Срби данас сами на броду под ударом бура и олуја: “Десет вјекова српске књижевности” у Будви
1 min read
Десет вјекова српске књижевности
“Десет вјекова српске књижевности” је издавачки подухват издавачког центра Матице српске, а главни циљ едиције, није само књижевни, већ она има и историјски, културолошки, лексички, просветитељски, национални и духовни значај и представља својеврсну мапу српске књижевности у десет вјекова садржану, казао је синоћ у Будви, покретач и главни уредник едиције, књижевник и академик Миро Вуксановић.
Он је појаснио, да је антологија покренута са намјером, да прикаже цјеловит развитак књижевности, од 12-тог вијека који је почетни, до 21. вијека, који је десети у низу, од усмене и житијске књижевности, до савремених књижевних жанрова.
– Ријеч је о отвореном подухвату, са циљем да на крају издају више од 200 књига у збиру. Књиге излазе у годишњим колима, по правилу у десет књига. Прво коло је објављено 2010. Године, док је последње, десето, објављено у априлу ове године, казао је акедемик Миро Вуксановић, преноси будвански Арт Прес.
Говорећи детаљније о историјској едицији “Десет вјекова српске књижевности” он је покаснио, , да је до сада објављено 100 наслова у 102 тома у 102 000 примјерака, на 35 милиона страница у тврдом повезу са златотиском у свечаној опреми, као што приличи подухватима који имају национални значај.
– Први писац у антологији је Свети Сава, као и многи познати преминули писци, па све до данашњих дана. Жељели смо да им одамо пошту и покажемо, како су се ријечи сакупљале у књижевност укупнпг српског културног и историјског простора. А о српском културном простору, може се говорити на онолико начина, колико има Срба и гдје се мисли, говори и пише на српском језику, нагласио је академик Вуксановић.
– Ако се говори о Србима данас, они су у савременом свијету, охолом и необузданом, претежно сами са собом. Јесмо на броду који је под ударом бура и олуја, али нећемо бити на Титанику, како то желе неки и препоручују, закључио је он.
Даноноћник једног народа
Говорећи о овој занимљивој теми, новинар и писац Новица Ђурић је између осталог рекао да се за Десет вјекова српске књижевности може рећи да је Даноноћник једног народа, који је зато тако велики, јер има величанствену литературу. Српска књижевност је, како је казао, у врху са руском, француском, њемачком, америчком књижевношћу, стим што би увијек требало наглашавати, како је српска књижевност, једна од ријетких – светачких, јер су је својим дјелима украшавали и златословили, Свети Сава, Симеон, Лоћенски тајновидац, владика Николај Велимировић и сви они који су оставили у наследство, молитвене записе, ремек дјела духовне литературе.
