале: Пољска, Белгија, Словачка, Чешка, Бјелорусија, Турска, Мексико, Руминија, Бугарска, Норвешка, Аустрија…све традиционални освајачи олимпијских медаља.

Каква и колика је Србија спортска велесила, говори  и податак да је овај велики успјех остварен на Играма, које смо у првој половини њиховог трајања прогласили – ”фијаском”, ”неуспјехом” итд. Нијесмо могли да замислимо добар резултат без оних од којих смо медаље највише очекивали: стријелци, веслачи, тенисери! Е сад, како знамо да је рекордан број олимпијских одличја освојен без њих (неочекивано лоши резултати тенисера и стријелаца) – онда овај успјех заиста можемо сматрати половичним исходом!

Истину да је Србији мјесто при самом врху свјетског спорта, потврђује и податак да у Рију није било мушке одбојкашке репрезентације, која је, непосредно пред почетак олимпијаде – освојила Свјетску лигу! У Бразилу се није нашла ни једна од наших рукометних репрезентација, иако су, коју годину прије, рукометаши били вицешампиони Европе, а рукометашице – вицешампионке свијета!!! И…имало би ту још, да се набраја, какави су све, потенцијали српских спортиста, поред и мимо, историјског успјеха – који су постигли освајачи олимпијских медаља – са грбом Србије на дресу.

Поглед према Токију

У првој години новог олимпијског круга можемо се запитати да ли је резултат из Рија само случајан сплет околности, или је у питању неоспоран квалитет у селекцији (одабиру), припремном процесу и раду српских олимпијаца? Послије више него скромних резултата на олимпјадама од Атланте до Лондона, гдје је од 1996. до 2012, на пет олимпијских игара, за 16 година, освојено укупно 16 медаља (у просјеку – једна по олимпијади) – сада је, на једним играма урађено пола од тога!

Да ли ће у Токију 2020. г. Србија одбранити свој велики углед спортске силе? Можемо ли се надати да неки од освајача из Рија ”одбране” олимпијски трон? Можемо ли добити већи број појединаца и екипа окићених медаљама и ловором, него што је то био случај прошле године у Бразилу? На та питања, наша јавност покушава да одговори посматрајући резултате српских спортиста, већ овога љета, текуће године:

1. Ивану Шпановић и атлетичаре очекују велики наступи на међународној сцену крајем љета, али смо на дворанском првенству Европе ове године у Београду, видјели да је предствојећи четворогодишњи олимпијски циклус, Боже здравља, у потпуности – Иванин! А можда и Дудашев? А можда и Бекрићев?
2. Ветерполисти освојише Светску лигу, ту прије неки дан…и спремају се за Свјетско првенство. Може се прије десити да Токио одустане од организације Игара, него да наши ватерполисти и тамо не дођу као фаворити за медаљу.
3. Ових дана се одржава Светско првенство у теквандоу. Тијана Богдановић, сребрна из Рија, је прешла у тежу категорију и заустављена је у четвртфиналу (међу 8 најбољих на свијету) – и то сматрамо неуспјехом! Али зато је Вања Станковић, у својој категорији, постала нова првакиња свијета! А тек Милица Мандић! Какав повратак отписане! Била је неубједљива у Рију, чинило се да је рекла своје – кад, ни мање ни више, него првакиња свијета!
4. Кајакаше ћемо исто видјети овога љета, а веслачи настављају са оним на шта су нас навикли. Двојац без кормилара Васић/Беђик освојио је сребрну медаљу на Светском купу у Познању.
5. Олимпијски шампион Двор Штефанек, мало ”одмара” па је ове године ”само” вицешампион Европе! Изјавио је да не иде у ”пензију”, него да ће бранити злато из Рија – у Токију! А тамо ће му друштво правити колега из репрезентације Кристијан Фрис – који је, ове године, постао, ни мање ни више, него европски првак!
6. О српским кошаркашима не треба трошити ријечи. Ту је све: квалитет, континуитет и ауторитет. Само ”ако Бог да”! Гледаћемо их на јесен, на првенству Европе.
7. Кошаркашице? Само ћемо рећи, да су биле десетковане, практично без пола тима, али да су и такве дошле до позиције да их пар кошева дијели од уласка међу 8 најбољих екипа у Европи.
8. Одбојкашице се спремају за Свјетско првенсво у Јапану, наредне године, а спремају се, јер су кроз квалификације протутњале са таквом доминацијом, коју имају само олимпијске вицешампионке! Ето прекјуче су, без и једног пораза, поред Русије, Турске и Бугарске, освојиле ”Јељцин куп” у Санкт Петербургу.

И како вам се чини? Има ли Србија шансе да одбрани успјех из Рија?

”Други сервис” тенисера и осталих

Актуелни предсједник Србије (тада премијер) Александар Вучић ”обећао” је још више медаља у Токију. Он није спортски радник, али без помоћи државе, оне далековиде и систематске – узалудан би био и таленат и претходни резултати. Како ће се држава однијети према условима за рад и припрему оних српских спортиста који ће у Токију да бране медаље – то је велико и значајно питање. А ми се питамо, има ли одакле Србија да се нада већем броју олимпијских одличја?

• Макар тенисери знају за појам ”поновљеног сервиса”. Кад први заврши гдје не треба, такмичар има прилику за поправни. Па сад, ако управо овог љета присуствујемо Новаковом преиспитивању, и тражењу нове форме и нових мотива, а истовремено гледамо Федерера и Надала у њиховој ”другој младости”, није тешко замислити Новака, баш за три године, како се бори за медаље. (Само да избједне Дел Потра до финала.)
• Фудбалери већ други пут узастопно наступају у завршници Европског првенства (за играче до 21 године) – које је (за неупућене), квалификациони турнир за Олимпијске игре. А то значи, у току три године, бити константно међу 8 најбољих европских репрезентација! Генерација играча која је на Новом Зеланду била првак свијета у омладинској конкуренцији, неће моћи да се бори за фудбалску смотру у Токију, али један озбиљан рад, у складу са већ постигнутим рангом, може нам донијети ”орлове” у Токио. Још ако сениори оду на Мундијал у Русију, наредне године, имали би право да се, уочи Токија, живимо као земља фудбала.
• Веслаче смо већ поменули. О стријелцима Србије најбоље говор ењихови резултати и рекорди, којом су започели и ову годину.
• Одбојкаш Србије су се убједљивом игром квалификовали на завршни турнир Свјетске лиге у Бразил…међу 6 најбољих свјетских екипа!
• Рукометаше ове зиме чека Европско првенство у Хрватској, а рукометашице Свјетско првенство у Њемачкој. То је негдје – на пола пута ка Токију…

Да, Токио је још далеко, али наредне године почињу директни окршаји за одлазак на Олимпијске игре. Када читате изјаве српских кошаркашица и рукометашица, које кажу да им је свима циљ пласман на Олимпијске игре у Токију, а у међувремену ће им европска и свјетска првенства доћи као добра припрема, онда вам је јасно да Србија ради – шампионски! Не треба губити из вида ни чињеницу да је нови предсједник Олимпијског комитета Србије г. Божидар Маљковић, човјек који не може и не умије, без само да побјеђује. Човјек чија је ћерка остврила подвиг у Рију, освојивши бронзу медаљу са кошаркашицама.

Вријеме до Токија је далеко, али је Србија, иако европска земља, како стоје ствари, том Токију, веома близу.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: