И ја бих био за независну Црну Гору да ме није било страх овакве независне Црне Горе, црне жлезде која лучи неморал.
И ја бих био за независну Црну Гору да ме није било страх овакве независне Црне Горе, скршених традиционалних штака (традиционалних протеза), насред пута, у прашинчини, беспомоћног богаља.
И ја бих био за независну Црну Гору да ме није било страх овакве независне Црне Горе, бабе коју гоне да џогира, коју гоне да трчи се… и трчи се, трчи се сулумија у одсуству субјекта, упрегнута у марвинску запрегу зарђалу без бројчаника (али оно што нема циља нема разлога да се икада заустави док се не сурва), и штоће му бројило.
И ја бих био за независну Црну Гору да ме није било страх овакве независне Црне Горе, црногорских бркова као симбола хомосексуалаца.
И ја бих био за независну Црну Гору да ме није било страх овакве независне Црне Горе, у којој ће мајка и сестра бити мета најпримитивнијег воајеризма, приказане као љубавнице биза.
И ја бих био за независну Црну Гору да ме није било страх овакве независне Црне Горе, која мења веру не мењајући бога.
И ја бих био за независну Црну Гору да ме није било страх овакве независне Црне Горе, вехабије из Улциња, јоште родом испод Доњег Вакуфа, која лаје на светосавље, лаје да је светосавље кужно (први дукљански канон); да ме није било страх бидона из Пипера, бошњачке ћасе, јоргована муслиманског, покатолице и прикатолице са Српског Приморја који наизменице сикћу да је светосавље кужно.
И ја бих био за независну Црну Гору да ме није било страх овакве независне Црне Горе, реаланог потоњег привиђења југословенског јудаизма по бесудној каменој пустињи.
И ја бих био за независну Црну Гору да ме није било страх овакве независне Црне Горе, дна окренутог према горе, и на врху истакнутог њиховог барјака.
И ја бих био за независну Црну Гору да ме није било страх овакве независне Црне Горе, на чијем је челу содомит.
И ја бих био за независну Црну Гору да ме није било страх овакве независне Црне Горе, економских дужносника, пљачкаша, на које смо, однедавно, принудили своју свест; антисрпства, у ствари, модела, облика, малих, пљачкашких предузећа. (Форме антисрпства у независној Црној Гори која прерасла у форму тзв. независног капитала).
И ја бих био за независну Црну Гору да ме није било страх овакве независне Црне Горе, да појам – независна – није постао антитело саме независне. Тако мрачним тицалима допирући до дна шовинизма, клијајући уместо и на место слободе, одн. такозване демократије. (На Балкану је постојала само још једна тзв. држава са тим убилачким знаком!)
И ја бих био за независну Црну Гору да ме није било страх овакве независне Црне Горе, пљачке која је постала занат, јоште такав занат који доживео прогрес да се украдено опет краде, и опет украдено украденог краде, и, од, украденог, опет, украденог, поткрада, да, се, краде, крађа, и, тако, укруг,
И ја бих био за независну Црну Гору да ме није било страх овакве независне Црне Горе, без игде ичега литерарног већ само и само стварног, неморалног, у ствари парадоксалног лимита стварног, неморалног најсличнијијег присилној ејакулацији. (Да ме није било страх насилне ејакулације органа који је у пламену венеричних болести).
И ја бих био за независну Црну Гору да ме није било страх овакве независне Црне Горе, (болне, болне полуције по армани оделу).
И ја бих био за независну Црну Гору да ме није било страх овакве независне Црне Горе, полицијског бизара, њушкала око туђих кућара јоште промовисаног у водећег националног писца, да ме није било страх неморалне бабе са козјом брадицом, која се јоште дететом играла по дворишту Јусовачке апсане, воајерке-мемоарке, шупљег пиперског бидона из којег се проливају шовинистиче спирине, да ме није било страх дукљаноског песника без подсвести, којега никаква психоанализа не може обухватити, да ме није било страх Црне Горе која наслеђује злочин са Копиљских брегова, и кумовога крвавога качамака.
И ја бих био за независну Црну Гору да ме није било страх овакве независне Црне Горе, потоње оазе клонираних комуниста (јоште брадатих комуниста), да ме није било страх задњег балканског идеолошког отпадка.
И ја бих био за независну Црну Гору да ме није било страх овакве независне Црне Горе, уништене културе метафоре, да ме није било страх овакве Црне Горе лишене сваке илузије.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
(Да ме није било страх насилне ејакулације органа који је у пламену венеричних болести).
све је тачно а ово је најбоље,и представља праву слику Монтенегра јер Црна Гора је престала да постоји када су је напустили њени најбољи синови 1944 ,отишли на Зли пут.
Од тада ови луче жућкасту слину коју медицинари зову“Neisseria gonorrhoeae „
ja ne bih za nezavisnu CRNU GORU ni danas,,, nalo rukah , malena i snaga,, motenegrini ljube pare, nemaju ni čojstva ni junaštva, KO TO PONESE NE ZNAMO