Србија без бронзе

Меч за бронзу је углавном утакмица два веома разочарана тима. Екипа које жале за пропуштеним шансама у полуфиналним окршајима. Победника, у већини случајева, одлучује мотивација и психолошка снага тима да потисне неуспех. Тако је било и у овом окршају, а нажалост, Француска је била та која је боље успела да се снађе и да пред својим навијачима победи Србију са 81:68.
Меч је одлучен средином треће четвртине када су наши претеривали са шутем за три поена, а Паркер, Де Коло и Батум, уз блокаде Гобера, су направили серију од 8:0, ту деоницу су добили са 21:12 и направили недостижних 14 поена предности (58:44).
Оба национална тима сада чекају одлуку ФИБА која ће одлучити на ком од три квалификациона турнира ће заиграти (од 5. до 11. јула), а постоје теоретске шансе да за Рио играју поново једни против других.
На старту меча су оба тима била нервозна, што је било видљиво. Србија је поново покшавала са доста шутева за три поена, док се Француска углавном ослањала на креације Тонија Паркера. Ђорђевић је у првом полувремену правио доста промена, покушавао да пронађе идеалну петорку, а у томе су успели почетком друге четвртине. Тада су преко агресивности Недовића и Богдановића, уз удвајања Паркера успели да направе прву малу предност (20:16).
Али, онда су на сцену ступили Фурније и Паркер који су вратили предност свом тиму, али је Марковић на дргој страни са две тројке вратио самопоуздање и себи, али и саиграчима (пре тих погодака Србија је погодила само две тројке из 11 покушаја).
Таман када су Срби успели да их стигну, уследила су два брза фаула Марковића, фаул Теодосића у нападу, промашена тројка Ерцега, а све то је Француска казнила серијом од 10:0 којом је дошла до осетније предности (37:28) на око 90 секунди пре полувремена. На срећу, преко тројке Бјелице и половичног учинка Калинића са линије за слободна бацања, Србија је успела да смањи предност пред одлазак на паузу (37:32).