Срамота ме је Кривокапићеве срамоте; Јован Јањић у “Српском св(иј)ету”

“И раније је био усаглашен Споразум, па изађе неко од његових да каже да ће се потписати, али још нешто да се усагласи, па стално тако.  Видите из овог саопштења да је све било договорено и да је јуче требало да буде потписан тај уговор, а онда стижу објашњења да касни, а из којих разлога? С ким се то консултовао, ко је то утицао на њега? Онда долази синоћ и онда саопштава и срамно обавештава да ће бити потписано 30. октобра, на дан смрти митрополита Амфилохија. Какве то везе има? Зар је Митрополит толики светац, толико црвено слово да морамо баш тога дана? Ако овако остане, не да је неизвесно, већ је готово сигурно да до тога неће ни доћи. Он одлагањем производи многе штетне последице. Он наноси срамоту СПЦ, и зато се ми сви осећамо посрамљеним. Већина народа у Црној Гори је стала иза њега. Ко је њега овластио да каже шта је воља народа? Ово је срамота”, рекао је Јован Јањић о актуелној теми одлагања потписивања темељног уговора државе Црне Горе и СПЦ, синоћ касно објављеног од стране премијера Црне Горе Здравка Кривокапића.

Он је констатовао да је Здравко Кривокапић изгубио углед својим дјелима и изјавама, и да деградира и самог владику Јаоникија подршком.

Јован Јањић изражава сумњу да се иза овог одлагања крије нека најава промјена можда у Закону о вјероисповјести, или се очекује да ће ДПС поново доћи на власт, па да ће можда бити боље ако не постоји такав Уговор:

“Овај Уговор није ништа посебно, то је прецизирање већ посебних одредби у Уставу Црне Горе и одговарајућих закона, пре свега Закона о слободи вероисповести. Значи да Устав и други закони гарантују слободу вероисповести, гарантује имовину, и овим Уговором се прецизирају те одредбе”.

Гост Српског свијета је анализирао укупну сложену политичку реалност у Црној Гори, изражавајући увјерење да Здравко Кривокапић треба да се повуче са функције и из политике, јер је злоупотребио вољу народа, наглашавајући да је срамота Здравка Кривокапића толика да се стиде и његови сарадници, и народ који га подржава па и он сам.

У наставку је коментарисао недавно гостовање генерала у пензији Момира Стојановића у овој емисији, који је донио доказе о томе како је митрополит Амфилохије био прислушкиван; тумачећи укупан однос државе према држави уназад у историји од времена комунизма:

“Разарање црквене организације је кренуло из Црне Горе, и није случајно. Српски народ у Црној Гори је темпераментнији од осталих и требало је кроз цркву утицати да се однароди тај народ и да се произведе у неку нову нацију, која није раније ни постојала. И то је остало све до урушавања комунизма. Ако узмемо 1990. као крај комунизма, видимо да су његови пипци остали”.

Подсјетио се у разговору са водитељком Горданом Јанићијевић и блаженопочившег патријарха Павла, и величине српских духовника, изражавајући вјеру да ће и он бити убројан у свете СПЦ.

“Видите под каквим притиском је наш народ, нарочито од 2000. На овамо, иде се на убијање традиционалног његовог бића. Подсети ме ово око Академије (САНУ) на то. Све што има национални предзнак, све што је православно, иде се на то да се то уруши и скрајне. Када је дошла група немачких посланика, речено је да је њихов циљ да преуме Србе, да нас натерају да размишљамо другачије. Комунисти су увелико постигли тај циљ, народ се мало вратио, а нажалост су многи то наставили кроз глобализам, интернационализам, мондијализам…”, гост Националне телевизије је подсјетио на осам вјекова духовности и православне традиције и тенденције да се то обезличи, а као примјер наводи изборе предсједника САНУ, мијењање заглавља дневног листа Политика, као и хапшење Драгана Џајића којим је такође унижен један национални бренд.

Јован Јањић је недавно добио Повељу српске писмености у Костолцу због свог доприноса националној култури. Коментарисао је Закон о родној равноправности, гдје је закључио да су одређене његове одредбе “силовање језика”, и изразио очекивање да ће то бити оборено на Уставном суду.

Писмо Аљбина Куртија којим инсинуира да је српско културно наслеђе на Косову И Метохији заправо косовско*, овај истакнути интелектуалац тумачи такође у контексту “замлаћивања” народа по питању тога шта је то наше, односно српско:

“Једно је рушилачки однос према баштини, а друго је декларативно заштитнички. Он кроз то писмо хоће да каже да ће они да брину о наслеђу које су већ присвојили, а са друге стране они иду и руше то. Од 10.јуна 1999. године до 2008. је порушено 156 цркава и манастира, само у том интервалу”.

Закључак је да ми треба да знамо ко смо и шта смо, и да је носилац нашег идентитета  косовски завјет, који је заправо српски завјет, односно светосавски завјет:

“Ни један народ на свету нема узвишенији национални завет него што га има српски народ. Зашто? Јер он подразумева опредељење за навише духовне вредности: истину, правду и љубав”.

Погледајте цијело гостовање на Јутјуб каналу ИН4С.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: