• Поглед

Срби и Устав Црне Горе

1 min read

6 година ‎ ИН4С

У Црној Гори, од 1945. године, спроводи се асимилација Срба у Црногорце. У овом процесу важно је истаћи геополитички заокрет 1997. године, када актуелни режим почиње да спроводи отворену антисрпску политику

Илустрација

Пише: Славиша Батко Милачић, историчар

У Црној Гори, од 1945. године, спроводи се асимилација Срба у Црногорце. У овом процесу важно је истаћи геополитички заокрет 1997. године, када актуелни режим почиње да спроводи отворену антисрпску политику.

Јер за вријеме комунизма, и ако су се готово сви морали национално изјашњавати као Црногорци, ипак се радило о Црногорцима који су били у српском културно – историјском кругу. Међутим, од 1997. године, актуелна власт у Црној Гори креће у пројекат независне Црне Горе, са крајњим циљем, да број Срба у Црној Гори буде на нивоу статистичке грешке а да етнички Црногорци више не припадају српском културно – историјском кругу. Цјелокупна политика владајуће партије у Црној Гори се своди на то да су Србија, а сада и Русија, спољни непријатељи, док су Срби у Црној Гори унутрашњи непријатељи.

Међутим, показало се да су Срби тврђи орах него што се претпостављало, па процес асимилације није ишао брзо као што се очекивало. Па тако, и ако је референдум о независности био 2006. године, актуелна власт није успјела да наметне црногорски идентитет Србима. И ако су сви послератни пописи, од 1948. до 2011. били фингирани и нису одражавали стварно стање, и на таквом попису 2011. године, Срба је било “превише”. Срба у Црној Гори и по „штелованом“ попису, званично има 28.7%, а по подацима америчке Централно обавјештајне агенције (ЦИА) 42.9% говори српским језиком а још око 2 % говори српско-хрватским језиком, док црногорским говори 37%.(1) Занимљиво је и истраживање ЦЕДЕМ-а, блиског ДПС-у, према којем 46,6% испитаника сматра да треба да постоји само Српска православна црква у Црној Гори док само 4,9% сматра да треба да постоји само Црногорска православна црква.(2)

Главни циљ актуелне власти није само да се нове генерације изграде кроз чисто црногорски идентитет, већ и кроз антисрпски идентитет. Тај процес се не може извршити преко ноћи, за то је потребно вријеме. У складу са тим је и дошло до избацивања српских књижевника, увођења нових слова, која ничему не служе, која чак ни Мило Ђукановић не користи. Укидање одлука Подгоричке скупштине из 1918. године, признање Косова, скандалозна присутност војног аташеа Машуловића на прослави Олује, улазак Црне Горе у НАТО, обиљежавање Божићне побуне, подизање споменика „комитима“ и отворени напад на Српску православну цркву, јасно указују да власт улази у завршну фазу асимилације Срба.

Систем рада ДПС-а и његових политичких партнера је једноставан. Власт спроводи асимилацију и подстиче Србе на исељавање. Срби који не могу да издрже социјални притисак су приморани да напуштају Црну Гору, што одговара актуелној власти. Међутим, они који немају могућности да напусте Црну Гору, приморани су на асимилацију и постају национални Црногорци. Црногорски национални пројекат спроводи се пре свега економским притиском, то је главна полуга за асимилацију Срба. А поред ње, ту су још и медији, образовни систем, културне установе… А како вријеме одмиче режим је све суровији.

То је и један од разлога зашто Мило Ђукановић има подршку Запада, о чему отоврено говори и један од главних америчких јастребова за Балкан Данијел Сервер. У својим иступима Сервер јасно говори да у Црној Гори не постоји добра опозиција, јер опозиција у Црној Гори није про-НАТО и проевропска, и није за независну Црну Гору.

„Сада нема простора да се предсједник Мило Ђукановић повуче јер опозиционе снаге у Црној Гори не доводе у питање само чланство у Алијансу и улазак у ЕУ, већ и црногорску независност. Смењивост власти је неопходна и ја бих желио то да видим, боље пре него касније. Ја сам то рекао и предсједнику директно“, објашњава Сервер.

Сервер дадаје и да свака промјена власти мора да понуди алтернативу.

„То је моја поента: без озбиљне опозиције која није везана за Москву, биће немогуће за Ђукановића или његову партију да напусте власт. Али тај дан треба да дође. Нико не треба да остане на власт заувијек. То је већ дуго времена, мада се предсједнику мора одати признање због тога што је неколико пута напуштао државне функције“, каже он.

Сервер “објашњава“ да је процес стварања озбиљне опозиције која није под утицајем Кремља дуг процес.

„Не сматрам да би процес стварања проевропске опозиције требао да сечека чланство у Европској Унији. Већ тада Црна Гора би требало да буде озбиљна демократија. Наравно, за тај процес стварања опозиционих снага, које се неће ослањати на Москву, ће бити потребне године. Вријеме за почетак тог процеса је сада. Битно је нагласити да они који се противе независности и чланству у НАТО-у не могу чинити ту озбиљну проевропску опозицију“, поручује Сервер.(3)

Недавни подаци о броју Срба који раде у институције Црне Горе, а које је изнио Гојко Раичевић, само су још једна потврда дискриминације Срба у Црној Гори. Према том докуманту које је објавило Министарство за људска и мањинска права, из 2015. године, јасно се види да су Срби изопштени из система Црне Горе. (4) Без икакве сумње ситуација је сада још гора.

Зато, изјаве из ДФ-а да ће тражити промјену Устава, са циљем побољшања положаја Срба, је нешто што охрабрује и што у сваком случају треба подржати.

На малициозне изјаве око тога да је немогуће промијенити Устав, па самим тим и да то питање сада не треба потенцирати, је нешто на шта се не треба обазирати, јер за побољшање српског положаја у Црној Гори није најважније да се промијени Устав (и ако би то било идеално) већ да се положај Срба осјетно побољша.

У том циљу, било би пожељно да ДФ инсистира на равномерном запошљавању Срба у институције Црне Горе, јер је то, заједно са агресијом на СПЦ, главни проблем Срба у Црној Гори. Тражити регулисање положаја Српске православне цркве, у коме би се за СПЦ тражио положај који јој припада у складу са европским стандардима. Равномјерна медијска заступљеност, да Први или Други програм РТЦГ-а буде на ћирилици, да на њему буду емисије из српске културе, историје… Омогућити законом да Срби могу да истичу своје националне симболе, и да они законом буду обавезни у свим општинама гдје Срби чине трећину или више становника. Све ово ће ићи тешко, међутим ако буде српске слоге и воље, у парламенту али и на улици, Срби се могу изборити за побољшање свог положаја.

Рецензија:

https://www.danas.rs/svet/najvise-gradjana-crne-gore-govori-srpskim-jezikom/

https://rs-lat.sputniknews.com/regioni/201907181120392653-istrazivanje-spc-u-crnoj-gori-i-dalje-ima-najvece-povjerenje-gradjana/

http://standard.co.me/index.php/politika/item/42717-server-nije-vrijeme-da-se-dukanovic-povuce-nema-ko-da-ga-zamijeni

https://www.in4s.net/raicevic-dokazi-o-frapantnoj-diskriminaciji-srba-u-crnoj-gori-video/?lang=lat

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: