Спутаност
1 min read
Кад му недостају небеске радости, усхићена нада и полетне мисли...
Илустрација, фото: Lukas-Rychvalsky
Пише: Војислав Гледић
СПУТАНОСТ
Кад сe живот сведе на спољна збивања,
Отуђен од душе, приклоњен земности,
Тјелесни узори
Узлетјет не дају
И гасе видике духовне вјечности.
Потом живот плови устаљеним током,
Испуњен нужношћу земног постојања
Које затамњује
Пјесничку љепоту –
И спутава успон до блаженог стања.
Кад му недостају небеске радости,
Усхићена нада и полетне мисли,
Сужен је оквиром
Сопственог трајања –
Не палећи искру божанске промисли.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
